Tradicionalna tajlandska masaža vodi poreklo iz Indije, gde je počela njena upotreba još pre 25 vekova, obavlja se na madracu i traje od 60-120 minuta. Podrazumeva rad na energetskim meridijanima i akupresurnim tačkama. Samu masažu terapeuti vrše pritiskom prstima, laktovima, kolenima ili nogama, a ovaj vid masaže ima izuzetno povoljno dejstvo na probleme sa zglobovima, išijas ili bolove u ramenima.
U njoj se spajaju pozitivni efekti akupresure, joge i refleksologije tako da se njome postižu smirenost i regeneracija umornih delova organizma, povećava se elastičnost tela, stimuliše se rad unutrašnjih organa i poboljšava se cirkulacija. Takođe, izuzetno pozitivno utiče i na smanjenje i oslobađanje od stresa ali i kod osoba koje imaju hroničnu ili čestu glavobolju.
Zbog brojnih blagodeti na telo koji se postižu tek nekoliko sati nakon tretmana, treba izbegavati tuširanje bar 3 sata posle završetka masaže.
A jedna Beograđanka je podelila svoje zanimljivo iskustvo:
"Nisam bila na Tajlandu, a nisam ni muškarac, pa mi je jedina asocijacija na tajlandsku masažu bila ona teta što me je jednom na brzaka izmasirala na plaži u Grčkoj. Sve što sam znala kada sam zakazala je da na vaučeru piše aroma 50. Okej, to znači nešto mirišljavo, opuštajuće i traje 50 minuta. Ana, koja je bila na Tajlandu, jedina me je upozorila da može da boli. Pa neka, i treba da boli, ionako sedim 100 sati dnevno, a nikad nisam volela cmoljave masaže. Šta je relaks? Pipka te vrhovima prstiju i s vremena na vreme pogodi onu neku tačku, taman pomisliš „to bree“, a maserka se vrati na isti dosadan pokret, uspava te i onda moraš da ustaneš i tako poludrogiran stigneš kući, a ako ideš prevozom – nije ti dobro.
Ulazim prvi put u taj tajlandski salon na Senjaku, sedi na ulazu ogromni Buda, potpuna tišina, sve je dosta kitnjasto, da ne kažem „luksuzno“.
Ne volim taj stil, ali je prijatno. Moja Tajlanđanka dolazi po mene, donosi mi papuče i uvodi me u sobu za masažu. Svira muzika kao iz lifta.
Sto je udoban, ona stavlja peškir preko mog tela i penje se na sto četvoronoške. Ne znam čime me prvo nabada – kolenom ili laktom. Nije baš mnogo gruba na samom početku, ali situacija se razvija, živa nisam. Posle četvoronožne masaže preko peškira, hopla ode peškir i počinje, bar ja tako mislim, normalna masaža. Ljudi moji, ja nisam ni znala da imam te neke delove tela koji toliko mogu da bole. Znate ono – deo kod lopatica je najbolniji? Nije, verujte mi. Te neke tačke kad vam pritisne između pazuha i struka, vi niste sigurni da li ćete instinktivno odskočiti i pasti sa stola. A za razliku od masaža na koje smo ovde navikli, na tajlandskoj vam pritiskaju i masiraju i kosti, tačnije one sitne koščice koje bole ko đavo. Ponavljala sam u sebi – nemoj da pukneš, izdrži legendo.
Ćutala sam stoički. Neću da kukam. Neka vidi Tajlanđanka da su naše žene jake, haha čuj jake, samo se dobro pretvaram. A lepo mi je rekla – pliz tel mi if it hurts. E tu pesmu nećeš slušati lepa moja. Samo ti radi, ja ću da grizem peškir. Da je neko mogao da mi snima lice kroz onu rupu na stolu, ne bi mi video sklonili s mreža narednih 30 godina, postala bih tajlandski evergrin. Samo sam sebi ponavljala – opusti telo, opusti telo, pa sam zato sve što boli vukla na lice, odnosno grimase. Dobro, ritnula sam se par puta, malo je zastala i u jednom trenutku rekla – jor bodi veri strong, i to je bila pobeda. Ni krckanje vrata, prstiju, stopala mi više nije smetalo.
Kapirate da je sve ovo preuveličano. Tajlandska masaža zaista na mahove boli, i ne bih da zvučim kao mazohista, jer to nekako ne ide uz hapiend, ali to što boli zapravo prija. Kako vreme odmiče, osećaš da ti telo ponovo postaje funkcionalno, da su ti razbili grudve koje imaš na potpuno neverovatnim mestima, maserka jako dobro vlada anatomijom i svakim potezom si sve sigurniji u to. Ima i relaks momenata naravno i za razliku od mene slobodno možete da joj kažete ako hoćete da ih produži. Tajlandska masaža je super ako ti treba nešto da te razmrda i vrati te na fabrička podešavanja. Maserka je mala i fina, ali baš jaka i vodi te kroz ceo tretman potpuno profi.
Dva dana kasnije shvatam šta je srećni kraj tajlandske masaže. Imam neki čudan priliv snage, cirkulacija mi je bolja, dok hodam osećam da mi je celo telo opuštenije, razgibanije, a i raspoloženje mi se popravi svaki put i zacenim se od smeha pošto se setim onog – jor bodi veri strong. Možda je ipak mislila „napeto“, a ne „jako“ i sad mi je još smešnije. Pa ima li boljeg hepienda od onog kad se super osećaš i smeješ se sam sebi? Možda za sledeći rođendan i otputujem na Tajland.
Stil / Zadovoljna.rs
