Vest da je srpski fudbaler, Dragiša Gudelj (25) pao tokom utakmice na teren, te da je ostao bez svesti nakon čega su reagovale nadležne službe, mnoge je iznenadila.
Mnogima nije jasna činjenica da sve više mladih sportista doživljava slične stvari na terenu. Od svih sportista, posebno se ističu fudbaleri. Dok većina slučajeva završi bez tragičnih posledica, nažalost dolazi i do smrtnih ishoda.
Preveliki napori, neadekvatni treninzi za sport kojim se bave, najčešće su okidači za patološke promene na srcu, uprkos verovanju da naporni treninzi pozitivno utiču na zdravlje.
Prof Dr Ivana Nedeljković, kardiolog sa Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije i predsednica Udruženja za sportsku kardiologiju Srbije, ima dosta iskustva u radu sa sportistima, naročito fudbalerima i košarkašima. Ona objašnjava zbog čega ima sve više sportsita sa srčanim problemima, piše Telegraf.
- Problem je što se promenio način treninga kod sportista i naročito mladih sportista. Oni više ne treniraju za fudbal, košarku, rukomet, već često rade druge vrste napornih treninge koji nemaju korelacije sa njihovim sportovima i srce prevazilazi fiziološku adaptaciju.
NE PROPUSTITE
- Tačnije zbog toga se menja adaptacija srca na napor i stvara pogodna situacija za srčane aritmije koje su jedan od najčešćih uzroka iznendne srčane smrti, kao kod Astorija.
- Jednostavno, srce trenira u drugom režimu napora u odnosu na sport i dolazi do promena koje izazivaju patologiju. Zato je neophodan nadzor- kaže Prof Dr Ivana Nedeljković.
Ona dodaje da mladi sportisti posebno moraju da obrate pažnju u treningu.
- Tačnije, mladi sportisti često treniraju i sami, bez nadzora stručnog lica i to van svojih treninga u klubu što takođe predstavlja veliki napor za njihovo srce i dovodi do uvećanja desne komore. Skoro sam pregledala jednog fudbalera koga su nekoliko puta vraćali zbog lošeg rezultata na EKG i ultrazvuku. Takođe, došli smo do situacije da fudbaleri imaju isto uvećano srce kao košarkaši, što ne bi trebalo da se dešava. Osim toga i određeni lekovi i suplementacija mogu da deluju udruženo sa naporima i da dovedu do patologije sportiste.
- Tada moramo da ga posmatramo igrača kao kardiološkog pacijenta, a ne kao sportistu. Zato je neophodno da se širi edukacija kako među trenerima, tako i među lekarima o sportskomedicinskom pregledu i tretiranju sportista u treningu. I na kraju neophodna je i edukacija kardiologa- objašnjava Dr Nedeljković i dodaje za kraj:
- Vrhunski sportisti moraju da vode računa i posle karijere, jer često loša ishrana, uz duvan i alkohol može da ubrza kardiološke probleme koji su već možda bili počeli usled bavljenja sportom.
(Stil/ Telegraf)
