Juraj Malek rodom iz grada Našice iz Hrvatske prošao je kroz pravi životni rolerkoster. Godinama je u Nemačkoj, a promena posla, između ostalog, uticala je na njegovu totalnu promenu izgleda. Naime, u jednom momentu je dogurao do gotovo 100 kg, a onda je posle godinu dana i operacije želuca skinuo, čaj, 95.
U iskrenoj ispovesti otkrio je kako zaista izgleda život ekstremo debelih ljudi i sa čim se sve suočavaju
- Ko nije vodio rat protiv sebe, taj ne zna šta je rat. Došao sam do raskršća kada sam trebao da odlučim da li hoću da živim ili neću. Najvažnije je da čovek prizna sebi da mu je potrebna pomoć. Imao sam 195 kila, i ostalo mi je samo da čekam moždani i li srčani udar.
- Lekari su mi rekli da moram da skinem 5 posto svoje mase, kako bi se jetra malo povukla, da bi lakše došli do želuca. Kada sam shvatio da je to u mom slučaju 10 kila i da imam samo mesec dana da ih skinem, nije mi bilo dobro. Ali, čvrsto sam odlučio da ću slušati doktore, što je jako bitno. Ja sam uspeo da skinm 16. Bio sam gladan mesec dana -
Priznaje da je jeo enormne količine hrane, nekada je i sam sebe iznenađivaju veličinom obroka.
-Nisam znao koliko imam kilograma, jer vaga koju sam imao kod kuće nije mogla da me izmeri. Nisam bio bolestan. Ugojio sam se, jer sam puno jeo, a malo se kretao. Na primer, idem sa posla, kupim pola kg testenine, dve gorgonzole i 600 g piletine i sve to pojedem za jedan obrok. To su jedno 4 puna tanjica. Pola sata posle toga pojedem kilo sladoleda i to sve ležeći.
Od debljine nije mogao da uradi osnovne stvari.
- Na žene zaboravite, nikome niste privlačni tako debeli, jedino ako ste već bili u braku pre nego što ste se ugojili. Problem je u tome što nisam mogao posle nužde lepo da se obrišem, niti da se istuširam, jer su mi ruke postale kratke. Da isečem nokte na nogama je bila misaona imenica. Nosio sam majicu 7XL, nisam imao gde da kupim stvari. Teško sam disao, kada sam i hteo da se kreće, više nisam ni mogao.
Nadao se da može sam smršati, a naglašava da takvi grešku prave svi debeli ljudi.
- Uvek sam govorio sebi da mogu ja sam smrtšati. I jesam nekoliko puta skidao po 30 kila, ali sam sve vraćao, jer želudac nije mogao dovoljno da mi se smanji. Dok sam radio na građevini u Nemačkoj, bio sam pun pišića. Onda sam promenio posao i postao domar u jednoj firmi, gde se kretanje svelo na minimum. A nastavio sam da jedem i težina je samo rasla. A onda je počela i lagana depresija, nije mi se išlo u grad, ne druži vam se. Znao sam da kad dođem sa posla u petak, ne izađem iz kuće do ponedeljka. Samo da je frižider pun i to mi je bilo dovoljno.
- Intimni život nisam uopšte imao nekoliko godina, niti sam tada imao želju, nije me privlačilo u tom trenutku. A i znaš podsvesno da nemaš šansu ni kod jedne cure. A ni ja se sam u sebe ne bih zaljubio. Cura koja se zaljubi u čoveka od 200 kila, po meni, nije normalna - surovo je iskren.
Rezultati su ga najviše motivisali da ostane dosledan cilju.
- U početku je bilo potrebno da budem jak u glavi, sada već vidim rezultate u ogledalu i oni daju neverovatnu snagu čoveku da nastavi dalje. Sada idem na plivanje, vozim bicikl, pa čak i trčim. Imam 95 kg, potrebno je da skinem još nekih pet i onda idem na operaciju skidanja viška kože. Dok sam bio ekstremno debeo, dobio sam šećer, a za visok pritisak sam bio osam tableta dnevno. Sve sam uspeo da regulišem i više nikada se ne bih vratio na staro - zaključio je.
