Prof. dr Dejana Jovanović, načelnica Odeljenja za urgentnu neurologiju UKSC istakla je da je moždani udar jedan od najčeščih uzroka smrti u Srbiji! Naime, struktura pacijenata se dosta promenila, te sve više mladih ljudi imaju ozbljne zdravstvene probleme. Doktorka upozorava da se neretko susreće sa osobama mlađim od 45 godina koji su doživeli šlog, što je, podvlači, alarmantno!
Objašnjava da postoje dve vrste moždanog udara.
"Moždani udar je, na neki način, analogan srčanom udaru. Postoje dve glavne vrste moždanog udara. Više od 85 odsto slučajeva nastaje zbog začepljenja krvnog suda, što dovodi do infarkta mozga, slično kao što začepljenje krvnog suda u srcu izaziva srčani infarkt. S druge strane, krvni sud može da pukne, što uzrokuje izlivanje krvi unutar moždanih struktura. Ovo je daleko opasniji, ali značajno ređi uzrok moždanog udara", objasnila je dr. Jovanović i dodala da ne može da se utvrdi koji je od ova dva moždana udara nastao, dok se ne uradi skener.
Za pravilan tretman moždanog udara, sličnog srčanom infarktu, ključno je da se pacijent što brže transportuje do bolnice.
"Moždani udar, sličan srčanom infarktu, zahteva brzu intervenciju. Za razliku od srčanog udara, kod moždanog udara stent ne ostaje u krvnom sudu. Umesto toga, koristi se za hvatanje tromba i njegovo izvlačenje", objasnila je dr. Jovanović i prokomentarisala sve učestaliji problem moždanog udara kod mladih.
Nekada smo imali specifičan profil pacijenata, sa lošim veštačkim zaliscima i nedovoljnom prevencijom protiv zgrušavanja krvi. Danas se sa takvim pacijentima skoro i ne srećeno", rekla je doktorka i dodala:
"Šta možemo da očekujemo kod mladih ljudi? Postoje uzroci specifični za njih, kao što je izmenjena elastičnost krvnih sudova, koja može da dovede do rascepa unutrašnjeg dela krvnog suda. U ovom rascepu može da se formira ugrušak. Do rascepa može da dođe usled mikrotrauma koje možda ne primetite, kao što je naglo okretanje tokom vožnje ili zabacivanje glave kod frizera. To se ne dešava kod svih, ali genetska predispozicija igra važnu ulogu. U zapadnoevropskim zemljama krajem osamdesetih i početkom devedesetih, ovo je bio najčešći uzrok moždanog udara kod mladih, dok mi nismo imali adekvatnu dijagnostiku".
"Spontana arterijska disekcija je uzrok za koji je potrebna naprednija dijagnostika, poput savremene magnetne rezonance, koja nam tada nije bila dostupna. Drugi čest uzrok je prisustvo male rupice između leve i desne pretkomore srca, koja se tokom rođenja zatvara, ali kod jedno petoro ljudi staje otvorena, otprilike", rekla je doktorka.
"Ako osoba ima sklonost ka zgrušavanju krvi, postoji rizik da se tromb formira u venama nogu ili karličnim venama, a zatim dođe do srca i krvnih sudova. Ovi problemi se obično javljaju pri naporu, kao što je podizanje težih predmeta," zaključila je doktorka.
Loša kontrola rizika
"U Srbiji, jedan od najčešćih razloga za moždani udar kod osoba između 40. i 55. godine je loša kontrola faktora rizika kao što su hipertenzija, šećerna bolest, povišene masti, loš stil života i ubrzana skleroza krvnih sudova. To znači da osobe sa više od 40 godina, mogu da imaju krvne sudove nalik onima kod osoba od 65 godina, što povećava rizik od moždanog udara", objasnila je doktorka.
Simptomi moždanog udara
"Simptomi moždanog udara uključuju osećaj odumiranja ili slabosti u jednoj strani tela. Često, moždani udar ne uzrokuje bol, glavobolje ili povraćanje. Pacijent može da izgubi sposobnost govora ili sluha, što porodicu može da navede na pomisao da je naglo ogluveo. Takođe, može doći do iznenadnog gubitka vida u jednom delu vidnog polja, nestabilnosti, duplih slika ili utrnulosti u jednoj polovini lica i tela. Ovi simptomi mogu da traju neodređeno dugo i mogu da dovedu do trajnog invaliditeta", rekla je doktorka.
Uvod u moždani udar
"Tranzitorni ishemijski atak, poznat kao TIA, predstavlja uvod u moždani udar. Simptomi TIA su slični simptomima moždanog udara, ali traju kraće, obično ne duže od sat vremena. Ako pacijent oseća trnjenje u desnoj ruci, smatrajući je kao posledicu umora, a zatim se odmori, to može da bude znak da je nastao ugrušak u krvnom sudu na vratu, koji povremeno otpušta male delove koji mogu da zapuše krvne sudove unutar mozga. Iako se ovi simptomi brzo povlače, predstavljaju hitan signal za dijagnostičku procenu i mogu da zahtevaju hiruršku intervenciju u roku od 24 sata", zaključila je doktorka u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
