Kardriovaskularne bolesti su jedan od najčešnjih zdravstvenih problema kod nas, a savremen način života prouzrokuje ih , sve češće, i kod mladih. Zato neretko čujemo da je neka mlada osoba doživela infarkt, ima aritimije ili visok pritisak.
Upravo je i Nemanja Nikolić doživeo srčani udar na početku svojih tridesetih godina, a kako je sve izgledalo opisaju je u jednoj emisiji. Ističe da mu je taj trenutak, i bol koju je osetio, ostao duboko urezan u sećanju.
- Kao mlad sam počeo da se bavim muzikom i da vodim boemski život. Kada su drugi spavali, ja sam radio, nisam jeo na vreme. Bilo je i alkohola, i cigareta. Jednostavno, došlo je od prezasićenja organizma. Pre toga nisam osetio nikakve zdravstvene probleme- započinje Nemanja svoju priču.
Naglašava da mladi uglavnom ne obraćaju pažnju kada ih nešto zaboli i obično pomisle da to nije ništa. Ali, podvlači da danas bolest više ne bira, na meti su i stari i mladi.
- Samo zahvaljujući sreći sam dobro prošao. Iako sam sada dobro, nikada neću zaboraviti taj dan. Doživeo sa infarkt u kolima za volanom. Sa mnom su bila deca i supruga. Bio je janura, krenuli smo u igraonicu na dečiji rođendan. Na 200 metara od igraonice osetio sam neopisiv bol u leđima, kao da mi je neko zario nož u leđa. Taj bol je trajalo oko 15-ak sekundi - objašnjava pevač.
Kaže da je uspeo da ih doveze i tada je samo ispao iz auto. Bio je mokar, kao da ga je neko polio vodom. Nije bio svestan šta se dešava. U roku od 5 minuta bio je u bolnici.
- Sve se dešava u nekoliko minuta. U tom trenutku sam imao prtisak 230 sa 168! Odmah su mi dali lek pod jezik, a na EKG-u se videlo da sam imao infarkt. Nije bilo nikakve intervencije. Lekari su mi rekli da sam mlad i da imam zdravo sportsko srce, pa je to tako. Na njemu mi je ostao ožiljak od nekoliko milimetara. Dobio sam lekove koje moram da pijem ceo život, od njih nisam mogao da funkcionišem. Uspavljivali su me i usporavali. Čak je moja supruga pisala na njima dečija imena, kako bih pio - govori sa uzdahom Nemanja.
I dodaje da uopšte nije mogao da veruje šta mu se dešava. Od tada se dosta promenio, a priroda i pecanje su mu utočište i spas. Trudi se da stres svede na minimum. A od tog trenutka, retko kada seda za volan, jer se nikako ne oseća prijatno.
- Sada se najviše trudim da budem psihički dobro, jer mislim da svaka bolest, jednim delom, ide iz glave. Ribolov mi je mnogo pomogao. Slušaš ptice, detlića, budiš se u prirodi. Prelepo. Čovek mora da nauči da sluša tišinu, a ja sam to naučio. Tišina je lek - zaključuje Nemanja.
