U drugoj polovini avgusta počinje da cveta ambrozija, a visoka koncentracija polena te biljke zadržava se u vazduhu i do kasne jeseni.
Ove godine je u Srbiji znatno povećana površina na kojoj se sprovodi monitoring i uništavanje ambrozije. Od 25 alergenih vrsta koje se prate na našoj teritoriji, ambrozija ima najveći alergeni potencijal, a polen te biljke vezuje se i za druge zagađujuće materije u vazduhu.
"Problem nam upravo prestavljaju te druge čestice iz vazduha. Zagađivači iza kojih se sakrije polenovo zrno, odnosno veže se. Unakrsnim reakcijama sa drugim polenima i sa zagađujućim materijama iz vazduha, klinička slika ljudi koji imaju probleme alergijske je još više pojačana i respiratorne smetnje su još izražajnije", naglašava Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine Srbije.
Polen ambrozije može da izazove i stomačne probleme ako se unese sa hranom, a utiče pre svega na respiratorni sistem.
"U doba epidemije korone pluća imaju mogućnost da dovedu, ukoliko se pacijent zarazi korona virusom, do lošijeg toka bolesti. Ne povećavaju sklonost ka zaražavanju, ali postoji teorijska mogućnost da lošije odreaguju težim formama bolesti. Jako je komplikovano razlikovati šta je zapravo uzrok problema koji određena osoba ima", napominje pulmolog dr Tatjana Radosavljević.
U avgustu prošle godine zabeležena je najveća koncentracija polena ambrozije od kada se meri. U saradnji sa Biološkim fakultetom, Grad Beograd je uradio strategiju uništavanja ambrozije u narednih deset godina.
"Suština te strategije je da svake sledeće godine uništimo veću površinu koja je pokrivena ovom štetnom biljkom. Prošle godine smo hemijskim putem uništili smo 120 hektara, ove godine 130 hektara hemijskim putem, a 370 hektara košenjem. Ove godine do sada smo radili oko dve hiljade hektara monitoringa. Znači, šest puta više ove godoine nego prošle", navodi gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.
