Antarktik, trenutno najhladnije mesto na Zemlji je ujedno i kontintent koji je za razliku od ostatka sveta uspeo da izbegne epidemiju korona virusa.
Iako je ova regija imala kratki susret sa COVID-19 kada je zaraza pogodila poslednji kruzer ove godine, virus nikad nije stigao do zaleđene obale, te nema nijedan potvrđeni slučaj obolelih.
Ispovesti lekara koji se bore protiv korona virusa: Ovo je veoma važno!
Među njima je Keri Nelson, administrativna koordinatorka u stanici Palmer na ostvru Anvers, najsevernijoj američkoj bazi na Antarktiku.
"Mislim da trenutno nema osobe kojoj nije drago što je ovde i što je na sigurnom. Neki su već spremni za povratak kućama. Idu da bi pomogli svojim najbližima ili kako bi bilo od neke druge koristi u ovo jedinstveno vreme. Ali svi smo veoma zahvalni što smo na mestu na kojem nema virusa, niti svih implikacija na svakodnevni život i zdravlje koje on donosi", kaže Keri za CNN.
Iako su geografski odvojeni od pandemije, koju je glavni sektretar UN-a Antonio Guteres nazvao 'najizazovnijom krizom na svetu' od Drugog svetskog rata, Nelson i njene kolege konstantno prate najnovija dešavanja.
"Čitam sve što mogu o razvoju ove situacije.Osećam da je moja dužnost kao ljudskog bića da svedočim svemu što se događa u svetu", kaže Nelson koja radi na zaleđenom kontinentu tokom zimskih i letnjih sezona od 2007. godine.
Robert Tejlor (29) iz Škotske radi kao terenski vodič u istraživačkoj stanici Rothera, Britanskoj antarktičkoj bazi za istraživanje (BAS) na ostvru Adelaideu kod zapadne obale antarktičkog poluostrva. On pomaže kolegama naučnicima u sprovođenju ispitivanja kako bi sva putovanja bila bezbedna.
Iako i on redovno prati vesti iz sveta, upravo zbog velike udaljenosti od ostatka sveta nije bio svestan ozbiljnosti situacije.
- Sećam se prvih vesti iz Kine u januaru. Tada su se pojavili prvi slučajevi u Velikoj Britaniji, ali mislio sam da to nije ništa veliko što bi na mene imalo uticaj. Ali, postepeno sam se budio kako se virus širio", kaže Tejlor koji je pre šest meseci došao na Antarktik.
I dok se tokom boravka na najjužnijem kontinentu selio iz istraživačke stanice Halley VI i Rothere, zabrinut za čitavu situaciju i svoju porodicu, posebno baku, kaže kako se ponekad teško veže za sve što se događa.
- Kao da si na Mesecu i gledaš dole. Vidiš šta se događa, ali si jako daleko.
Poslednjih godina turizam ovde cveta, a antarktički kruzeri sve su popularniji.
Prema podacima Međunarodnog udruženja antarktičkih turoperatora (IAATO), tokom sezone 2018./2019. taj kontinent posetilo je 56.168 putnika što znači skok od čak 40 posto u odnosu na prethodnu godinu.
Tokom sezone 2019./2020. očekivalo se oko 78.500 turista - a sezone na Antarktici traju od janara do marta.
Međutim, stanice su počele da uvode restrikcije na posete turista početkom godine kako se virus počeo širiti svetom. Čitava regija je kasnije upala
u karantin, a posete turista otkazane.
Bilo je i nekoliko kritičnih situacija, uključujući i incident u kojem je grupa australijskih i novozelandskih putnika evakuisana s antarktičkog kruzera nakon što je više od 60 posto svih na brodu testirano pozitivno na korona virus.
Cink ne može sam da se izbori sa korona virusom: Ova dva vitamina su ključna u prevenciji i lečenju!
Nelson, koji često koordinira posete stanici Palmer, kaže kako je tu stanicu prošle godine posetilo više hiljada ljudi, ali ove godine brojke su značajno manje zbog pandemije.
"U januaru, kako se virus širio, prestali smo da ga primamo ljude pa je ovoga leta na stanici Palmer bilo značajno manje ljudi.
Teško je reći kakav bi dugoročni uticaj na antarktički turizam mogao imati značajno manji broj postioca, ako će ikakvog uticaja uopšte biti. Naime, broj posetilaca je inače nizak kako se osigurao mir okolini belog kontinenta.
Korona virus osim pluća napada i ove organe: Na jednom ostaje trajna šteta!
Turoperatorima članovima IAATO-a nije dozvoljeno da na brodu imaju više od 500 putnika, a svaki dolazak se koordinira kako nikada ne bi istovremeno bila dva broda u jednom pristaništu.
Iako se ne zna kako će se stvari odvijati u narednim mesecima, svi na stanicama Palmer i Amundsen-Scott South Pole, gde inače ima više posetilaca, i dalje vredno rade kako bi obezbedili da sve bude na svom mestu za narednu sezonu.
Na stanici Rothera, gde inače nema turista, tek ponekad prođe neka jahta ili kruzer.
Ali Tejlor primećuje da se značajno promenio proces transporta osoblja kućama.
- U normalnoj situaciji, bio bi jedan let aviona do Punta Arenasa (najjužnijeg grada u Čileu), odakle bi ljudi išli dalje komercijalnim letovima. Ali, sada će istraživački brod RRS James Clark Ross (JCR) prebaciti sve preostale ljude na Falklandsko ostrvo gde će se ukrcati na Hebridean Sky, brod kojim će se vratiti u Ujedinjeno Kraljevstvo.
Brod kreće sledeće nedelje, a kad ode, ostatak tima će ostati sam narednih pet meseci bez novih dolazaka i odlazaka.
Nelson, koja kad je kod kuće vreme provodi između Srednjeg zapada i San Franciska, priznaje da joj je samoizolacija teško padala, čak i pre nego što su zbog pandemije zabranjene sve posete.
Trudi se da usvoji nove tehnike koje sada koriste i oni koji nisu na Antarktiku, ali su u karantinu.
- Zabavljam se ličnim projektima. Istovremeno, gledam da ne zaboravim da je pravi luksuz imati ovoliko vremena, kaže Nelson.
- Na kraju krajeva, ovaj deo Antarktike je prelep, te je lako navići se i uživati u predivnom mestu divljeg života.
Ipak, kaže kako oseća i određenu grižu savesti što je u ovako kritičnim vremenima odvojena od svojih najmilijih.
"Jako je čudno biti fizički na kraju sveta dok su drugi ljudi u strahu da dolazi kraj sveta ili barem sveta kakvog poznajemo", kaže Nelson.
- Ponekad se osećam odvojeno i krivim sebe što nisam kod kuće, te ne mogu da im pomognem. Istovremeno se nosim sa svim nedaćama kao i ostali. Ali, znam da to ne bi baš puno pomoglo, iako je vrlo lako osećati grižu savesti.
S obzirom na to da odlučio da ovde provede 18 meseci, odvojen od porodice i prijatelja, Tejlora pomalo zbunjuje ideja da je zapravo privilegovan u odnosu na ostale.
- Teško je shvatiti to da ovde sada imamo više slobode nego da smo ostali kod kuće, kaže Taylor.
Život i posao ovde su neraskidivo isprepleteni
Tejlor bi trebalo da ode sa Antarktika u proleće 2021. ali mora videti kako će se stvari razvijati pre nego skuje planove za povratak u Veliku Britaniju.
- Kažu da te sezona provedena na Antartiku promeni. Ali, ne mogu da ne pomislim neće li se svet u ovo vreme promijeniti još i više od nas. Mi ćemo uglavnom nastaviti tako kao da se korona virus nikada nije dogodio.
Imamo teretanu, biblioteku, muzičku prostoriju, bioskop.. sve ono što smo pre uzimali zdravo za gotovo i što sada nedostaje onima kod kuće.
Sličnog je mišljenja i Nelson kojoj e povratak kući odoložen dok ne dođe 'zimska ekipa'.
Kada vrate svojim kućama, zateći će sasvim drugačiji svet. Nov način života kojem su svedočili samo izdaleka.
Naizgled jednostavne stvari u kojima su uživali sada će možda biti samo uspomene.
"Ponekad sam veoma svesna da sam zapravo eho. U glavi mi je još uvek u nekom vremenu koje je već prešlo u prošlost. Mi još uvek možemo da se družimo kad poželimo, bez straha, rukujemo se, grlimo i sedimo zajedno. Ne moramo da se plašimo ako se neko zakašlje. Zahvalna sam zbog toga i pokušavam da uživam sada dok to još uvek mogu. Ali takođe, shvatam i koliko su te male stvari zapravo značajne. A kad odemo odavde, sve to ćemo ostaviti iza sebe. Pokušavam da nateram svoj mozak da zapamti kako je sve to. Nekako da utisnem osećaj slobode i sigurnosti, kako ne bih kasnije zaboravila.
Ako sad budemo radili ove dve stvari, korona virus može opet da se razbukta!
