Svetska zdravstvena organizacija je zvanično proglasila globalnu pandemiju korona virusa. U Srbiji se broj potvrđenih slučajeva menja iz dana u dan. Epidemiolozi odgovaraju na najčešća pitanja.
1. Šta je bolje- tečni gel ili običan sapun?
Mikrobiolog Ron Katler sproveo je istraživanje koliko i šta od sredstava za dezinfekciju treba koristiti. Istraživanje je pokazalo da nije toliko bitno šta koristite, nego način na koji ga koristite.
Iako antibakterijski gelovi i pene imaju posebne hemikalije i pomažu u ubijanju bakterija, način na koji perete ruke, trljanje šake o šaku je najbolji način da ih se otarasite.
Najobičniji tvrdi sapun i voda mogu nadmašiti skupe proizvode po učinku, sve dok pravilno perete ruke.
2. Koliko su efikasni gelovi?
Gelovi sa antibakterijskim dejstvom brzo smanjuju broj bacila na rukama, ukoliko ga često koristite, ali njihova efikasnost zavisi od toga koliko su vam ruke masne.
Za neke mikrobe, poput norovirusa, pranje ruku sapunom i vodom predstavlja najefikasniju meru. Po nekim istraživanjima, pojedini gelovi mogu negativno da utiču na zdravlje.
Triklosan je sastojak mnogih gelova i može da utiče na hormone ili čak da učini da bakterije otporne na antibiotike.
"Dovoljna je jedna kap da se uzme kako bi se ruke dezinfikovale", napominju lekari.
3. Šta predstavlja samoizolacija?
Period od 14 dana koje biste trebali da provedete u kući. Odlazak na posao i druga mesta je zabranjen. Ukoliko vam je potrebno nešto iz prodavnice, najbolje je da naručite dostavu, ali samo do vrta, jer je svaki kontakt rizičan.
Trebalo bi smanjiti i kontakte sa ukućanima, kao i sa kućnim ljubimacima, ili ako nije moguće, da perete ruke pre i posle dodirivanja životinja.
4. Koliko je korona virus opasan za ljude sa astmom?
Respiratorne infekcije, poput one koju izaziva korona virus, mogu biti okidači za astmu.
Stručnjaci upozoravaju one koji su zabrinuti zbog virusa - da prvenstveno prate uputstva za lečenje astme. To znači da se preventivno inhaliraju koliko im je lekar prepisao. Tako se smanjuje rizik da virusi, poput korone, pokrenu astmu.
5. Možemo li se zaraziti ako jedem hranu koju je pripremao neko ko ima virus?
Ta mogućnost postoji, ukoliko je osoba koja je zaražen hranu spremala nehigijenski.
Korona virus se prenosi preko kapljica kašlja koje ostaju na rukama. Zato se svima savetuje da peru ruke i pre jela i pre priprema hrane, kako bi se zaustavilo širenje zaraze.
6. Šta možete da uradite kada je reč o prevenciji?
Standardne preporuke koje mogu da spreče infekciju podrazumevaju:
- Pranje ruku
- Kada kašljete i kijate, stavite ruku na usta
- Jaja i meso dobro skuvajte pre jela
- Izbegavajte kontakt sa bilo kim ko ima respiratorne probleme, poput kašljanja i kijanja.
- Ne postoji vakcina protiv korona virusa i malo toga van osnovne higijene može da smanji rizik.
Doktori pokušavaju da dijagnostikuju i izoluju zaražene što je brže moguće, kao i da pronađu ljude koji su bili u kontaktu sa virusom. Reč je o novoj vrsti virusa koja do sada nije bila prisutna, što znači da doktori imaju još mnogo toga da istraže i nauče.
7. Da li je dezinfekcija telefona neophodna?
Pretpostavlja se da se korona virus prenosi kapljičnim putem, to jest, kašljanjem i kijanjem. Međutim, stručnjaci smatraju da virus može da opstane više dana na nekoj površini.
Većina proizvođača telefona upozorava da aparat ne treba čistiti alkoholom, vlažnim maramicama i antibakterijskim gelom, jer se tako može oštetiti zaštitni sloj ekrana. Uništavanjem tog sloja, bakterije duže ostaju na uređaju.
Moderni telefoni su najčešće otporni na vodu, tako da možete da očistite vaš telefon običnim sapunom i vodom, i papirnim ubrusom. Proverite da li je telefon vodootporan pre nego što počnete. Ukoliko nije, parče vate i asepsola će, takođe biti korisno.
8. Koliko je virus opasan po decu?
Prema podacima iz Kine, izgleda da korona virus nije previše opasan za decu. Moguće je da je razlog što oni brzo preleže infekciju i simptomi se ispoljavaju u blažem obliku.
Međutim, deca koja imaju respiratorne probleme, poput astme, moraju da se da čuvaju.
9. Da li se virus prenosi na novčanicama i kovanicama?
Kineska vlada je objavila da gotov novac koji stiže u banku mora da bude sterilisan pre nego što se pusti u promet, kako bi se sprečilo širenje zaraze.
Korišćenje beskontaktnih kartica može da smanji rizik u odnosu na plaćanje gotovinom. Ali virusi i bakterije opstaju i na karticama.
Najbolje je da perete ruke posle korišćenja kartica, kovanica i novčanica.
10. Da li se stiče imunitet posle oboljevanja?
Rano je potvrditi. Virus je prvi put zabeležen krajem decembra, ali ranija iskustva sa virusnim epidemijama su pokazala da se stvaraju antitela koja vas ubuduće štite.
Kada se oboleli izbore sa infekcijom, telo pamti kako da se ponovo bori s njom ukoliko se vrati. Međutim, ovaj imunitet nije uvek dugotrajan ili potpuno efikasan i može se vremenom smanjivati. Nije poznato koliko imunitet može da traje posle zaraze.
NE PROPUSTITE
11. Koje su razlike između korona virusa i gripa?
Korona virus i grip imaju mnogo sličnih simpoma, čime je otežano dijagnostikovanje bez testiranja. Glavni simptomi korona virusa su groznica i kašalj.
Grip često ima i druge simptome, poput slabosti u mišićima i upale grla, dok ljudi koji imaju korona virus mogu da osećaju nedostatak daha.
Svako ko sumnja da je možda zaražen korona virusom, zbog bliskog kontakta sa drugom inficiranom osobom ili putovanja u područje u kome virus postoji, treba da poseti lekara.
12. Može li se korona virus preneti seksualnim odnosom?
I dalje nije poznato da li se korona virus prenosi na ovaj način. Za sada se zna da su kašalj i kijanje zaražene osobe glavni izvori širenja zaraze.
13. Da li su maske korisne u borbi s virusom i koliko često ih treba menjati?
Postoji malo dokaza da nošenje maski pomaže, ali nije na odmet nositi ih. Naučnici kažu da je dobra higijena - poput redovnog pranja ruku - mnogo efikasnija.
14. Koliki je period inkubacije?
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je period inkubacije - odnosno vreme od ulaska virusa u telo, do pojave prvih simptoma -do 14 dana.
U proseku se simptomi pojave za pet dana, ali nekad traje i duže - neki istraživači navode i period od 24 dana.
Važno je da se zna koliki je period inkubacije, jer tako lekari i nadležne službe mogu efikasnije da kontrolišu širenje zaraze
15. Da li su ljudi koji su se izborili s virusom potpuno zdravi?
Da. Mnogi od zaraženih će imati samo blage simptome, a očekivano je da se većina potpuno izleči i oporavi.
