Žene češći pacijenti

Kad telo počne da napada sebe: Simptome ove sve češće bolesti retko ko uoči!

Autoimune su bolesti 21. veka, a kao najteža među njima navodi se multipla skleroza
Medicina 22.06.2017. - 17:48h Autor: vecernji.hr
Foto: Ilustracija / Profimedia

Autoimune bolesti su one bolesti koje izazivaju da naš imuni sustav reaguje protiv tkiva našeg tela, a osim što okreću naš organizam protiv samog sebe, oni proizvode i antitela koja napadaju tkiva. Iako je za pretpostaviti kako takve bolesti oduvek postoje, lekari tvrde da je moderno doba njihova era, a pogotovo u poslednjih dvadesetak godina.

 

Tačan uzrok za povećanje obolelih je nepoznat, a neka istraživanja ukazuju na njihovu povezanost sa sedelačkim načinom života, manjkom vitamina D, ishranom sa smanjenim udelom nutrijenata, tzv. infektivnim agensima poput virusa i bakterija koji mogu da budu njihovi okidači, kao i stres i određena genetska predispozicija. Žene dvostruko češće obolevaju od autoimunih bolesti, iako se ni za to ne zna uzrok. Među najčešće spadaju: reumatoidni artritis, Hašimoto bolest štitaste žlezde, Kronova bolest, celijakija, dijabetes tipa 1, multipla skleroza, lupus, skleroderma.

 

Imam 25 godina i multipla sklerozu: Sve je počelo sa ovim simptomima! (FOTO)

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

U svetu od multiple skleroze boluje oko 2,3 miliona ljudi s tendencijom rasta te brojke. Jedan od problematičnih faktora je postavljanje dijagnoze, budući da od početnih simptoma do potvrde bolesti često prođu i godine.

 

Multipla skleroza napada belu masu centralnog nervnog sistema. Bolest je vrlo promenljivog toka, javlja se neurološkim simptomima i znacima i karakterišu je česta pogoršanja različitog stepena, koja se smenjuju s naglim poboljšanjima - remisijama.

 

Bolest zapadnog sveta

 

Najugroženiji narodi i rase od multiple skleroze su evropski narodi. Ugroženost je manja kod crnaca za 50 odsto, dok je prisutnost MS najniža kod mongolskih naroda. Najveću prevalencu multiple skleroze na svetu imaju stanovnici Škotske. Na pojavu multiple skleroze utiče godišnje doba u kome se osoba rodila. Zbog nedovoljne izloženosti suncu i oskudnog stvaranja i unosa vitamina D, pojava multiple skleroze je češća kod osoba rođenih u manje sunčanim mesecima, a to ujedno objašnjava zašto je mnogo veći broj obolelih na severu Evrope, nego na primer kod ekvatora.

 

3 stvari koje su predodređene vašim rođenjem: Na ovo ne možete da utičete!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Kod bolesnika koji nemaju teške simptome ili znakove bolesti, stopa smrtnosti nije značajno povećana. Prosečan životni vek bolesnika s multiplom sklerozom je šest do deset godina kraći nego kod zdravih osoba, i prvenstveno zavisi od doba bolesnika u trenutku pojave prvih simptoma bolesti. U poslednjih desetak godina, na osnovu brojnih izveštaja iz zemalja širom sveta, primećen je značajan pad smrtnosti od multiple skleroze. Izuzetak čini tip bolesti primarno progresivna multipla skleroza, od koje boluje od 10 do 15 odsto ljudi s multiplom te ima znatno mračniju prognozu.

 

Simptomi

 

Multipla skleroza može da se pojavi u svakom životnom dobu. Ipak, najčešće se javlja između 20. i 40. godine života. Prvi simptomi najčešće prolaze nezapaženo, jer se čine benignima i često ih povezuju s oštećenjem kičme i nerava. Svode se na trnce, vrtoglavice, epizode zamućenog vida i bolova u udovima, koji su česti i kod drugih bolesti i poprilično opšti simptomi. Karakteristični klinički simptom je upala vidnog živca, tzv. optički neuritis sa slabljenjem vida na jednom, a ređe na oba oka.

 

Bolesnici to opisuju kao pojavu zavese ili magle pred okom. Drugi česti simptom je osećanje motoričke slabosti u udovima, poremećaj ravnoteže koji se ogleda u nestabilnosti u hodu i stajanju. Javlja se i nemogućnost dužeg odgađanja mokrenja ili stolice, ili nemogućnost započinjanja mokrenja. Konačna dijagnoza se postavlja tek nakon što se potvrde dva kriterija - postojanje lezija uočenih magnetnom rezonancom na mozgu i vratnoj kičmenoj moždini.

 

Drugi važan parametar je postojanje tzv. oligoklonalnih traka u likvoru.

 

Ovo su prvi znakovi dijabetesa: Saznajte na vreme, sačuvajte srce!

 

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Lečenje

 

Cilj lečenja multiple skleroze je skratiti akutna pogoršanja, smanjiti učestalost pogoršanja bolesti i ublažiti simptome. Najčešće se primenjuju beta interferoni, imunosupresivi, lekovi protiv grčenja i za opuštanje mišića, kao i za uklanjanje umora, a u terapiji je česta i suplementacija vitamina D koji je kod bolesnika česti vrlo nizak.

 

Svaki čas može da vam otkaže štitna žlezda: Obratite pažnju na ove simptome!

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...