životna priča

Melina Merkuri, žena teške i neponovljive sudbine: Ono što je najviše želela, nikad nije dočekala! (FOTO)

Grčka glumica, pevačica i političarka, u svetu je ostala najpoznatija po filmu "Nikad nedeljom", a u domovini joj se i dalje dive zbog hrabre borbe protiv vojne diktature, koja ju je prognala i oduzela joj svu imovinu, i zalaganja za povratak nacionalnog blaga...

Vip priča 20.11.2017. - 14:23h Autor: zenskatv.rs
Melina Merkuri, Foto: Profimedia

Zauzeti istaknuto mesto u istoriji svoje zemlje svakako je vredno poštovanja, ali zauzeti tako istaknuto kao što je to uspela Melina Merkuri, grčka glumica, pevačica i nekadašnja ministarka kulture – vredno je divljenja.

 

A Grci s ponosom ističu kako će večno biti zahvalni svojoj sunarodnici zbog truda uloženog u projekat koji je do danas ostao najveća rana na grčkom nacionalnom identitetu – povratak "partenonskog mermera".

 

Tu sintagmu je upravo ona prvi put javno izrekla, i to davne 1961. godine, misleći pri tom na kontroverznu pljačku umetnina, na skrnavljenje jednog od najimpozantnijih dela koje je stvorio ljudski um, atinskog Partenona.

 

Njegovi najznačajniji delovi već se gotovo dva veka nalaze u Britanskom muzeju, a ne tamo gde su nastali i gde treba da budu – u Atini.

 

Uz svu srčanost koju je pokazala boreći se da "partenonski mermer" ponovo dođe tamo "gde i pripada", Melina Merkuri pokazala je i impresivnu snagu u borbi protiv vojne hunte koja je 21. aprila 1967. u kolevci savremene civilizacije pučem preuzela vlast i gušeći građanska i demokratska prava Grka ostala na čelu države sve do 1974. Iako joj je vojna hunta zbog energičnih javnih istupa oduzela grčko državljanstvo, proterala je iz zemlje i konfiskovala svu imovinu, Melina se ni na trenutak nije pokolebala: nastavila je da kritikuje režim koji nije poštovao ljudska prava, organizovala proteste širom sveta i – uvek u prepoznatljivoj jarkocrvenoj haljini – žestoko osuđivala način na koji je hunta vodila zemlju.

 

Preljuba i skandal: Neverovatna životna priča Ingrid Bergman!(FOTO)

foto: Profimedia

Njen glas nije bio samo vapaj jednog od miliona poniženih Grka: u vreme kad je vojna hunta zasela na čelo Grčke, Melina Merkuri je već uživala ugled svetske glumice i ono što je ona govorila čulo se mnogo jače i dalje nego što su pukovnici u Atini želeli.

 

loga u filmu "Nikad nedeljom" (1960), u kojem je pevala pesmu Manosa Hadžidakisa koja se kod nas pamti pod imenom "Deca Pireja", donela joj je nominaciju za Oskara i nagradu BAFTA, kao i Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu.

 

– Uzeli su mi imovinu, pa šta? Nisu mogli da mi otmu moj grčki identitet i ono čemu me naučio još moj deda: prave vrednosti nisu ni novac, ni vlast, već hrabrost i osećaj za pravdu – izjavila je kad je 1967. napuštala Atinu.

 

Ne čudi, zato, što su je sunarodnici već na dan njene smrti, 6. marta 1994, prozvali "poslednjom grčkom boginjom", a takav status u javnosti uživa i danas.

 

Melina Merkuri rođena je kao Marija Amalija Merkuris 18. oktobra 1920. na Kolonakiju, najlepšem delu Atine, podno samog Akropolja. Ime Melina svojevrsna je složenica od imena Marija, koje je dobila prema očevoj majci, i Amalija, koje u Grčkoj uopšte nije postojalo do sredine 19. veka. Naime, knjige rođenih u Grčkoj vode se vrlo strogo i drugačije nego bilo gde u Evropi, tako da svaka porodica po pravilu zna kako će im se zvati potomci i po nekoliko generacija unapred.

 

Životna priča Mije Farou: Od porodičnih tragedija do skandala! (FOTO)

foto: Profimedia

Ime Amalija pojavilo se kao svojevrsno priznanje tadašnjoj kraljici Grčke, Amaliji fon Oldenburg, supruzi grčkog kralja Ota, koja je, iako Nemica poreklom, bila toliko opčinjena Grčkom da je uvela pravilo da se na dvoru svaki dan od 17 do 18 sati moralo govoriti isključivo grčki, a svoje haljine šila je po uzoru na bogate grčke narodne nošnje i tako stekla ogromnu popularnost među podanicima. Otac Meline Merkuri, Stamatis Merkuris, bio je konjički oficir u grčkoj vojsci, a potom član parlamenta i ministar unutrašnjih poslova, a majka Eirini Lapa poticala je iz jedne od najuglednijih atinskih porodica.

 

DEDA SPIRIDON, NAJVEĆI UZOR

 

Najznačajniju ulogu u životu Meline Merkuri imao je pak njen deda, Spiridon Merkuris, jedan od najuspešnijih gradonačelnika koje je glavni grad Grčke ikada imao. Zbog svojih političkih uverenja početkom prošlog veka bio je osuđen na smrt i prognan na Korziku, ali svoje stavove nije želeo da promeni ni pod kojim uslovima. Kad se posle prisilnog izgnanstva 1928. ponovo vratio u Atinu, potukao je sve protivkandidate na izborima i ponovo postao gradonačelnik, a politički analitičari tvrde da je "položaj atinskog gradonačelnika do početka Drugog svetskog rata bio znatno jači od položaja i uloge grčkog kralja".


Životna priča Glorije Vanderbilt (93): Bogata naslednica kojoj je sudbina zadala najteže udarce! (FOTO)

foto: Profimedia

U svojoj biografiji "Rođena sam kao Grkinja" (1971), koju je počela da piše nakon što je bila prisiljena da napusti domovinu, Melina Merkuri je na mnogo mesta istakla kako su je upravo dedini životni stavovi odredili kao osobu i postavili joj visoke etičke standarde.

 

Završivši najbolje atinske škole, 1940. je upisala Akademiju dramskih umetnosti i diplomirala 1944, a već u studentskom periodu beskompromisno je definisala levičarska politička uverenja. S izvrsnim rezultatima koje je postigla na akademiji, odmah po završetku Drugog svetskog rata postala je stalna članica Grčkog nacionalnog teatra i za nekoliko godina postigla niz zapaženih uloga, od "Elektre" Judžina O’Nila do sjajne uloge Blanše Diboa u drami Tenesija Vilijamsa "Tramvaj zvani želja".

 

Zbog svog burnog mediteranskog mentaliteta, Melina Merkuri je u prvi brak uletela kao brucoškinja, 1941. Njen muž postao je Panos Harokopos, bogati zemljoposednik, a brak su zaključili krišom, bez znanja porodica.

 

Roditelji su tek nakon nekoliko dana dobili telegrame "sve smo obavili", što je gotovo nezamisliv otklon od grčkog tradicionalnog shvatanja venčanja.

 

Uprkos mladalačkoj zanesenosti, ubrzo se pokazalo da njihovo zajedništvo nije bilo ono što su od braka očekivali. Brzo su se rastali, a razveli su se početkom 1962. Slavna Grkinja o svom prvom braku nikada nije govorila s gorčinom.

 

– Svako od nas u životu počini mnogo grešaka, ali ako iz njih nešto naučimo, onda to i nisu greške – napisala je u biografiji.

 

Životna priča Klementine Čerčil, požrtvovane žene i majke: Sudbina joj zadala tri najteža udarca!

foto: Profimedia
Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs