Jednom davno je izjavio da ima odvratnu potrebu da bude nešto više od čoveka. Da bude superčovek. Dok je to u svetu zabave zaista i postao, u domenu svog privatnog života uspeo je da sačuva intimu i stabilnu porodicu. Iza njegovih očiju različitih boja, ipak se krije običan čovek sa neobičnim talentom i potrebom da uvek bude drugačiji, ne kopirajući ni sebe, ni druge.
Seks, droga, rokenrol i ZigiSarađivao je sa svim velikim imenima, od Lenona (John Lennon) do nekadašnjih članova benda Nirvana. Ne postoji žanr u kom se nije oprobao, od glem roka (glam rock), elektronike, popa, rokenrola do džeza, koji ga je uveo u muzičke vode. Nijedna figura pop kulture nije toliko dugo trajala, a uspevala da ostane zagonetka. Bio je i ostao trendseter u najrazličitijim oblastima sveta zabave, preuzimajući rizike i boreći se sa kritikom još od kraja 60-ih godina. Uz ime Elvisa Prislija (Elvis Presley) stoji epitet kralja roka, dok se Majkl Džekson (Michael Jackson) naziva kraljem popa. Pa, ipak, najznačajniji muzički kritičari, novinari Rolling Stones, NME i Q magazina opisuju Bouvija kao "boga i batinu", jer je u svakom trenutku bio na vrhu muzičke scene, ostavljajući fanove i kritičare gladnim za još skandaloznih izjava, još svetlucavih kostima, još transformacija. Danas, nakon 27 studijskih albuma, najveća pobeda gospodina Bouvija je to što, za razliku od većine svojih kolega, nije postao kliše, niti parodija samog sebe.
Karijeru je započeo u rodnom Londonu, davne 1966. godine. Nakon albuma David Bowie iz 1969. godine i The Man Who Sold the World, Bouvi izdaje konceptualni album o svom alter egu Zigiju Stardastu (Ziggy Stardust). Biće to jedno od najintrigantnijih i muzički najkompletnijih izdanja u istoriji pop kulture. Te 1972. godine, glem rok scena dobija svoju figuru-vodilju, u vidu mršavog mladića sa različitim bojama očiju, koji provocira svojom seksualnošću i prisustvom, ne odvajajući se od platformi sa šljokicama.
Muzička vrteškaOsamdesetih Bouvi nastavlja da niže uspehe, a pop himne China Girl i Let's Dance od superzvezde stvorili su megazvezdu. U to vreme, glumi i u dva filma Labyrinth i Absolute Beginners, za koje je komponovao muziku. Iako je važio za umetnika sa kojim je bilo lako sarađivati, bolje se izražavao kao solista, te je sredinom 90-ih zavladao elektronskom scenom i solo izvođenjima, u kojima je imao pomoć Dejv Grola (Dave Grohl), Pet Shop Boys-a i drugih. U novom milenijumu pokazao je svoju zrelu, odraslu dimenziju u kojoj je preispitivao poglede na život, smrt, veru, ali i ljubav.
Godine 2004. Bouvi preživljava srčani udar, što je rezultiralo njegovom medijskom tišinom koju je prekidao kako bi učestvovao na dobrotvornim koncertima, dajući izjave samo odabranima. Tokom karijere podržao je mnoge kolege, poput Nine Inch Nails i benda The Pixies, za koje smatra da su najznačajnija tvorevina 80-ih. Potpuno iskreno je govorio o svojim albumima iz perspektive zrelog, odraslog čoveka. Na pitanje o tome šta misli o obradama njegovih pesama od strane mladih izvodača, ističe da su neki od njih uspeli da ih pretoče u daleko kvalitetnije numere od originala.
Bludni sinOrgije, sintetičke droge, večita nagađanja o tome da li je biseksualac ili homoseksualac, obležili su Bouvijev uspeh koliko i akordi njegovih najpoznatijih numera. Pisalo se o njegovoj strasnoj vezi sa Igi Popom (Iggy Pop) i zajedničkim danima u Berlinu koje su provodili stvarajući muziku i vodeći ljubav. Nagađalo se da su im društvo često pravili: Mik Džeger (Mick Jagger), Brajan Ino (Brian Eno), Lu Rid (Lou Reed), Marijen Fejtful (Marianne Faithfull) i Anite Palenberg (Anita Pallenberg). Bovijeva kontroverznost nije se završavala na sceni ili u izboru partnera. Neke od njegovih legendarnih i podjednako omraženih izjava bila je ona da je Hitler bio prva pop zvezda, i one u kojima je ismevao šizofreniju, od koje je bolovao njegov stariji brat. Intrigantnost Bouvijeve ličnosti bila je toliko jaka, da je poslužila kao inspiracija za film Velvet Goldmine iz 1998. godine.
Upravo zbog toga je i njegov prvi brak sa Endži Bouvi (Angie Bowie) bio na meti tabloida. Uveliko se pisalo o Bouvijevim aferama sa muškarcima, ali i drugim ženama. Iako je zvanično brak trajao gotovo 10 godina, Bouvi i Endži su živeli zasebne živote, a spajao ih je sin, Dankan Džouns (Duncan Jones), rođen1971. godine, koji je danas poznati režiser. Kada je 1992. godine Bouvi sreo somalijsku lepoticu Iman, započeo je novi život. Ovaj super-par retko se pojavljuje u javnosti, uživajući u nekoj vrsti intime koju im pruža Menhetn. Iako je napisao pesmu I'm Affraid of Americans, danas sebe naziva Njujorčaninom, a za svoj 66. rođendan publici je poklonio najavu, a zatim i album The Next Day, koji je sniman u tajnosti. Počelo je još jedno poglavlje Bouvimanije. Jedino pravilo koje možemo primeniti na Bouvijevu karijeru jeste da je predviđanje njegovog sledećeg poteza uzaludan posao. Čak i kada to prihvatite, uspeće da vas šokira.
