Višnja potiče iz Severne Indije i Irana, a popularna je od davnih vremena. Obožavali su je Persijanci i Rimljani, koji su s njom upoznali Britance, da bi je oni proširili po svetu. Prema budističkoj legendi drvo višnje ponudilo je svoje plodove Maji, Budinoj majci, da bude zdrava i sita tokom trudnoće. Legenda ima osnova, jer višnja neguje čitav organizam i daje osećaj sitosti.
Višnje su poznate po svojim brojnim lekovitim svojstvima i antioksidativnom dejstvu.Bogate su vitaminima A, C, E i folnom kiselinom, mineralima kalijumom, magnezijumom, gvožđem i vlaknima.Višnje sadrže fenole, galičnu i p-kumarinsku kiselinu, kemferol i kvercetin.
Jaka protivupalna svojstva višnje čine je korisnom za smanjivanje bola kod gihta i upale mišića, osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Istraživanja potvrđuju da dvadeset višanja dnevno ili koncentrat te količine višanja imaju isti učinak na oslobađanje od bola kao aspirin ili ibuprofen.
Moćno protivupalno sredstvo
Akutne upale odgovor su tela na povrede, infekcije, nepravilnu ishranu i alergene. Ako su upale dugotrajne, mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti, artritisa, astme i dijabetesa.
Novija istraživanja nude sve više dokaza o pozitivnom delovanju višanja na smanjenje upala. U jednoj od studija desetoro ljudi tokom dve nedelje je svaki je dan pilo 250 ml soka od višnje, nakon čega su im se značajno smanjili upalni procesi, normalizovao se nivo triglicerida i LDL holesterola – rizičnih faktora za razvoj srčanih bolesti.
Štite od slobodnih radikala
Višnje obiluju fenolnim jedinjenjima – snažnim antioksidansima koje štite nervni sistem i sprečavaju oksidativni stres. To je bitno za starije osobe, jer ih štiti od neurodegenerativnih poremećaja poput gubitka pamćenja, senilne demencije i Alchajmerove bolesti.
Zbog visokog udela antocijanina višnje su značajne u prevenciji raka, posebno debelog creva.
Teraju nesanicu
Višnja je jedna od retkih vrsta voća koje sadrži melatonin – prirodan hormon koji reguliše san. Naše telo inače prirodno luči hormon melatonin koji se oslobađa samo tokom noći, obično nakon devet sati uveče i tako podstiče san. Pre spavanja popijte čašu čistog višnjinog soka. To će vam omogućiti dubok, neprekidan i opuštajući san.
Melatonin se takođe koristi u lečenju tegoba menopauze, odvikavanja od lekova, kod raka dojke i prostate, hiperaktivnosti i deficita pažnje.
Lekovita svojstva višnje:
-hrani i štiti mozak
-smanjuje rizik od dijabetesa
-pomaže kod bubrežnih smetnji
-pogoduje sistemu za varenje
-potpomaže mršavljenju
-poboljšava san
-smanjuje rizik od srčanih bolesti
-pomaže kod upale mokraćnih kanala
Koristi ostalih delova višnje
Sušene višnje deluju slično kao i sveže. Idealna su zamena kada višnje nisu dostupne u svežem obliku.
Peteljke višnje daju čaj koji pomaže kod izbacivanja peska iz mokraćnih kanala, celulita, impotencije, bubrežnih bolesti i hroničnog kašlja.
Lišće višnje je odlično sredstvo za lepotu, a pomaže kod peruti i otečenih kapaka.
Semenke višnje primenjuju se kao toplo-hladni oblozi i kao punjenje za jastuke.
Sadnja i berba višnje
Višnja se sadi u jesen. Može se uspešno uzgajati na gotovo svim zemljištima, osim na previše vlažnom tlu. Tokom hijadu godina uzgoja, kultivisano je mnogo vrsta višnje.
Višnja počninje da daje plodove u trećoj godini nakon sadnje. Vreme berbe započinje u junu.
Ovaj je plod čest sastojak voćnih kolača, sokova i drugih ukusnih poslastica. Osim ukusom, neodoljiv je i mirisom, pa je popularan dodatak kozmetičkim proizvodima.
Višnje u kulinarstvu
Višnje su dostupne tokom čitave godine u smrznutom, kandiranom, sušenom ili konzerviranom obliku i kao sok, ali su sirove ipak najzdravije.
Da biste iskoristili sve prednosti višnje, dnevno konzumirajte jednu do dve šoljice ovog voća.
Dug je spisak jela u kojima možete koristiti višnje, a to su različiti deserti, kolači, sosevi, džemovi, sokovi, kompoti i drugo.
