Božićni post počinje uskoro, 28. novembra. Jedan je od četiri velika godišnja posta - traje šest nedelja - a podrazumeva uzdržavanje od loših misli, ali i od mrsne hrane. Dobra vest je da je sve više ljudi koji se odlučuju da poste svih 40 dana, jer su i naučna istraživanja dokazala da oni u čijoj ishrani dominiraju namirnice biljnog porekla imaju manje hroničnih bolesti.
Zašto sve treba praktikovati ovaj vid ishrane i koji su njeni benefiti, za Stil govori dr Slobodan Gajić, specijalista interne medicine i kardiolog.
- Tokom posta omogućavamo odmor i obnavljanje svim našim organima, a pre svega organima za varenje; poboljšavaju se imunitet i kvalitet krvi, od kojih zavisi rad našeg organizma.
Kako tačno post utiče na naše zdravlje?
- Štedi sve vitalne organe: srce, mozak, pluća, bubrege... Naime, tokom posta se troši unutrašnja energija. Organizam počinje da koristi rezerve, a to čini na pravi način - odstranjuje sve ono što nam inače ne pripada i što uzrokuje zdravstvene probleme i hronične bolesti.
Znači li to da naši organi tokom posta rade punom parom?
- Ne! Oni zapravo smanjuju svoje funkcije. Odmaraju se, a za to vreme priroda radi svoje - vrši suptilnu unutrašnju operaciju. Za razliku od hirurga, priroda to čini bez noža, čuvajući ono što je zdravo, a uklanjajući ono što mu ne pripada, što ne valja, ono što je bolesno. U stanju je da odstrani čak i ciste i tumore.
Za vreme posta gubi se i telesna težina, što je izuzetno značajno, jer se beleži porast gojaznih.
- Na početku posta gubi se više na telesnoj težini, dok je kasnije gubitak manji. Ali kad se sve sabere, najbolje je to što se najveći gubitak javlja u mastima, čak do 95 odsto! Slezina bude "lakša" za 58 odsto masti, jetra se oslobodi 52 odsto ove, posebno po kardiovaskularni sistem štetne materije, koja uzrokuje i dijabetes i druga hronična oboljenja. Ujedno, naši mišići se oslobađaju 28 odsto masti, tada smo jači, pokretljiviji, brži.
Čisti li i srce zlokobnog tereta?
- Izračunato je da se srce tokom posta oslobađa 3,4 odsto masti. Ne treba zaboraviti ni nervni sistem, centralni i periferni. Veoma je značajan jer definiše rad svih drugih organa i prilagođava reagovanje tela na uticaje iz spoljašnje sredine. Post nas oslobađa četiri odsto masti koja se nataloži u nervnom sistemu.
Čest problem je danas i anemija, može li i tu post da pomogne?
- Malokrvnost takođe može dobro da se leči postom. Javlja se kad dođe do pada broja eritrocita ili do niskog nivoa hemoglobina u krvi, a jedan od najčešćih uzroka su loša ishrana, odnosno nedostatak gvožđa, vitamina. Oni se mogu, uz propisanu terapiju koja se određuje u zavisnosti od simptoma i težine stanja, nadomestiti namirnicama koje post podržava. To su cvekla, pasulj, zeleno lisnato povrće (kelj, brokoli, spanać, blitva), integralni ili kako se često naziva - smeđi pirinač, riba, suve šljive, bobičasto voće, med, crna čokolada, kakao...
Pripadnice lepšeg pola su posebno osetljive na izgled kože.
- I žene i muškarci koji poste mogu da osete benefite posta za kožu i bez upotrebe raznih kozmetičkih tretmana. Svakodnevno održavanje higijene i posvećenost zdravlju kože jesu neophodni, ali uz pridržavanje posta rezultati su zaista vidljivi: stanje kože se popravlja, poboljšavaju se njene strukture, gube se bore. Kratko rečeno, post obezbeđuje podmlađivanje kože.
Sve ovo što ste objasnili će mnogo značiti našim čitaocima, ali i pored toga sigurno će biti onih koji nisu sigurni da mogu da izdrže celi post. Šta njima savetujete?
- Neko se ne odlučuje na post zbog poslovnih i drugih obaveza, neko nema dovoljnu snagu volje da izdrži svaki post do kraja, a nekome se ne preporučuje (trudnice, mala deca, bolesni koji treba da poštuju prepisanu medicinsku ishranu) kako ne bi došlo do zdravstvenih komplikacija. Oni koji nisu duhovno jaki trebalo bi da poste bar nedelju dana. Preporučio bih i da kasnije poste sredom i nedeljom, to se može lako izdržati, jer će pozitivni efekti po organizam biti veći.
Šta je još značajno da znamo?
- Riba je dozvoljena za upotrebu tokom posta i naši ljudi je rado jedu. Najznačajniji izvor omega-3 polinezasićenih masnih kiselina i inače bi trebalo da bude češće na jelovniku prosečne porodice - niske je kalorijske vrednosti, lako se vari, a podjednako je korisna i za zdrave i za obolele. Međutim, savetujem da se izbegavaju velike količine tunjevine jer je to stara riba puna histamina i može da pokrene alergijske reakcije. Više treba jesti sardinu, koja sadrži sve esencijalne amino-kiseline neophodne za pravilno funkcinisanje organizma. Povećava dobar holesterol, sprečava nagomilavanje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova, prevenira oboljenja štitne žlezde, zglobova, kostiju...
NE PROPUSTITE
