korona virus

Virusolog otkriva: Ovo je razlog zašto većina epidemija potiče iz Azije i Afrike!

Poslednjih 20 godina samo koronavirusi su uzrokovali tri globalne pandemije, a dodatno zabrinjava podatak da su razmaci između tri poslednje sve kraći

Lepi & Zdravi 15.03.2020. - 17:50h Autor: Stil/24 Sata.Hr
Foto: Shutterstock

Zaraza korona virusom, poznata kao COVID-19, zastrašujući je podsetnik  globalne pretnje koju predstavljaju zarazne bolesti u nastajanju, piše IFL Science.

 

Iako su se epidemije raznih bolesti javljale tokom cele ljudske istorije, čini se da broj novih bolesti koje se javljaju iznenada i imaju velike posledice, u poslednje vreme raste.

 

"Moja laboratorija proučava zoonotske viruse, one koji obitavaju na životinjama i mogu zaraziti ljude. Većina poznatih pandemija ima bar jednu zajedničku stvar: započele su svoj smrtonosni pohod u Aziji ili Africi. Razlozi za to mogli bi vas iznenaditi", piše Suresh V Kuchipudi, klinički profesor i direktor labaratorije za dijagnostiku životinja na Državnom Univerzitetu Pensilvanija. 

 

Eksplozija stanovništva i promena urbanih krajolika


Veliki porast broja stanovnika jedan je od razloga za to što sve više bolesti potiče iz Azije i Afrike. Brza urbanizacija događa se u celoj Aziji i Pacifičkim regijama, gde već živi 60 posto sveta. Prema Svetskoj banci, gotovo 200 miliona ljudi preselilo se u urbana područja u istočnoj Aziji samo tokom prve polovine 21. veka. Migracije u toj meri znače da se uništava šumsko zemljište da bi se gradili novi stanovi. Divlje životinje prisiljene su da se približavaju gradovima i mestima, neizbežno susreću domaće životinje i ljudsku populaciju. A divlje životinje često prenose viruse; šišmiši, na primer, mogu nositi stotine njih. A virusi, 'preskačući' s jedne na drugu vrstu,  mogu zaraziti i ljude, piše virusolog.

 

Na kraju, ekstremna urbanizacija postaje začarani krug: sve više ljudi krči šume, a širenje ljudskih staništa dovodi do toga da životinje gube staništa, pa umiru predatori, među kojima su i oni koji se hrane glodarima. Kad oni odu, ili njihov broj naglo padne, populacija glodara eksplodira. I kao što su studije u Africi pokazale, rizik od bolesti time raste.

 

Situacija se samo pogoršava. Naime, još uvek veliki deo stanovništva istočne Azije živi u ruralnim područjima.

 

Ispovesti ljudi koji su preživeli koronu: Osetila sam mučninu, ali nikad to ne bih povezala sa virusom! (VIDEO)

foto: Shutterstock


Životna poljoprivreda i tržište životinja


Tropske regije bogate biološkom raznolikošću već imaju veliki broj patogena, što povećava šansu da se pojave novi patogeni. Na oba kontinenta mnoge porodice zavise od uzgoja stoke. Razne vrste lekova i dodataka ishrani, te uslovi smeštaja tih životinja često ne pomažu.


A goveda, pilići i svinje, koji mogu biti prenosioci bolesti, često su u bliskom međusobnom kontaktu, u kontaktu sa životinjama koje slobodno šetaju, pa i u blizini ljudi. 


Još jedan rizik: lov na meso koje se skriva u grmlju. Takva vrsta lova preti životinjskim vrstama i nepovratno menjaju ekosistem, a meso je primarni put prenošenja bolesti.

 

I tradicionalna kineska medicina koristi delove tela tigrova, medveda, nosoroga i drugih životinjskih vrsta, koji se mešaju u te lekove, a prema informacijama takve lekove koristi veliki broj ljudi.

 

Potražnja će verovatno porasti, jer mrežni marketing raste, a i to je jedan od načina da ljudi dođu u kontakt sa zaraženim životinjama.

 

Pitanje vremena kad nas čeka nova pandemija


Hiljade virusa se i dalje razvija. Samo je pitanje vremena kad će se dogoditi još jedna velika epidemija. Svi koronavirusi koji su uzrokovali nedavne epidemije, uključujući COVID-19, preskakali su sa životinje na životinju, dok nisu preneseni na ljude.

 

Teško je predvideti koji događaj je uzrokovao pandemiju, ali jedno je sigurno: ti rizici se mogu ublažiti razvijanjem strategija za smanjivanje uticaja ljudi na poremećaj ekologije.

 

Kao što pokazuje trenutna epidemija, zarazna bolest koja počinje u jednom delu sveta može se proširiti na svet u vrlo kratkom vremenu. Postoji hitna potreba za konstruktivnim strategijama očuvanja, kako bi se sprečilo krčenje šuma i smanjila interakcija životinja i čoveka.

 

Unicef: 11 stvari koje morate da znate o korona virusu - zaštitite sebe, porodicu i decu!

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...