Rak želuca (gastrični karcinom) je maligna bolest koja nastaje kada se ćelije u sluzokoži želuca počnu nekontrolisano razmnožavati i formiraju tumor. Može se razviti u bilo kojem delu želuca i ima tendenciju da se širi na okolne limfne čvorove, jetru, pankreas i druge organe.
Najčešći oblik je adenokarcinom, koji nastaje iz žlezdanih ćelija sluzokože želuca. Ostale, ređe vrste uključuju:
- Limfom želuca (počinje u limfnom tkivu),
- Gastrointestinalni stromalni tumor (GIST),
- Karcinoidni tumor (iz ćelija koje luče hormone
Bolest nema specifične simptome
Kao i kod nekih drugih tipova karcinoma, veliki problem je to što rak želuca podrazumeva nespecifične simptome, kaže prof.dr Dino Tarabaru razgovoru za eKlinika portal. Takođe, u slučaju najvećeg broja pacijenata, ovaj vid raka nastane i razvija se potpuno asimptomatski.
– Čovek može da oseti simptome gornje dispepsije. Oni su inače prisutni u populaciji, ali se najčešće pogrešno tumače kao "poremećaj varenja". Međutim, oni ne moraju da znače da je uvek u pitanju maligna bolest. Često dolazi i do osećaja rane zasićenosti, bolova u trbuhu nakon jela, mučnine i nagona na povraćanje, gasova i nadimanja, uz gorušicu. To jesu simptomi koji, jasno, imaju veze sa želucem i njegovim radom, ali su i nešto što gotovo svako od nas oseti u nekom trenutku. Nespecifični su za najveći broj ljudi u smislu momentalne sumnje na postojanje maligniteta i odlazak lekaru, a iza njih već može da stoji upravo ova vrsta maligniteta – naglašava prof.dr Tarabar, gastroenterolog i onkolog.
Gastroskopija potvrđuje malignitet
Prema rečima prof.dr Dina Tarabara, pacijent bi trebalo hitno da se obrati lekaru ukoliko se navedeni simptomi učestalo i prolongirano javljaju. A ako su uz njih prisutne i teškoće sa gutanjem, anemija, lošiji apetit, i kao posledica prekomerni gubitak kilograma, moguće je da se već radi o uznapredovaloj fazi bolesti.
– Dodatne hitne indikacije su i crna ili katranasta stolica, kao i povraćanje krvi. Dijagnostička metoda koju je neophodno odmah uraditi je gastroskopija. To naročito važi za osobe starije od 45 godina. Uz endoskopski pregled, uzima se i uzorak tkiva. Patohistološki nalaz potvrđuje da li se radi o karcinomu, a sledeći korak u lečenju je procena operabilnosti u odnosu na lokaciju i stadijum. U cilju sagledavanja proširenosti bolesti radi se skener abdomena. Upravo to određuje i planiranje daljeg toka lečenja – objašnjava doktor.
– Jasno je da uspešno lečenje raka želuca zavisi prvenstveno od ranog otkrivanja bolesti. Zbog toga je od krucijalnog značaja da se svi koji navedene simptome osete, što pre jave lekaru. Na taj način najpre eliminišemo postojanje maligniteta, što je i najvažnije. Ali, ne radi se samo o isključivanju maligniteta kao razloga problema. Tu su i neka samo na prvi pogled manje "opasna" stanja, kakvo je, na primer, infekcija helikobakterijom. I ova široko rasprostranjena bakterija, pokazala su istraživanja, može da bude uzročnik karcinoma želuca – upozorava gastroenterolog i onkolog, koji rukovodi Centrom za zapaljenske bolesti creva u KBC "Dragiša Mišović".
Profesor dr Dino Tarabar podseća da su ostali načini za smanjenje rizika od oboljevanja uravnotežena ishrana i održavanje normalne telesne težine. Takođe, i svođenje konzumacije crvenog mesa, mesnih prerađevina i suhomesnatih proizvoda na minimalnu meru. Podrazumeva se redovna fizička aktivnost, uz izbegavanje velikih količina alkohola i duvana.
(Stil/ eKlinika - Marijana M.Rajić)
