Dok se na koncertu u Beogradu, Ejmi Vajnhaus jedva držala na nogama, drugi su je pljuvali, ne znajući njene muke: Tek kad je umrla, izašla je potpuna istina

Od devojke sa upečatljivim glasom, do globalne muzičke ikone, život Ejmi Vajnhaus bio je priča o neverovatnom talentu i dubokoj patnji.

Detinjstvo

Ejmi Džejd Vajnhaus rođena je 14. septembra 1983. godine u bolnici Čejz Farm u Enfildu, severnom Londonu, u jevrejskoj porodici. Otac Mič bio je taksista i amaterski džez pevač, dok je majka Dženis radila kao farmaceutkinja. Imala je starijeg brata Aleksa. Porodica je živela u predgrađu Londona, gde je Ejmi pohađala osnovnu školu Osidž, a kasnije i srednju školu Ešmol. U detinjstvu je pohađala jevrejsku nedeljnu školu, ali je kasnije izjavila da nije mnogo naučila o judaizmu tokom tih časova.

Muzika je bila prisutna u njenom domu od malih nogu. Otac joj je često pevao pesme Frenka Sinatre, a baka Sintija, koja je bila pevačica i ljubavnica džez saksofoniste Ronija Skota, takođe je imala veliki uticaj na njen muzički ukus.

Sa deset godina, Ejmi je osnovala rep grupu "Sweet 'n' Sour" sa prijateljicom Julijetom Ešbi. Nakon toga, pohađala je školu Susi Irnšo, gde je učila pevanje i tap-dans. Iako je bila talentovana, često je imala problema sa disciplinom i ponašanjem, što je dovelo do njenog isključenja iz ove škole.

Nakon toga, pohađala je školu Sivlije Jang, ali je ubrzo prešla u Maunt školi u Mil Hilu i kasnije u Brit školi u Krojdonu, gde je napustila školu sa 16 godina.

U tinejdžerskim godinama, Ejmi je počela da piše pesme i svira gitaru. Sa 14 godina, počela je da piše muziku i ubrzo je počela da radi kao zabavljačica i pevačica u lokalnoj grupi Bolša Bend. Takođe je bila vokalistkinja Nacionalnog džez orkestra mladih. Njena strast prema muzici i talenat ubrzo su je doveli do profesionalne karijere, koja je kulminirala njenim debitantskim albumom "Frank" 2003. godine.

Iako je njeno detinjstvo bilo obeleženo ljubavlju prema muzici i podrškom porodice, bilo je i izazova. Ejmi je bila poznata po svom snažnom karakteru i ponekad problematičnom ponašanju, što je uticalo na njen obrazovni put. Njeni nastupi i ponašanje u školi često su izazivali sukobe sa nastavnicima, jer je Ejmi bila izrazito samostalna i neposlušna, što je u detinjstvu i tinejdžerskim godinama smatrano "lošim ponašanjem".

Iako je tek postala tinejdžerka, Ejmi je eksperimentisala sa alkoholom i pušenjem. Ovo je zabeleženo kao deo njenih izazova u adolescenciji, što je kasnije postalo značajan problem u odraslom dobu.

Njena ljubav prema muzici i umetnosti bila je jasna od malih nogu, a njeni rani muzički uticaji oblikovali su njen jedinstveni stil koji je kasnije postao prepoznatljiv širom sveta.

Uspon ka vrhu

Njen debitantski album, "Frank" (2003), doneo je hvaljene kritike zbog jedinstvene kombinacije džeza, soula i R&B-ja. Pesme poput "Stronger Than Me" i "Take the Box" istakle su njen emotivni, snažni vokal i autentičan stil. Album je nominovan za brojne nagrade, uključujući i nagradu Merkjuri, a Ejmi je stekla reputaciju mlade umetnice sa izuzetnim talentom i karakterističnim glasom.

Pravi proboj na globalnoj sceni došao je sa njenim drugim albumom, "Back to Black" (2006), koji je postao međunarodni fenomen. Singlovi poput "Rehab", "You Know I’m No Good" i naslovna pesma "Back to Black" osvajali su top liste i muzičke nagrade širom sveta.

Album je prodat u više miliona primeraka i smatra se jednim od najuticajnijih pop i soul albuma 21. veka.

Za svoj rad Ejmi je osvojila brojne prestižne nagrade, među kojima se izdvajaju: 5 Gremi nagrada 2008. godine, uključujući Album godine i Pesmu godine za "Rehab". To ju je učinilo prvom britanskom umetnicom koja je u jednoj noći osvojila pet Gremi nagrada.

Brit nagradu za najbolju britansku žensku solo izvođačicu, što je priznanje njenom značaju na domaćoj muzičkoj sceni.

MOBO nagrade (Music of Black Origin) za najbolji album i izvođača, potvrđujući njen uticaj na žanr soula i R&B.

Ejmi je poznata po svom jedinstvenom glasu, širokom vokalnom opsegu i sposobnosti da prenese emociju u svakoj pesmi. Njena muzika je kombinovala retro džez i savremeni soul, što je bilo osvežavajuće i originalno u vreme kada je pop muzika bila dominantna. Kritičari su hvalili njenu sposobnost da piše iskrene tekstove, često inspirisane ličnim iskustvima i životnim borbama.

Pored nagrada i komercijalnog uspeha, Ejmi je postala kulturna ikona. Njeni retro stil i prepoznatljiva košnica frizura učinili su je modnom inspiracijom, a njena sposobnost da poveže ličnu priču sa muzikom osvojila je publiku širom sveta. Njena muzika je inspirisala brojne izvođače, a njeni albumi ostaju relevantni i deceniju nakon objavljivanja.

Nažalost, njena karijera je bila obeležena i ličnim problemima, uključujući borbu sa zavisnošću, što je u velikoj meri uticalo na njen život i preranu smrt 2011. godine. 

Ejmina borba sa zavisnošću i psihička nestabilnost

Rani znaci i uzroci

Problemi sa zavisnošću kod Ejmi počeli su još u tinejdžerskim godinama. Izvori navode da je već kao adolescentkinja eksperimentisala sa alkoholom i pušenjem, dok je kasnije, tokom prve profesionalne turneje, počela da koristi i jače supstance, uključujući kokain i heroin. 

Na njeno psihičko stanje uticali su različiti faktori: turbulentna porodica, emocionalna osetljivost, raniji problemi sa disciplinom i, kako se navodi, okruženje u muzičkoj industriji koje često glorifikuje preterano uživanje u alkoholu i drogama. Ejmi je imala i problema sa anksioznošću i depresijom, što je dodatno pogoršavalo njenu zavisnost. 

Kada je Ejmi postala poznata širom sveta, njeni problemi sa alkoholom i drogama postali su javni. Mediji su pratili svaki njen nastup i ponašanje van scene, beležeći situacije u kojima je dolazila pijana na koncerte ili je bila hospitalizovana zbog prekomerne upotrebe supstanci.

Ejmi je više puta pokušavala da se leči, uključujući odvikavanje od alkohola i droga, ali je povratak starim navikama bilo često. Njen menadžment i porodica često su pokušavali da je motivišu na lečenje, ali intenzitet njene zavisnosti i pritisak javnosti činili su oporavak izuzetno teškim. 

Psihički uticaj

Zavisnost je značajno narušila Ejmino psihičko zdravlje. Postojali su periodi intenzivne depresije, anksioznosti i emocionalnih kriza. Njeno ponašanje u javnosti često je odražavalo unutrašnju borbu, kroz povlačenje, ljutnju i ponekad agresivnošću prema bližnjima. Njen odnos sa porodicom i prijateljima bio je složen, jer je njeno stanje zahtevalo stalnu pažnju, a sama Ejmi je istovremeno bila otporna prema savetima i pomoći.

Njena zavisnost je takođe uticala na njene profesionalne obaveze. Koncerti su često otkazivani ili prekinuti, a intervjui i snimanja ponekad su bili neodrživi zbog njenog stanja. Iako je njen muzički talenat bio izuzetan, problemi sa zavisnošću su ozbiljno ometali njen rad i život.

Faktori koji su pogoršavali stanje

Pritisak medija: Svaki njen javni nastup ili privatna situacija bila je predmet spekulacija i senzacionalizma, što je dodatno povećavalo stres i osećaj izolacije.

Turbulentni lični odnosi: Veze sa partnerima, posebno sa Blejkom Filderom Sivilom, bile su turbulentne i često su uključivale alkohol i droge, što je dodatno pogoršavalo njen problem. Psihološka ranjivost: Ejmi je od malih nogu pokazivala emotivnu osetljivost i tendenciju ka samokritičnosti, što je činilo njenu ličnost podložnom depresiji i anksioznosti.

Ljubavni život

Ejmi Vajnhaus je tokom svog života imala nekoliko značajnih ljubavnih veza, od kojih je najpoznatija bila ona sa Blejkom Filderom Sivilom. Njihova veza bila je turbulentna i obeležena brojnim usponima i padovima, što je značajno uticalo na njen lični i profesionalni život.

Ejmi i Blejk su se upoznali početkom dvehiljaditih, a ubrzo su započeli vezu koja je postala vrlo medijski eksponirana. Njihova ljubav bila je strastvena, ali i destruktivna, sa čestim prekidima i pomirenjima. Ejmi je više puta isticala da je Blejk bio ključna figura u njenom životu. U jednom od svojih intervjua, izjavila je: "On je moj najbolji prijatelj, moj ljubavni partner, moj sve."

Međutim, njihova veza bila je obeležena i problemima sa zavisnošću, što je dodatno pogoršavalo situaciju. Nakon njihovog braka 2007. godine, Ejmi je počela da koristi heroin, što je prethodno izbegavala. Njihova veza završila se razvodom 2009. godine, ali su ostali u kontaktu i povremeno obnavljali odnos.

Mnoge od Ejminih pesama bile su inspirisane njenim ljubavnim iskustvima. Pesma "Back to Black" govori o njenoj patnji zbog Blejkove nevare i njihovog prekida. U pesmi, ona peva: "We only said goodbye with words, I died a hundred times, you go back to her, and I go back to black." (Prev, "Samo smo se rečima oprostili, umrla sam stotinu puta, ti se vraćaš njoj, a ja se vraćam u crno.")

Ova pesma postala je jedan od njenih najvećih hitova i simbolizuje duboku emotivnu bol koju je osećala.

Ljubavni odnosi Ejmi Vajnhaus imali su dubok uticaj na njen život i karijeru. Njena veza sa Blejkom često je bila u centru medijske pažnje, što je dodatno povećavalo pritisak na nju. Iako je bila izuzetno talentovana, njeni lični problemi često su zasenili njen muzički rad. Nakon njenog tragičnog kraja 2011. godine, mnogi su se pitali da li bi njena karijera bila drugačija da su njeni ljubavni odnosi bili stabilniji.

Ejmi je bila i u vezi sa britanskim muzičarem Aleksom Klerom.

Njena poslednja velika ljubav, koja je ostala sa njom do kraja, bio je režiser Reg Travis.

Njegova veza sa Ejmi započeta je početkom 2010. godine, nakon njenog razvoda od Blejka Fildera Sivila. Njihov odnos bio je stabilniji i manje medijski eksponiran od prethodnih. Prema izvorima bliskim Ejmi, planirali su brak i porodicu.

Nažalost, Ejmin život je tragično prekinut 23. jula 2011. godine, pre nego što su mogli ostvariti svoje planove. Iako je njihova veza bila kratka, ostavila je dubok trag u njenom životu i karijeri.

Poslednji Koncert Ejmi Vajnhaus u Beogradu

U junu 2011. godine, Ejmi Vajnhaus održala je svoj koncert u Beogradu, na Kalemegdanu, u okviru evropske turneje koja je ubrzo prekinuta. Nažalost, ovaj nastup je postao simbol njene borbe sa zavisnošću i psihičkim problemima.

Veče je počelo sa velikim zakašnjenjem. Kada se Ejmi konačno pojavila na sceni, bila je vidno umorna i dezorijentisana. Tokom nastupa često je zaboravljala stihove, imena članova benda, čak i naziv grada u kojem se nalazila.

Nekoliko puta je pokušavala da napusti scenu, ali su je telohranitelji vraćali pred publiku. Nastup je trajao oko 90 minuta, ali više puta je jedva izgovarala stihove, dok su zvižduci i negodovanje prisutnih postajali sve glasniji.

Mediji su nastup opisivali kao haotičan. Britanski "Gardijan" je događaj nazvao "haosom", dok su lokalni komentatori govorili o "ogromnom razočaranju" za sve prisutne. Koncert je bio poslednji zvanični nastup Ejmi pred smrt, koja je usledila mesec dana kasnije, 23. jula 2011. godine.

Ovaj koncert postao je simbol njene tragične borbe: talentovana umetnica, čiji glas i energija očaravaju svet, bila je zarobljena u sopstvenim problemima. Njena publika i kolege kasnije su govorili o potrebi za većom podrškom umetnicima koji se bore sa zavisnošću i mentalnim zdravljem.

Kalemegdan te večeri nije bio samo mesto koncerta, bio je to ogledalo unutrašnje borbe jedne od najtalentovanijih pevačica svoje generacije, čija je muzika ostala neizbrisiva. Drugi su zviždali njoj, ali niko nije znao kroz kakve muke je prolazila.

Prava istina o Ejmi Vajnhaus

Ejmi Vajnhaus je često bila na meti kritika i medijskog linča. Svaki njen javni nastup ili neuspeh odmah bi bio interpretiran kao dokaz "skandaloznog ponašanja" ili "neodgovornog života slavne osobe". Mediji su je optuživali za neodgovornost, dok su komentatori uživali u njenim padovima, zaboravljajući da iza svega stoji složen ljudski svet pun bola i unutrašnjih borbi.

Tek nakon njene prerane smrti 23. jula 2011. godine svet je počeo da shvata da Ejmi nije jednostavno bila "problematična pop zvezda".

Njena borba sa zavisnošću bila je deo šire slike psihičkog zdravlja koje je bilo u haosu. Pored alkohola i droga, Ejmi je živela sa depresijom, anksioznošću i posttraumatskim stresom, koji su često poticali iz komplikovanih porodičnih odnosa i pritisaka muzičke industrije. Borila se sa niskim samopouzdanjem, osećajem napuštenosti i stalnim strahom da neće biti dovoljno dobra, kako u privatnom životu, tako i na sceni.

Ovi psihički demoni činili su da njeni nastupi budu nepredvidivi: zaboravljala je stihove, kasnila na koncerte, povlačila se u osamu, a ponekad je čak i odbijala da nastupi. Svaka greška ili javni "skandal" bio je, u stvari, odraz njenog unutrašnjeg bola, a ne jednostavno neodgovornog ponašanja.

Njena smrt otvorila je oči svetu. Ljudi su počeli da shvataju da Ejmi nije birala put destrukcije iz užitka, ona se borila sa svojim ličnim demonima koje nije mogla sama da pobedi. Obožavaoci i kritičari su tek tada uvideli veličinu njenog talenta koji je opstao uprkos unutrašnjim sukobima i psihičkim mukama.

Tragična smrt i zaostavština

Ejmi Vajnhaus je preminula 23. jula 2011. godine u svom stanu u Londonu, u dobi od 27 godina. Uzrok smrti bio je akutna intoksikacija alkoholom. Njena smrt je mnoge iznenadila i potresla muzičku industriju i fanove širom sveta.

U momentu smrti, Ejmi je bila sama u svom stanu, a obdukcija je potvrdila da je nivo alkohola u njenoj krvi bio pet puta veći od dozvoljenog za vožnju. Lekari su zaključili da nije bilo prisustva drugih opojnih supstanci, te da je uzrok smrti isključivo alkohol.

Sahrana Ejmi Vajnhaus održana je 26. jula 2011. godine na groblju Edžverberi u severnom Londonu, uz prisustvo porodice, prijatelja i najbližih saradnika. Atmosfera je bila emotivna i tužna, a njeni obožavaoci iz celog sveta odali su počast paljenjem sveća i polaganjem cveća u znak sećanja. Njena majka, Dženis Vajnhaus, održala je dirljiv govor.

Ejmi Vajnhaus je imala imovinu procenjenu na oko 3 miliona funti. Većina njenog bogatstva, uključujući prihode od albuma, nastupa i autorskih prava, nasledila je njena majka Dženis Vajnhaus. Njena porodica je takođe nastavila da upravlja njenim muzičkim katalogom i brendom, izdajući posthumne albume, dokumentarce i memorabilije. Deo prihoda od posthumnih izdanja i prava bio je namenjen i humanitarnim projektima, uključujući podršku za borbu protiv zavisnosti i podršku mentalnom zdravlju.

Životna priča Ejmi Vajnhaus, iako tragično kratka, nije samo priča o padu, već i o neverovatnoj snazi glasa koji je nadilazio generacije. Bila je fenomen, muzički genije koji je u kratkom vremenskom periodu ostavio neizbrisiv trag na svetskoj sceni, ostavljajući za sobom nasleđe koje će živeti zauvek.

Ejmi je bila umetnica koja je pevala svoju istinu, a njeni tekstovi su bili ogledalo njene duše, ranjive, iskrene i snažne. U svakoj pesmi, od tuge u "Back to Black" do drskog ponosa u "Rehab", bila je prisutna sirova emocija koju je uspela da prikaže kroz muziku. Nije se plašila da pokaže svoju ranjivost, što ju je učinilo bliskom milionima ljudi širom sveta. Upravo je to činilo autentičnom u odnosu na druge pevače.

Na kraju, Ejmi Vajnhaus je ostavila nešto neprocenjivo: muziku koja inspiriše i podstiče. Njena borba je, nažalost, bila javna, ali ono što je ostavila iza sebe mnogo je snažnije od svega što ju je mučilo. Ejmina muzika nije samo zvuk, već i emotivni dnevnik koji svedoči o ljudskoj snazi i umetničkoj veličini. Iako je otišla, njen glas nastavlja da živi, kao podsetnik da prava umetnost nikada ne umire, već pronalazi put do srca svih onih koji su spremni da je čuju i da iz nje crpe snagu.

U čast Ejmi Vajnhaus, koja bi 14. septembra slavila svoj 42. rođendan, slušamo njenu čuvenu numeru "Back to Black":