Zašto smo depresivni i imamo potrebu više da jedemo u ovom periodu godine?
Odgovor je jednostavan: manjak svetlosti sunca uzrokuje pad serotonina, hormona zadovoljstva, koji dovodi do potištenosti, blage depresije i veće želje za hranom. Zato je dobro u ovom periodu ubaciti u ishranu namirnice na poboljšanje raspoloženja, kao što su bundeva, krompir, integralne žitarice, grašak, lešnici, banane, morska riba, crna čokolada. Za doručak možemo da unesemo do 400 kalorija, za ručak do 1.000, a za večeru do 500.
Šta možemo da uradimo kako bismo se osećali bolje?
Veoma je važno ugrejati telo tako što će se svakodnevno na trpezi naći topla hrana, poput supe. Uz to, organizmu je potreban san kako bi se relaksirao, a nikako ne treba zapostavljati ni odlazak na fizičke aktivnosti.
Raspoloženje može da popravi šetnja u najtoplijem delu dana, od 11 do 14 sati, kao i jutarnji ili večernji odlazak u neki fitnes centar, jer svaka telesna aktivnost poboljšava psiho-fizičko stanje čoveka a ujedno sagoreva unete kalorije. Razgovor sa prijateljima i druženje sa dragim ljudima uvek pozitivno deluju na ljudsku psihu i otklanjaju umor.
Balansirana ishrana je rešenje
Ako se tokom hladnih dana primeni princip izbalansirane ishrane, sigurno će se svako osetiti zadovoljnije i neće se patiti sa viškom kilograma kada grane prolećno sunce. Doručak nikako ne treba preskakati i najbolje je da on bude sat vremena posle ustajanja.
Jedna užina treba da bude voćna, a druga da se sastoji od jezgrovitog voća. Ručak može da sadrži parče ribe i salatu, a večera, na primer, toplu mesnu supu sa povrćem.
Ne treba preterivati sa konzumiranjem hrane iz zimnice, jer na primer kiseli kupus ima visok sadržaj natrijuma, zbog čega se ne preporučuje osobama koje imaju srčane probleme, hipertenziju, bubrežnim bolesnicima i onima kod kojih se javljaju otoci.
Šećere ne treba izbaciti iz ishrane, jer je slatko veoma važan izvor energije za naše telo. Ako se pitate koliko ste tom prilikom uneli kalorija, pogledajte na poleđini pakovanja vašeg omiljenog proizvoda. Samo je važno da budete umereni - i da ne preterujete!
A ako nekad pojedete previše omiljene hrane i kalorija, možete da ih sagorite odlaskom u šetnju brzim hodom ili na omiljeni trening. Osoba od 70 kilograma na jednočasovno brzo hodanje izgubiće 457 kalorija, a na hodanje po prirodi 422 kalorije. Zavisno od sporta kojim se rekreativno bavi, čovek može za sat vremena treninga da se oslobodi od 300 do 800 kalorija. I da se oseća rasterećeno i raspoloženo! A što je najvažnije - bez umora i neraspoloženja.
I ono što je veoma važno: konzumirajte onu hranu koju volite i nemojte da osećate grižu savesti ako ste pojeli nešto što vam je prijalo i popravilo raspoloženje!
