Divlji krastavac (Echinocystis lobata) višegodišnja je zeljasta bilja iz porodice bundeva, koju mnogi još nazivaju kineskim krastavcem.
Ona cveta od maja do jula i potiče s Mediterana, ali je poznato da odlično uspeva i u Maloj Aziji i širom Evrope, dok se na našim prostorima može naći na peskovitom i zapuštenom zemljštu.
NE PROPUSTITE
Divlji krastavac u značajnoj meri sadrži glikozide i beta-elaterin, koji mu daje prilično gorak ukus, a obiluje i raznim kiselinama, vitaminima (u nadzemnom delu biljke), proteinima, alkaloidima, smolom... Tu su i fitohemikalije, aminokiseline, fenoli, flavonoidi, pektin, ecbalin...
U medicini ima prilično ograničenu primenu, ali u narodnoj medicini je zastupljen dugo.
Poznato je da elaretin deluje kao diuretik, a divlji krastavac se koristi i protiv reume i kao sredstvo za prirodno snižavanje holesterola. Mnogi ga piju i za ublažavanje stomačnih tegoba, olakšavanje varenja, protiv mučnine, kao i kod problema s bubrezima.
Neretko se može čuti da mleveni koren divljeg krastavca pomaže u oblogama protiv glavobolje i migrene. Za spoljašnju upotrebu se plodovi divljeg krastavca koriste i tako što se umaču u rakiju, pa mažu u slučajevima reume, hemoroida i išijasa.
Ipak, najčešćese koristi u obliku čaja, koji ima vrlo jak i gorči ukus.
Čaj od divljeg krastavca - priprema
Sastojci:
- 1 kašičica lista divljeg krastavca
- 1 šolja neključale vrele vode (oko 200 mililitara)
Priprema:
Preliti jednu kašičicu osušenog i usitnjenog lista divljeg krastavca šoljom vruće vode (koja nije proključala!).
Poklopiti i ostaviti da odstoji dva sata, pa procediti.
Piti da puta dnevno, najviše desetak dana. Potom se pravi esetodnevna pauza, pa nastavlja ponovo.
