ekskluzivno

Jugoslovenka koja je zavela Holivud i kojoj se izgubio svaki trag: Neverovatna priča o Tanji Ivelji, seks bombi 50-tih! (FOTO)

Otkrića poput ovog ne događaju se svaki dan. Predstavljena kao Mis Jugoslavije 1956. godine, Tanja je kao 14-godišnjakinja postala juniorska prvakinja u plivanju da bi potom ušla i u jugoslavenski olimpijski tim, a kasnije i prebegla iz tadašnje komunističke države na zapad gde je postala glumica, model, pevačica...

Vip priča 04.06.2018. - 12:28h Autor: jutarnji.hr
Tanja Ivelja, Foto: Profimedia

Uprkos zvučnoj biografiji, ostala je kod nas potpuno nepoznata, čak i onima upućenima u svet filma, iako i na filmskom internet-portalu IMDB ima svoj profil. Oskudni izvori podataka o ovoj tajanstvenoj ženi za koju je malo ko čuo otkrivaju izvanredno uzbudljivu životnu priču.

 

Tania Velia rođena je 1935. godine kao Tanja Ivelja. Prema jednoj verziji rođena je u Gorskom kotaru, tačnije u Moravicama, koje su se tada zvale Srpske Moravice. Prema drugoj, rođena je Zagrepčanka. U jednoj od njenih nepotpunih biografija navodi se da je po ocu bila poreklom iz Turske, a po majci iz Italije. Njen otac je bio, kako je sama izjavila u jednom intervjuu, guverner ostrva Lastova, pa smo skloniji da verujemo da ipak nije bio turskog porekla, jer je prezime Ivelja najčešće upravo na Lastovu.

 

U mladosti je, prema istoj biografiji, leti učestvovala na radnim akcijama, bila je i perspektivna plivačica pa je s 14 godina nastupala i za juniorski plivački tim Jugoslavije, a na internetu smo pronašli podatak da je učestvovala i na Olimpijskim igrama 1956. u Melburnu.Ali to je netačan podatak jer se njeno ime ne spominje u zvaničnim listama Olimpijskih igara, kao ni u knjizi “Hrvatske sportistkinje na Olimpijskim igrama” koju je izdao Hrvatski olimpijski odbor, a jedina članica plivačkog tima koja je 1956. zaista nastupila u Melburnu bila je Vinka Jeričević, koja je tada osvojila četvrto mesto u disciplini 200 metara prsno.

 

Prema jednoj verziji, Ivelja je na zapad prebegla nakon jednog plivačkog takmičenja, prema drugoj je u Ameriku otišla s majkom i tamo zatražila politički azil, a pomogla im je njena tetka koja je već neko vreme živela u obećanoj zemlji.

 

Tamo je i promenila ime u Tania Velia. Prvu ulogu u Holivudu dobila je samo tri nedelje nakon dolaska, a među filmovima u kojima je glumila ističu se “Missile to the Moon” i “Queen of Outer Space” iz 1958. godine. Tanja je u tom filmu imala samo jednu manju ulogu, a glavna zvezda bila je Za Za Gabor ali i glumci Erik Fleming, Lori Mičel i Liza Dejvis.

- Na kastingu za ulogu kraljice Yllane tražili smo glumicu dobrog izgleda. Želeli smo prelepe amazonke. Jedna koje se jako dobro sećam bila je Tanja Velja, koja nije imala posebno lepo lice, ali je imala spektakularnu figuru. Kako bi rekli u Njujorku - kako je bila građena! Kao što sam rekao,Za Za Gabor nije baš volela konkurenciju, ali kada bi se pojavila Tanja Velja, nije bilo muškarca, glumca ili člana filmske ekipe, koji bi gledao u nešto drugo osim u Tanju i njeno predivno telo - reči su reditelja Edvarda Berndsa koji se naše glumice prisetio u knjizi “Interviews with B science fiction and horror movies” autora Toma Vivera.

 

Kao riba u vodi

 

Velja je bila visoka 1,68 cm, što je danas nedovoljna visina za manekenku, ali njen atraktivni izgled nije mogao da prođe nezapaženo, pa je tako pozirala i za Plejboj, i to čak dva puta: u božićnom broju 1962. godine, kad je bila u društvu s Kim Novak, Sofijom Loren, Anitom Ekberg i Brižit Bardo, te tri godine ranije, u broju iz jula 1959. Tada je snimila veliki piktorijal na bazenu, fotografije su za današnje pojmove vrlo decentne, frizura joj je nemarno složena, kosa joj je delomično i smočena, a od šminke ima samo crveni ruž na usnama i crveno nalakirane nokte. Na jednoj fotografiji nosi i majicu na kojoj velikim slovima piše “Napred” na hrvatskom, a kao bivša plivačica pokazala je da se u bazenu snalazi kao riba u vodi i da je snimanje u takvom ambijentu bilo pun pogodak.

 

Plejboj u popratnom tekstu navodi da je Tanja Velja bivša Mis Jugoslavije (što ipak nije moguće jer se izbor za Mis u Jugoslaviji nije održavao od 1936. do 1965.) te da je 1954. s jugoslavenskim timom nastupila na plivačkom takmičenju u Salcburgu, odakle se od 15 plivača jedino ona nije vratila, nego je prebegla u američku zonu u Salcburgu i ostala na zapadu. Naime, Austrija je nakon Drugog svetskog rata bila podeljena u četiri savezničke zone, a Amerikanci su držali Salcburg i Gornju Austriju i takva situacija trajala je sve do 1955. godine, kada je Austrija proglasila neutralnost.

 

Nije poznato koliko se Ivelja zadržala u Austriji ni kada je tačno stigla u Ameriku, ali to se svakako moralo dogoditi sredinom 50-ih godina. Pokušali smo to istražiti putem zvaničnih podataka o imigraciji u Ameriku, koji su javno dostupni na internetu. Naime, većina ljudi koji su krajem 19. i početkom 20. veka stizali iz Evrope uplovljavali su u jednu od pet glavnih imigracijskih luka - Njujork, Boston, Baltimor, Filadelfiju ili Nju Orleans. Pritom ih je više od dve trećine u Ameriku stiglo preko Njujorka, koji je bio najveća i najvažnija luka, a preko registra putnika koji obuhvata razdoblje od 1892. do 1957. godine pokušali smo da pronađemo podatke o putnici imena Tanja Ivelja - uključujući sve moguće amerikanizirane kombinacije njenog imena - ali pretraga nije donela nikakve rezultate, pa ili je Ivelja u Ameriku stigla preko neke manje luke ili se služila drugim imenom.

foto: Profimedia

Kontinentalna lepotica

 

Ono što znamo i o čemu postoje podaci, poput novinskih naslovnica, jest da se, osim u Plejboju, pojavila u časopisu za muškarce "Esquire", gde su je nazvali “kontinentalnom lepoticom”, zatim 1958. godine u magazinu "Pose!", te u magazinu "Sir!" u čijem je januarskom broju iz 1959. na naslovnici najavljena kao “Bomba zvana Tanja”. Potonja dva časopisa bila su tipični šund magazini tog doba, štampani na jeftinom papiru i namenjeni najpre mlađoj muškoj publici. Za ilustraciju, recimo da su u broju u kojem se pojavila i Tanja glavne teme bile kako skupljati dijamante u Arkansasu i sve o seksu u španskim zatvorima.

 

O privatnom životu Tanje Ivelje se ne zna mnogo, jedan izvor na internetu povezuje je sa zvezdom bejzbola i Njujork Jenkija Džoom Di Mađiom, ali nije poznato kada se (i da li se uopšte) njihova veza dogodila - ako jeste, bilo je to svakako nakon njegova kratkog braka s Merilin Monro s kojom se venčao u januaru 1954, ali je ona već nakon devet meseci podnela zahtev za razvod.

 

U februaru 1958. Tanja Ivelja, sada već Tania Velia, dala je intervju novinaru Erlu Vilsonu, s kojim je razgovarala u Njujorškom baru "Essex House". Vilson je tih godina radio kao novinar Njujork Posta, gde je pisao jako čitanu kolumnu u kojoj je predstavljao poznate i slavne osobe. Iako se bavio tzv. lakim temama, bio je na glasu kao školovani novinar koji je činjenice dvaput proveravao i pokušavao da izbegne senzacionalizam. Zato je bio omiljen ne samo među kolegama, nego i među slavnima, koji su s njim rado delili priče iz svog života. Evo što mu je Tannja Velja u intervjuu rekla o svojim roditeljima:

 

- Poklonila sam mami televizor i dala sam joj 300 dolara da kupi sebi frižider kad je bila ovde u poseti. Moj otac je guverner ostrva Lastova, ali on ne zarađuje mnogo. Kad me je posetio u Parizu, bio je zbunjen. Nije verovao da ovakav svet postoji. Želela sam da mama nosi moju bundu od kanadske kune, ali nije htela, htela je samo običan platneni kaput. Nije navikla na američka pića, samo na šljivovicu.

 

Godine 1961. Ivelja dobija ulogu u filmu “Fiend of Dope Island”, a na plakatu tog filma nazvana je “jugoslavenskom bombom”. Tumačila je ulogu "Glory La Verne", zabavljačice vlasnika karipskog ostrva koji se bavi uzgojem marihuane i krijumčari oružje. Taj film snimala je u Portoriku, a tokom puta navodno su je strpali u zatvor u Venecueli jer se slikala pored spomenika Simonu Bolivaru.

 

Još jedan detalj iz njene biografije koji je nemoguće proveriti kaže da je 1962. bila na odmoru na Kubi, gde je navodno dobila automatsku pušku M1 na poklon od samog Fidela Kastra, “kako bi ga upotrebila na holivudskim vukovima”.

 

A post shared by allmyrecords (@allmyrecords) on

Puška je izazvala pažnju holivudske policije koji su je obavestili da je posedovanje oružja ilegalno pa su je odneli iz njenog stana. Zvuči sasvim neverovatno da bi neko ko je u Americi zatražio azil na vrhuncu hladnog rata u jeku kubanske krize samo tako letovao na Kubi, pa zatim još i preneo pušku preko granice, ali nije nemoguće da je Ivelja na Kubu možda čak putovala s jugoslavenskim pasošem.

 

Sredinom '60-ih Tanja Velja se preselila u Španiju, gde je ostvarila još dve epizodne uloge u dvema serijama, a potom se okrenula pevačkoj karijeri. Izdala je nekoliko singlova na španskom, koje se danas za 75 evra prodaju na eBayu, a 1969. na kratko se vraća u domovinu, gde je ostvarila saradnju s Jugotonom i ponovo počela da se predstavlja pravim imenom.

 

Bésame mucho

 

- Tanja Ivelja već desetak godina živi i radi van domovine. Boraveći u Americi radila je na televiziji, na filmu i u pozorištu, nastupajući i u programima Boba Kamingsa i Lorete Jang. Gostovala je u Kanadi, Venecueli i ostalim američkim zemljama. Sada živi u Španiji, gde peva na televiziji i u muzičkim klubovima. Snimila je desetak ploča. Prilikom posete domovini gostovala je na Zagrebačkoj televiziji u emisiji 'Ekran na ekranu' i pevala deo svog špansko-meksičkog repertoara - deo je kratke biografije koju je napisao Pero Gotovac, tadašnji urednik u Jugotonu. Tekst je na poleđini ploče “Tania Velia na gostovanju u domovini”, na kojoj su četiri numere, a jedna od njih je i prepev poznate meksičke pesme “Bésame Mucho”.

 

A post shared by Javier (@javibal) on

Osim te, Ivelja je snimila još jedan singl za Jugoton, ali kako nam je ispričao Siniša Škarica, nijedna od njih nije ostavila veći trag. Na tom drugom singlu su i dve pesme: “Devojka Džordži”, prepev pesme iz filma “Georgy Girl”, a drugu pesmu pod nazivom “Drugi put je sve lepše” za nju je komponovao Alfi Kabiljo.

 

- Ona je mene nazvala i pitala me da li bih hteo da radim sa njom. Imala je već sve dogovoreno s Jugotonom, a kako sam ja u to vreme dosta sarađivao s Jugotonom, uvek sam hteo nekome da pomognem pa sam tako i njoj napisao pesmu - rekao nam je Alfi Kabiljo, koji Tanju Ivelju nakon toga više nije viđao, baš kao ni Ivica Krajač koji potpisuje tekst pesme.

 

Nakon toga Tanji Ivelji gubi se svaki trag, pretpostavlja se da se nakon kraće i ne baš uspešne epizode s Jugotonom vratila u Španiju, ali ne znamo da li se možda udala i promenila prezime pa je zato nemoguće saznati nešto više o tom razdoblju njenog života. Ili se jednostavno zasitila slave i povukla iz šoubiznisa. Ne znamo čak ni da li je još živa i, ako jeste, gde živi, ali jedno je istina a to je da je imala veoma zanimljiv i bogat život koji zaslužuje da bude ispričan.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs