Sara Neli doživela je pravi pakao nakon što su joj lekari uspostavili pogrešnu dijagnozu. Naime, prava dijagnoza određena joj je tek nakon dve godine, što je spasilo život.
Prvi znak da nešto nije u redu sa njenim organizmom, bio je jak umor, a onda su usledili i drugi simptomi.
- Menstruacije su mi oduvek bile obilne, ali kada sam imala 24 godine, počela sam da patim od jakog umora, zajedno sa grčevima u stomaku i bolovima u leđima koji su se pojavili u periodu pre menstruacije. Bila sam stalno kod lekara i stalno su se priče i "rešenja" za moje probleme vrtela u krug. Dve godine su odbacivali moju zabrinutost, verujući da sam premlada za rak ili neku dugu težu dijagnozu. Tako su mi iznova govorili da je u pitanju urinarna infekcija - započinje Sara.
U septembru 2022. konačno je upućena na testove, nakon što je posetila drugog dežurnog lekara, koji ju je odmah uspaničeno poslao u hitnu pomoć.
- Dijagnostikovan mi je agreivni rak jajnika, mesec dana nakon ispitivanja. Imala sam tumor veličine bebine glave na jednom jajniku, manju masu na drugom i ćelije raka koje su mi rasle u sluznici želuca.
Rečeno mi je da bi bilo lakše lečiti da je ranije uhvaćen, a možda bi mogli da spasu moj reproduktivni sistem. Bila sam besna, ali šta sam mogla da uradim? Rađena mi je radikalna histerektomija, kako bi mi uklonili reproduktivne organe, što me je gurnulo u hirurški izazvanu ranu menopauzu sa samo 26 godina. Skeniranje je pokazalo da nemam više rak, ali su specijalisti upozorili da postoji 80 odsto šanse da se vrati - opisuje hrabra Sara.
To su šanse sa kojima Sara sada mora da živi. Svesna je da nema rak, ali da postoji šansa da se svakog momenta vrati. To u praksi nazivaju "borbom sa rakom", ali šta se dešava nakon borbe, o tome se ne govori.
- Ovaj tip raka je veoma redak. Pratim druge žene na društvenim mrežama i gledala sam neke od njih kako umiru nakon što se bolest vratila, znajući da bih to mogla biti ja. Svaki put kada telefon zazvoni, pitam se da li će mi bolnica reći da su pronašli nešto na jednom od mojih skeniranja. Uzimam lekove za suzbijanje hormona da smanjim verovatnoću da se rak vrati. Ali to mi je prouzrokovalo bol u kostima, umor, gubitak kose, dodatak kilograma i loše raspoloženje. Bolne menstruacije su mnogo bolje od ovog kroz šta sada prolazim - navodi Sara za "Metro".
Sara je oduvek priželjkivala decu, zbog čega smatra da je njen bol još veći od same činjenice da je obolela od retke bolesti. Kako ona navodi, jedna od dobrih stvari koje su proizašle iz tog perioda, jeste druženje i zbližavanje sa njenim, tada još uvek samo prijateljem, koji joj je bio ogromna podrška u toku lečenja, a kada su stigli rezultati da raka nema, dočekao ju je sa gomilom ruža i tada su započeli vezu.
- U septembru 2023. mogla sam da se vratim na posao, kao profesorka na Univerzitetu u Limeriku i takođe nastavim doktorat, koji je bio odložen. Ali, sada radim i na podizanju svesti o simptomima raka jajnika i raka grlića materice, i želim da medicinska profesija ozbiljnije shvati reproduktivno zdravlje mlađih žena. Mislim da postoji percepcija da žene ne bi trebalo da se žale na probleme u vezi sa njihovim menstrualnim zdravljem - trebalo bi da to samo "rešavate". Ali ja to odbijam da čujem.
Nakon ovog iskustva, moj pogled na život se promenio. Svaki dan se probudim, napravim sebi kafu i osećam se zahvalno što sam još uvek živa. Više ne kukam zbog trivijalnih stvari. Ako se nešto desi mom autu, kažem sebi: "To je samo auto".
Snažno osećam da se moj rak dogodio sa razlogom, možda je to bilo da podignem svest i pomognem drugim ženama. Imam jaku veru i ne plašim se smrti. Ako se vrati, onda je moje vreme. Svaki dan je blagoslov, ali još uvek imam dobrih i loših dana. Dakle, ako poznajete nekoga ko je prošao put raka, imajte empatije. Čak i da su uspeli da se "izbore" i lečenje dovedu kraju, emocionalne posledice bi i dalje mogle uzeti svoj danak - završava Sara.
(Stil/ Ona)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
