Navršava se tačno 10 godina od smrti Pola Njumena, jednog od retkih holivudskih glumaca koji nije voleo slavu niti ono što mu je popularnost donosila. Bio je jedan je od najvećih zvezda u istoriji Holivuda, filantrop, preduzetnik, humanitarac i jedna od najpoštovanjih ličnosti prošlog veka.
Malo ko zna da je Njumen osnovao sopstvenu kompaniju koja se bavila proizvodnjom hrane, a sav prihod od prodaje davao je u dobrotvorne svrhe. Umro je od raka pluća 26. septembra 2008. godine i ostaće upamćen kao jedan od najvećih humanitaraca kada je glumačka scena u pitanju, ali po izuzetnim ulogama koje je ostvario tokom svog života i više od 40 godina dugoj ljubavnoj priči sa koleginicom Džoan Vudvord, koja je trajala do njegove smrti.
Detinjstvo Pola Njumena
Pol Njumen je rođen je 25. januara 1925. godine u predgrađu Klivenda. Njegova majka Tereza bila je katoličke veroispovesti, a otac Samjuel bio je Jevrejin. Pol je kasnije prihvatio očevu veru uz obrazloženje da mu to predstavlja veći izazov. Imao je brata Artura koji je takođe ostvario karijeru u filmskoj industriji, ali kao producent.
Još od malih nogu Pol je bio zainteresovan za glumu. U slobodno vreme je imitirao njemu zanimljive ljude i trudio se da što bolje odglumi, tako da je već sa sedam godina imao svoj glumački debi u školskoj predstavi pod nazviom "Robin Hud". Njegova majka je bila ta koja ga je bezuslovno podržavala u ideji da se bavi glumom. Nakon završene srednje škole 1943. godine upisuje Univerzitet u Ohaju.
Brilijantna glumačka karijera nagrađena "Oskarom"
Prelepi zelenooki zavodnik visok 177 cm nije imao problema da dobije angažovanje kada su u pitanju predstave. Videlo se da ima talenat, a njegov dobar fizički izgled garantovao mu je uspeh u filmskoj industriji. Svoj debi na Brodveju doživeo je zajedno sa glumicom Kim Stenli u predstavi Piknik, gde je publika dobro prihvatila njegovo pojavljivanje. Na samom početku videlo se da će Njumen lako zadobiti srca ne samo ženskog već i muškog dela publike, jer pored sjajnog glumačkog talenta za razliku od većine glumaca on je imao izgrađeni stav i umeo je da se ponaša u svakoj prilici.
Svoj filmski debi imao je 1954. godine kada je dobio ulogu u filmu Srebrni put, a dve godine kasnije dobija ulogu Rokija Gracijana u filmu Neko tamo gore me voli, gde je apsolutno briljirao i dobio naklonost svih kritičara. Iste godine izlazi i film Mučenje, u kojem smo imali priliku da vidimo Njumena kako tumači lik kapetana Edvarda Hola Mlađeg. Dve godine kasnije zapaženi nastup imao je u filmu Mačka na usijanom limenom krovu, gde je imao priliku da sarađuje sa Elizabet Tejlor. Baš ova uloga mu je donela prvu nominaciju za Oskara, iako ga tada nije osvojio.
Sredinom pedesetih godina on je otišao na audiciju, na kojoj je bio i čuveni glumac Džejms Din. Din ga je pobedio na audiciji i dobio ulogu Kala Traska, a uloga Arona koja je bila namenjena Polu na kraju je ipak pripala drugom glumcu. Međutim, ovo nije obeshrabilo zelenookog glumca, šta više - samo ga je ohrabrilo da se što više trudi u narednom periodu. Uloga Entoni Džadson Lorensa iz filma Mladi iz Filadelfije mu je donela naklonost publike i može se reći da je do kraja pedesetih Njumen već bio afirmisani glumac. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina Njumen je briljirao, tako da ne čudi što je konstantno bio angažovan na različitim filmskim projektima.
Zbog svog izgleda i fizičkih predispozicija uglavnom je dobijao uloge lošeg momka, što mu uopšte nije smetalo. Značajne uloge osvojio je u filmovima Slatka ptica mladosti, Hazarder, Pokretna meta i Pakleni toranj. Krajem šezdesetih imao je priliku da sarađuje sa filmskom legendom Robertom Redfordom i sjajnim režiserom Džordžom Rojom Hilom u filmovima Žaoka i Bač Kesidi i Sandens Kid. Upravo ova dva filma donela mu svetsku popularnost i uskoro nije bilo tog ko nije čuo za ovog sjajnog glumca. Iz sedamdesetih godina najviše se izvaja film Bufalo Bil i Indijanci, kao i špijunski triler Čovek iz Australije. Krajem šezdesetih, tačnije 1969. godine oprobao se i u režiji i režirao je film Rejčel, Rejčel u kojem je glavnu ulogu dodelio svojoj supruzi Džoan Vudvord.
Film je kritički odlično prošao, a dobio je čak i nominaciju za Oskara. Prva uloga koju je dobio osamdesetih godina bila je uloga Henk Andersona u filmu Kad je kraj bio blizu. Početkom osamdesetih Njumen nije imao zapaženije uloge sve dok nije zaigrao u filmu Martina Skorsezea Boja novca koji je baziran na istoimenoj knjizi, a na kojem je imao priliku da sarađuje sa Tomom Kruzom i Meri Elizabet Mastrantonio. Njumenu je upravo angažovanje u ovom filmu donelo prvog Oskara u karijeri, i to u kategoriji najbolji glavni glumac.
Ljubavni život
Što se tiče njegovog ljubavnog života, malo toga se zna, s obzirom na to da je bio vrlo suzdržan prema novinarima. Njumen je imao dva braka. Prvi put to je bilo sa Džeki Viti sa kojom je bio u braku od 1949. do 1958. godine. Njih dvoje su u braku dobili dve ćerke i jednog sina, koji se kasnije čak i pojavio u filmovima glumeći zajedno sa svojim ocem. Nažalost, veoma rano je počeo da koristi različite droge, pa je preminuo od predoziranja. Njumen je teško podneo smrt svog sina Skota i u sećanje na njega osnovao je Centar Skota Njumena, koji je pružao pomoć svim ljudima koji su zavisni od droge i koji žele pomoć.
Drugi put na ludi kamen stao je 29. januara 1958. godine, kada se venčao sa koleginicom Džoanom Vudvord, sa kojom je kasnije dobio tri ćerke i ostao uz nju do smrti.
Svoj privatni život čuvao je daleko od medija u predgrađu Vestporta, daleko od Holivuda i medija, a bio je veoma povećen porodici i supruzi. Nije voleo da daje intervjue o svom privatnom životu, niti je voleo da se o njemu i njegovoj porodici piše u novinama.
Borba sa teškom bolešću
Nedugo nakon što je napustio glumu, u medijima se pojavila vest da poznati glumac boluje od raka pluća. Nažalost, lekari su bolest otkrili u odmakloj fazi kada je lečenje bilo praktično nemoguće. Ipak, bilo je lekara koji su davali optimistične prognoze i Pol se borio sa ovom bolešću hemioterapijom.
Međutim, sredinom 2008. godine, kada je video da hemioterapije ne daju rezultate i da je bolest uznapredovala mnogo više nego što je očekivao, Pol je napustio bolnicu, vratio se u svoju kuću gde ga je čekala supruga Džoan sa kojom je bio u braku više od četrdeset godina.
Jednostavno, Pol je rešio da ne želi poslednje dane svog života da provede sam u bolnici, već u kući u kojoj je proveo najlepše trenutke života, okružen ljudima koji ga vole. Kako je bio jako pametan i velikodušan čovek, u ovim danima nije zaboravio ni ljude koji su bili uz njega sve ove godine, pa je tako jednom prijatelju poklonio automobile marke Ferari koji je vozio, dok je svoju najstariju ćerku detaljno uputio u rad njegove kompanije, čiji su prihodi išli u dobrotvorne svrhe.
Pol je preminuo u svojoj kući 26. septembra 2008. godine.
Top pet citata Pola Njumena:
1. Čovek koji nema neprijatelja je čovek bez karaktera.
2. Ljudi ostaju u braku zato što to žele, ne zato što su vrata zaključana.
3. Svaki put kada dobijem scenario ja ga čitam i gledam šta mogu da uradim sa njim, kako najbolje da odglumim. Vidim boje, slike… Scenario mora da ima i miris. To je kao zaljubljivanje. Ne možete dati razlog.
4. Ako igrate poker i gledate oko sebe, a ne možete da kažete ko je budala, ne brinite - to ste vi.
5. Gluma zapravo nije kreativna profesija, već interpretativna.
Celu ljubavnu priču i kako se upoznali Pol Njumen i Džoan Vudvord pročitajte OVDE!
