Istraživanja pokazuju da je poremećaj autističnog spektra češći kod muškaraca nego kod žena. Ali sve je više dokaza da je ova razlika između polova možda manja nego što mislimo, te da se simptomi autizma kod žena i devojčica često zanemaruju ili pogrešno dijagnostifikuju.
Žene imaju tendenciju da prikrivaju znakove autizma. One uče i oponašaju društveno prihvatljiva ponašanja na razne načine. Mogu kopirati izraze lica i gestove drugih kako bi sakrile izazove društvene interakcije sa kojima se suočavaju. Ti napori mogu izazvati stres, anksioznost i mentalnu iscrpljenost, pa se dešava da se postavi neka od tih dijagnoza pre nego dijagnoza autizma.
Nakon mnogo godina traganja za svojom pravom dijagnozom, jednoj pacijentkinji je konačno dijagnosticiran oblik poremećaja iz autističnog spektra. Za nju je dobijanje konačne dijagnoze izgledalo kao vraćanje onog dela sebe koji joj je dugo bio uskraćen.
Ova žena je do detalja objasnila svoje frustracije, što je potpuno razumljivo, jer su je godinama slali od jednog specijaliste do drugog, a da nikako nije dobila adekvatno objašnjenje za svoje simptome: „Prošla sam prilično dugo putovanje, promenili su mi čak 10 dijagnoza do sada. Dolazilo je do toga da sam se osećala kao da sam uhvaćena usred igre nagađanja dijagnoza. Stalno sam nailazila na isti odgovor: "Ne razumemo baš šta nije u redu sa vama, promenićemo vam dijagnozu.”
Istraživanje koje je u Ujedinjenom Kraljevstvu sprovelo Nacionalno društvo za autizam pokazalo je da je u poređenju s muškarcima, ženama i djevojčicama teže postaviti dijagnozu autizma. Verovatnije je da će se njima postaviti pogrešna dijagnoza, kod skoro 50 posto žena će biti dijagnostifikovan neki drugi mentalni poremećaj koji nije autizam. Ne postoji jasno objašnjenje zašto se ženama s autizmom često postavlja pogrešna dijagnoza.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
