- Frida Kalo i Dijego Rivera bili su najpoznatiji umetnički par Latinske Amerike, a njihov brak od 1929. obeležili su strast, ljubomora i stalna neverstva.
- Iako su se razveli 1939, ubrzo su se ponovo venčali, jer su, uprkos bolu i sukobima, ostali snažno vezani jedno za drugo.
Frida Kalo i Dijego Rivera bili su najveći ljubavni umetnički par Latinske Amerike. Zvali su ih "slon i golubica", a oni se ni najmanje nisu osvrtali na ono što se o njima priča. Bila je to emotivna i umetnička veza kakva nije viđena ni pre ni posle.
Ona je bila mlada, niska, crnomanjasta, sastavljenih gustih obrva i jakih brčića iznad usana, talentovana, bolesna i vrlo nesrećna. On je bio zreo i ogroman muškarac, s velikim šakama i stomakom, talentovan, zdrav i srećan. Bio je priznati slikar, a ona potpuno nepoznata. Bio je veliki zavodnik, a ona neverovatno ljubomorna.
Kad su se 1929. venčali, Frida je imala 22 godine, a on 42, i ova razlika u godinama smetala je svima osim njima. Njoj je to bio prvi brak, njemu treći. Volela ga je do smrti, a on nikad nije prestao da je vara. Ona je donela "meksikanidad", romantični i magični realizam, a on je radio murale. Oboje su jako voleli svoj rodni Meksiko, novu umetnost avangarde, komunizam, feminizam, revolucije, seksualnu slobodu i - da se ljube pred svima...
SUDBINSKI SUSRET
Frida Kalo, ikona meksičkog modernog slikarstva, nije bila rođena pod srećnom zvezdom. U šestoj godini obolela je od dečje paralize i hramala na desnu nogu. Vraćajući se kući autobusom, doživela je tešku saobraćajnu nesreću čije su je posledice pratile kroz ceo život. Povredila je kičmu i karlicu, a desna noga joj je bila slomljena na 11 mesta. Ali njeno malo telo imalo je neverovatnu snagu volje koja ju je terala da slika prikovana za krevet i da misli na Dijega, kog je upoznala kad joj je bilo samo 15 godina. Za nju je taj susret bio fatalan.
Otišla je da ga gleda kako slika i srela njegovu drugu ženu Lupe. Nekoliko godina kasnije, ponovo je došla kod njega i donela mu da pogleda njene tri slike na kojima su bili portreti žena. Rivera je bio fasciniran. Platna su bila puna energije, tehnika besprekorna, boje senzualne, a detalji su otkrivali ozbiljnu umetnicu.
Shvatio je da talenat ove mlade žene prevazilazi njegov, a to nije bila mala spoznaja za čoveka kome se divio čitav Meksiko, jer je bio najveći predstavnik meksičkog socrealizma. Njegova reč bila je zakon u meksičkom slikarstvu.
RAZVOD I NEVERSTVA
Bračni par Frida i Dijego postali su egzotična atrakcija za Pariz i Njujork. Ona je uglavnom slikala sebe, u raznim varijacijama, metaforično, s dubokim porukama. Njenu sliku "Okvir" kupio je Luvr, a ostaće najpoznatija po "Devojci s trnjem". U ove metropole nije odlazila oblačeći se evropski, već je na otvaranje izložbe u Njujorku 1938. otišla u meksičkoj narodnoj nošnji, po kojoj je ostala upamćena. Dijego je voleo da je gleda u tradicionalnoj vezenoj indijanskoj haljini s trakom u kosi.
Frida je svoje mane isticala. Nikad nije čupala sastavljene obrve niti skinula jake nausnice. Uprkos tome, čitav svet ju je smatrao lepom ženom. Mediji su ih zvali "lepotica i zver".
Uprkos uspesima na umetničkom planu, ljubav između Fride i Dijega bila je turbulentna. Njemu se pripisuju mnoga neverstva, a i Frida je imala svoje avanture. Imala je vezu s Lavom Trockim, sovjetskim disidentom, a nije bežala ni od veza sa ženama, kao što je bila slavna pariska plesačica Džozefina Bejker. Oboje su se predavali svojim strastima, iako je kod Fride to bilo izazvano željom da parira Dijegu i njegovom odbijanju da pripada samo jednoj ženi, ma koliko ju je voleo. Razveli su se 1939, posle deset godina braka, ali su se ubrzo ponovo venčali. Bilo im je teško zajedno, a nisu mogli jedno bez drugog...
SMRT U VELIKIM MUKAMA
Tokom celog svog života i braka s Riverom, Frida je bila žena koja je trpela velike bolove. Nikad se nije oporavila od nesreće, a osim brojnih operacija, nije uspela da zatrudni i imala je nekoliko pobačaja. Posebno joj je bilo teško što je Dijego s bivšom suprugom Lupe imao dve ćerke.
Kad su joj 1940. godine u Americi uradili neuspešnu operaciju na kičmi, Frida se vratila u Plavu kuću (koja je kasnije pretvorena u muzej) u invalidskim kolicima i služila se štakama. Slikala je mrtve životinje i sebe kao mrtvu i čuvene meksičke kalavere, simbolične male kosture. Zdravlje joj se sve više pogoršavalo, a na jednu od svojih izložbi dovezena je u krevetu. I tada je bila vesela. Međutim, 1953. zbog gangrene su joj amputirali desnu nogu. Dijego ni tada nije prestao da je vara i Frida je potpuno izgubila želju za životom. Iako joj je slikarstvo bilo jedina uteha, njena poslednja slika zvala se "Crni anđeo" i izgledala je kao da sluti kraj.
U leto 1954. obolela je od upale pluća. Umrla je 13. jula iste godine, navodno od embolije, iako se sumnja da je izvršila samoubistvo prevelikom dozom sedativa. Taj slučaj nikad nije ispitivan. Nakon što je njeno telo izloženo u Palati lepih umetnosti, Frida Kalo je kremirana, a urna s njenim pepelom i danas je u Plavoj kući.
- Njena smrt je najtragičniji dan mog života - rekao je Dijego Rivera, koji je umro tri godine kasnije.
FRIDOMANIJA I DALJE TRAJE
Osamdesetih godina prošlog veka svet je zahvatila fridomanija i veliko interesovanje za Fridine slike, život i stil oblačenja. Meksiko je zabranio prodaju njenih dela, a u svetu je dobila kultni status, poput Če Gevare. Kad je 2002. snimljen film "Frida" sa Salmom Hajek u glavnoj ulozi, crveni šal, bela vezena bluza, upletena kosa sa ukrasima i crvene usne postali su pravi modni hit, a i danas se na mnogim odevnim komadima mogu videti Fridini portreti, što je još jedan dokaz da ova sjajna, ali napaćena umetnica nije zaboravljena.
