Teška bolest odnela je zvezdu serije "Uvod u anatomiju" za samo nekoliko meseci: Sve je krenulo od blage slabosti u desnoj ruci

Američki glumac Erik Dejn, koji je svetsku popularnost stekao kao zavodljivi hirurg Mark Sloan — čuveni „Mekstimi“ — u seriji Uvod u anatomiju, preminuo je u 53. godini života, saopštila je njegova porodica. Vest o njegovoj smrti duboko je potresla obožavaoce širom sveta, ali i brojne kolege iz filmske i televizijske industrije, jer je Dejn važio za glumca izuzetne harizme, topline i profesionalizma.

Glumac je preminuo manje od godinu dana nakon što je javno otkrio da boluje od amiotrofične lateralne skleroze (ALS), progresivne i neizlečive neurodegenerativne bolesti poznate i kao Lou Gerigova bolest. Ova dijagnoza podrazumeva postepeno propadanje motornih neurona u mozgu i kičmenoj moždini, što dovodi do slabljenja mišića, gubitka pokreta, otežanog govora, gutanja, a u kasnijim fazama i disanja.

U saopštenju koje je porodica dostavila magazinu People navedeno je da je Dejn preminuo nakon „hrabre i dostojanstvene borbe“, okružen najbližima.

„Sa teškim srcem saopštavamo da je Erik preminuo u četvrtak popodne. Poslednje dane proveo je sa porodicom, prijateljima i svojom posvećenom suprugom, kao i ćerkama Bili i Džordžijom, koje su bile centar njegovog sveta“, navodi se u saopštenju.

Porodica je naglasila da je tokom bolesti postao snažan zagovornik podizanja svesti o ALS-u, podržavajući naučna istraživanja i pružajući podršku obolelima.

Dijagnoza koja je promenila sve

Dejn je u aprilu javno otkrio svoju bolest, zahvaljujući porodici na podršci u „novom poglavlju života“. U poslednjem velikom intervjuu govorio je o brzom napredovanju bolesti i strahovima koje nosi.

„Postoji velika verovatnoća da za nekoliko meseci neću imati funkciju ni leve šake. Brine me da uskoro neću moći da koristim ni noge. To je otrežnjujuće“, rekao je iskreno.

Do jeseni se već kretao u invalidskim kolicima. Prisećao se da je prve simptome ignorisao, verujući da je u pitanju običan umor.

„Mislio sam da sam samo previše koristio telefon. Ali nekoliko nedelja kasnije bilo je mnogo gore. Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam čuo dijagnozu — ta tri slova“, govorio je.

Put od sportiste do Holivuda

Erik Dejn rođen je 9. novembra 1972. godine u San Francisku. Detinjstvo mu je obeležila porodična tragedija — otac mu je izvršio samoubistvo dok je bio dečak, pa je majka sama odgajala njega i brata. Uprkos teškim okolnostima, izrastao je u ambicioznog mladića, ali u početku nije planirao glumačku karijeru.

U srednjoj školi bio je posvećen sportu, posebno vaterpolu, a život mu je promenila školska predstava „Svi moji sinovi“ Artura Milera, u kojoj je dobio glavnu ulogu.

„Tada sam se zaljubio u glumu“, govorio je kasnije.

Napustio je školu mesec dana pre mature i otišao u Los Anđeles sa svega četrdesetak dolara u džepu, odlučan da uspe.

Počeci karijere

Rane godine karijere obeležile su epizodne uloge u popularnim serijama kao što su Saved by the Bell, The Wonder Years, Roseanne i Married... with Children, dok je značajniji proboj ostvario početkom 2000-ih u medicinskoj drami Gideon’s Crossing.

Publika na Balkanu pamti ga i po ulozi u seriji Čari, gde je glumio partnera Fibi Halivel, lik koji je tumačila Alisa Milano, sa kojom je kratko bio u vezi i privatno.

Uloga koja ga je učinila zvezdom

Godine 2005. pojavio se kao gostujući glumac u „Uvodu u anatomiju“ u ulozi doktora Marka Sloana. Reakcija publike bila je toliko snažna da je ubrzo postao stalni član postave, a njegov lik jedan od najomiljenijih u seriji.

Igrao je do osme sezone, kada je njegov lik tragično završio, ali se ponovo pojavio 2022. godine u emotivnoj epizodi kao vizija glavne junakinje.

Kasnije je otvoreno govorio o ličnim problemima u tom periodu, uključujući zavisnost od lekova protiv bolova i boravak na rehabilitaciji, priznajući da tada „više nije bio ista osoba“.

Mlađa publika upoznala ga je kroz HBO seriju Euforija, u kojoj je tumačio kompleksan lik Kala Džejkobsa, oca tinejdžera kojeg igra Džejkob Elordi. Ta uloga pokazala je njegovu glumačku dubinu i spremnost da prihvati mračnije i zahtevnije karaktere.

Na filmu je ostvario zapažene uloge u ostvarenjima poput Marley & Me, Burlesque, Valentine's Day, Redeeming Love i Bad Boys: Ride or Die.

Porodica, ljubav i poslednje godine

Sa glumicom Rebeka Gejhart venčao se 2004. godine. Iako je 2018. podnet zahtev za razvod nakon 14 godina braka, par je kasnije obnovio odnos i ostao zajedno do njegove smrti. Imali su dve ćerke — Bili Beatris i Džordžiju Džeraldin.

Rebeka je tokom njegove bolesti govorila koliko je situacija teška za porodicu, ali i koliko ih je zbližila.

„Ovo nas je povezalo na način koji nikada nismo želeli. To je užasna bolest i volela bih da postoji lek“, rekla je.

Oproštaji kolega i poruka koju je ostavio

Nakon vesti o smrti, brojne poznate ličnosti oprostile su se od njega na društvenim mrežama, među njima Ešton Kučer i Nina Dobrev.

Dan pre smrti objavio je video u saradnji sa organizacijom za podršku obolelima od ALS-a, predstavivši se jednostavno:

„Ja sam Erik — glumac, otac i osoba koja živi sa ALS-om.“

Porodica je poručila da će ga „zauvek pamtiti s ljubavlju“, dok će publika širom sveta pamtiti njegov osmeh, šarm i iskrenost. Erik Dejn ostaje upamćen ne samo kao talentovani umetnik već i kao čovek koji je, suočen sa najtežom dijagnozom, imao hrabrosti da o njoj govori javno i pomogne drugima.

Njegova priča ostaje podsetnik na snagu dostojanstva, porodice i nade — čak i onda kada lek ne postoji.

Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), bolest od koje je bolovao Erik Dejn, je progresivna neurodegenerativna bolest koja zahvata motorne neurone — nervne ćelije odgovorne za pokrete mišića. Kako bolest napreduje, mozak postepeno gubi sposobnost da kontroliše mišiće, što dovodi do sve izraženijih fizičkih poteškoća.

Najčešći prvi simptomi

U ranoj fazi simptomi mogu biti suptilni i lako se pripisuju umoru ili prolaznim problemima:

• Slabost u jednoj ruci ili nozi
• Spoticanje, nespretnost pri hodu
• Problemi sa finom motorikom (zakopčavanje dugmadi, držanje predmeta)
• Trnci ili grčevi u mišićima
• Umor mišića nakon male aktivnosti
• Mnogi oboleli prvo primete da im „ruka ne sluša“ ili da im predmeti ispadaju iz ruke.
• Kako bolest napreduje

Kako ALS napreduje, simptomi postaju ozbiljniji:

• Sve veća slabost mišića i atrofija (propadanje mišića)
• Otežan govor (mutan ili spor govor)
• Problemi sa gutanjem (gušenje hranom ili vodom)
• Grčevi i trzaji mišića (fascikulacije)
• Gubitak sposobnosti hodanja i kretanja
• Paraliza pojedinih delova tela
• U ovoj fazi mnogi pacijenti počinju da koriste pomagala za kretanje, poput hodalica ili invalidskih kolica.

Kasni simptomi

U završnim stadijumima bolesti dolazi do:

• Teškoća sa disanjem zbog slabljenja respiratornih mišića
• Potrebe za aparatima za disanje
• Potpune paralize tela

Važno je naglasiti da kod većine obolelih svest, pamćenje i inteligencija ostaju očuvani, što ovu bolest čini posebno teškom psihološki — osoba je mentalno prisutna, ali telo postaje nepokretno.

Za razliku od nekih drugih neuroloških bolesti, ALS obično ne izaziva:

• Bol u ranoj fazi
• Gubitak čula dodira
• Probleme sa kontrolom mokrenja i stolice u početku
• Kada se javiti lekaru

Treba potražiti medicinsku pomoć ako se pojave:

• Neobjašnjiva slabost mišića koja traje nedeljama
• Problemi sa govorom ili gutanjem
• Stalni grčevi ili trzaji mišića
• Gubitak snage u rukama ili nogama
• Koliko brzo napreduje

Tok bolesti je individualan. Kod nekih ljudi napreduje sporije, dok kod drugih — kao u slučaju Erika Dejna — može napredovati relativno brzo. Prosečan životni vek nakon dijagnoze je najčešće 2–5 godina, ali postoje i izuzeci.

Prema informacijama iz njegovih intervjua i izjava porodice, prvi simptomi koje je glumac primetio bili su prilično suptilni — i upravo zato ih u početku nije shvatio ozbiljno.

Prvi simptomi Erika Dejna

• Slabost u desnoj šaci i ruci – primetio je da mu ruka deluje umorno i slabije nego ranije.
• Teškoće sa finom motorikom – imao je problem da koristi štapiće za jelo i često mu je ispadala hrana iz ruke.
• Osećaj umora u šaci – mislio je da je uzrok preterano kucanje poruka ili naprezanje.

Postepeno pogoršanje kroz nekoliko nedelja – slabost je postajala sve izraženija, što ga je navelo da potraži lekarsku pomoć.

Sam je kasnije objasnio da u početku nije posumnjao na ozbiljnu bolest:

„Počeo sam da osećam slabost u desnoj ruci i nisam tome pridavao značaj… mislio sam da sam samo previše kucao poruke.“

Njegova supruga je takođe opisala da je primećivao da „nešto nije u redu sa rukom“ dok su jeli, jer je imao problem da drži pribor i ispuštao hranu.

Tek nakon odlaska kod više specijalista i neurologa dobio je konačnu dijagnozu ALS-a.