Poznati pevač Halid Bešlić preminuo je danas u 71. godini života, nakon teške borbe sa rakom bešike.
Sa glasom koji je donosio utehu, radost i prisećanje, Bešlić je ostavio neizbrisiv trag u muzici i srcima miliona.
Rođen 1953. godine u Knežini kod Olova, u detinjstvu je otkrio da glas može biti i uteha i oružje. Prve nastupe imao je lokalnim kafanama, priredbama i vojničkim zabavama, gde su ga prepoznali po posebnoj emotivnosti i toplini muzičke interpretacije. Krajem sedamdesetih, kada je snimio singl "Majko, majko", muzička scena je dobila novi glas, ne samo pevača, već pripovedača duše.
No, pre velikog uspeha u muzici, Halid je morao nekako da počne svoju karijeru. Zanimljivo je da je veliku želju za pevanjem koje bi mu donosilo prihod, dobio kada je slučajno bio sa prijateljima u kafani, dok je čekao radnički autobus.
Pored toga što je slučajno krenuo da se bavi pevanjem, još jedna slučajna stvar mu se desila u životu, a to je kako je upoznao svoju suprugu Sejdu dok je pevao.
Kao da je sudbina htela da Halid krene da se bavi pevanjem
Dok je Halid prošle godine boravio u Sjedinjenim Američkim Državama, bio je gost u intervjuu za Jutjub kanal "Chicago Dešavanja."
Tokom razgovora, Halid se prisetio svojih početaka, trenutaka koji su obeležili njegovu muzičku karijeru, kao i prvog honorara koji je zaradio pevanjem. Njegov put ka zvezdama počeo je iz skromnih korena, a ovaj intervju je otkrio neke od nepoznatih detalja o njegovom profesionalnom usponu.
"Krenuo sam kući, na selo, i svratio u Sokolac. Dok sam čekao radnički autobus koji je vozio ljude kućama, ušao sam u kafanu gde je bila muzika. Bio sam tamo s društvom, i zamolili su me da otpevam nešto. Ustao sam, zapevao, a gazda kafane je bio oduševljen", započeo je Bešlić priču o svojim prvim koracima u svetu muzike.
Nastavio je prisećajući se reči vlasnika kafane:
"Gazda mi je rekao: "Kad bi ti ovde pevao, kafana bi uvek bila puna". Odmah me pitao čiji sam, a ja mu kažem ko mi je otac. Onda me pitao da li bi mi otac dozvolio da pevam u kafani i da li bi se ljutio što sam tu. Oni su se već poznavali, a ja sam znao da moram od nečega početi, pa sam pristao.
Halid se seća kako ga je gazda odmah angažovao:
"Gazda mi kaže: "Ako je tako, ne moraš ni da ideš kući". Tada je to bila nova kuća, imali su jednu sobu na spratu, i ja ostanem tu dva meseca. Muzičari su bili iz Šapca, pravi kafanski pevači, i ubrzo je kafana bila puna kao šibica. Bilo mi je važno da steknem iskustvo, i tako sam pevao tamo pet godina. Zatim sam došao u Sarajevo sa širim repertoarom. Četiri godine sam pevao u četiri različite kafane i postao popularan u Sarajevu kao kafanski pevač, onako kako sam danas popularan na teritoriji bivše Jugoslavije. Kada sam snimio prvi singl, on je "planuo" u Sarajevu, ali još uvek ne šire. Tako je to, od nečega se mora početi" prisetio se Bešlić sa osmehom.
Halid Bešlić je bio mnogo više od pevača, Halid je bio simbol vremena u kojem su emocije imale melodiju, a svaka pesma bila neka priča.
Halidov glas je pratio generacije kroz ljubavi, rastanke i nade, ostajući jednako topao i prepoznatljiv kroz decenije. U životu skroman, a na sceni veličanstven, ostavio je iza sebe nasleđe koje će trajati duže od jednog ljudskog veka. I dok njegovi stihovi odzvanjaju etrom, ostaje utisak da je Halid Bešlić zauvek postao deo kolektivnog sećanja naroda kojem je pevao sa velikim srcem.
Ceo intervju pogledajte u nastavku:
Stil/Bosnainfo
