Postoje oni čije stope ne bismo da pratimo, u čijoj koži ne bismo da budemo – a ipak želeli bismo da imamo njihov karakter, njihovu snagu, hrabrost i energiju. Od njih učimo kako najgore u čovečanstvu može da izvuče najbolje iz čoveka.
Justa Mardini bila je obična tinejdžerka – družila se sa vršnjacima, sa telefonom u ruci, smejala… Živela je u svojoj kući, sa starijom i mlađom sestrom i roditeljima, išla na gimnastiku i volela je plivanje – mogla je da postane poznata plivačica – i pored toga, ništa je nije posebno isticalo. Onda je došao građanski rat u Siriji, sa jadom, bedom, strahom za život.
Njena kuća bila je spaljena, tako da je porodica bila prisiljena da se odseli. Krov bazena gde je trenirala u glavnom gradu Sirije – Damasku, bio je uništen bombama.
Nije birala sredstvo kako bi došla do cilja: Gazila sve pred sobom dok nije postala prva dama!
Put u nepoznato
Bio je 12. avgust 2015. godine, dakle prošlo je 4 i po godine od kada je rat počeo. To je dan kada je Mardini zajedno sa svojom starijom sestrom Sarom, i još dve rođake i ostalim izbeglicama, napustila Siriju. Pratili su put koji je prešlo preko 4.5 miliona njihovih zemljaka. Niko sa sigurnošću ne zna koliko je ljudi poginulo u tom ratu. UN su prestale da skupljaju informacije 2014. godine kada je broj umrlih bio 250.000. Neki skoriji izveštaji kažu da ih ima dvaput više.
"Naravno da sam bila uplašena za svoj i sestrin život," rekla je Mardini za BBC, i dodala da se plašila kako bi njena mama podnela ukoliko bi se jednoj od njih dve nešto desilo.
Strah se povećavao kako su prilazile jugu Turske, sa svim njenim nepreglednim vrhovima i dolinama. Provele su četiri noći u džungli, bez hrane i vode, a njihova budućnost bila je u rukama naoružnih krijumčara, od kojih će ih jedan, nakon svađa i pretnji, voditi preko Mediterana u nesigurnom čamcu ka Grčkoj – ali samo za značajnu sumu novca.
Plivanje za život
Sestre su u dubokoj vodi. Talasi idu ka njima, slana voda peče im oči. Svaki zamah je borba. Plivanje će im promeniti živote, ali u tom trenutku ih spašava.
Bile su na pola sata do ostrva Lezbos, kada je motor čamca, na kom je bilo još 20 ljudi (a ne šest ili sedam koliko je smelo), odjednom stao.
"Moja sestra nije htela da idem u vodu. Davile smo se i svađale u isto vreme!" priča Mardini, i dodaje kako je voda prodirala na čamac, a njihove stvari bile su potopljene. Krenula je panika. Čamac je morao da bude lakši da se ne bi prevrnuo.
Žena ga zlostavljala, varala i tukla: Užasavajući kraj slavnog glumca! (FOTO)
"Mislila sam da bi bila prava sramota ako bih se udavila u moru, zato što sam ja plivač," rekla je Mardini koja je naučila da pliva još od treće godine.
Samo su Jusra, njena sestra Sara i još jedna žena znale da plivaju. One su uskočile u u Egejsko more, gurale i teglile brod skoro tri i po sata dok nisu stigli na obalu.
"Sve je bilo sivo na tom putu," seća se "Kao da mi je ceo život promicao očima. Jedna ruka bila nam je konopcima zakačena za brod, tako da smo plivale samo jednom rukom i nogom, boreći se sa ogromnim talasima. Bilo je užasno hladno…"
I to nije bio kraj
Grci (a i svi ostali) imali su predrasude da su sirijske izbeglice došle iz neke pustinje: "Ne, mi smo imali sve, baš kao i vi," kaže Jusra.
Plivanje – više od života
Jusra i njena sestra bile su smeštene u izbegličkom kampu, kada ih je prevodilac Egipćanin povezao sa najstarijim plivačkim klubom u gradu. S obzirom na njihove tehnike i umeća, posebno Jusrine, već posle četiri nedelje, njen trener počeo je da pravi planove za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine. Međutim, Internacionalni olimpijski komitet objavio je da se pravi Izbeglički olimpijski tim koji će učestvovati na Olimpijadi u Riju, kako bi "poslao poruku nade svim izbeglicama na svetu."
Mardinijeva je na listi od 43 izbeglice koje će učestvovati na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Riju.
Njoj su sada obezbeđene beneficije sportskog sistema Nemačke, što znači da između dva naporna treninga dnevno, od po dva do tri sata, ima obezbeđeno i školovanje.„Želela bih da budem svima inspiracija, želela bih da pomognem izbeglicama,“ kaže osamnaestogodišnja Jusra, koja sada živi sa svojom porodicom u Berlinu. „Isto tako, plivanje je za mene strast, život, ne može se objasniti. To je najvažnija stvar u mom životu. Plivanje je u mom srcu i želim nešto da postignem.“
Izvukla se za dlaku: Jedva pregurala 2010. godinu, a sada je zdrava i uspešna! (FOTO)
