Novinarka i voditeljka Kurir televizije Ljiljana Stanišić često se nađe u centru pažnje zbog prirode posla kojim se bavi. Domaćica nedeljnog popodneva "Pusti brigu" prepoznatljiva je po svom istraživačkom novinarstvu i hrabrosti da se bavi temama koje nisu uvek popularne i koje izazivaju reakcije.
S jedne strane, Ljiljana je tokom karijere otkrivala informacije koje su je vinule u sam vrh ovog poziva, a s druge je zbog toga trpela ozbiljne napade.
U intervjuu za Stil magazin iskreno je odgovarala na direktna i konkretna pitanja, po kojima je i poznata...
Imate zanimljiv profesionalni put. Po struci ste diplomirani ekonomista u turizmu, a radite kao novinar i voditelj u Kuriru. Otkud ta veza?
- To zaista nema veze jedno s drugim. Turizam je grana koja je približna mom senzibilitetu, a ljubav prema novinarstvu sam slučajno otkrila. Volim da kažem da je mene ova profesija odabrala, a ne ja nju. To za šta sam se školovala nisam ni pokušala da radim. Imala sam želju i planove, ali put me je odveo do sedme sile. Na samom početku sam shvatila da je to profesija slatke gorčine. Moj poziv je neodvojiv od romantike, prolaznosti i umiranja. Zanimljivo mi je bilo to što novinski tekst svake noći umire, ali se svakog dana i rađa. Ničeg prolaznijeg, ali i ničeg trajnijeg od njega nema. Ovaj poziv zahteva stalnu prisutnost, strepnju, lepotu i gorčinu. I to me je privlačilo. Stalna potraga za novim pričama, nemir i lutanje su me sve više vukli u ovaj poziv, toliko da ništa drugo i ne znam da radim.
Radite u Kuriru skoro petnaest godina i praktično od samog početka Kurir TV. Kako izgleda vaša profesionalna evolucija kroz to vreme?
- U ovoj medijskoj kući sam stasala, sazrela i odrasla. Iz godine u godinu učim, nadograđujem se i trudim da se usavršim. Imam ja još mnogo toga da uradim da bih mogla da se pohvalim. Sve do sada je bilo zadovoljavajuće, ali tek čekam priču koja će obeležiti moj rad.
Koji intervju je ostavio najjači utisak na vas?
- To mi je baš teško pitanje. To su intervjui s ličnostima koje nisu poznate javnosti, a koje su zbog specifičnosti situacije došle u žižu interesovanja. S druge strane, ne postoji javna ličnost s kojom nisam razgovarala. Nikad neću zaboraviti intervju s Nikolom Simićem i Lanetom Gutovićem, njihovim kolegom Markom Nikolićem. Recimo, doživela sam da me Dragan Nikolić i Milena Dravić pozovu na kolače jer su bili prezadovoljni kako sam s njima uradila priču, a bila sam tek na početku karijere.
Da li je rad na emisijama kao što su "Pusti brigu" i "Sceniranje" bio ključ vašeg prepoznatljivog stila i javne pojave?
- Nova sezona emisije "Pusti brigu" startuje od polovine septembra. Zanimljivo je videti kako se novinar koji je deceniju proveo za tastaturom snalazi pred kamerom i sa zanimljivim pitanjima koje izvlači iz rukava. Uvek mislim da nisam dovoljno dobra, pa čekam sud gledalaca, jer oni su taj ključ koji određuje koliko će naše nedeljno popodne trajati. Evo, sad je šesta sezona na redu.
Govorili ste da mediji sve više teže objavljivanju istine. Kako vidite promene u srpskom novinarstvu i kako vi doprinosite toj praksi?
- Zapamtila sam repliku novinara iz jednog filma: "Ja sam istraživački novinar, opasnost je moja stvarnost." U tom trenutku mi je to bilo smešno, jer nisam verovala da neko zbog posla može da bude nepravedno izložen linču, lažima, a onda sam shvatila da su novinari nezaštićeni i da svaka promena može da donese ozbiljne probleme. Danas je novinarski hleb onaj sa devet kora. Između tog hleba i istine, kako se zove i debata, trebalo bi da stoji novinar. Veliki problem je što smo dozvolili da danas svako može da se bavi ovim poslom. Jedino što mogu da doprinesem jeste da sve teme koje saznam i obradim budu uvek tačne.
Kako uspevate da uskladite zahtevnu novinarsku karijeru sa ulogom majke dvoje dece i porodičnim obavezama?
- Žene moraju balansirati da bi uspele na oba polja i to rade veoma dobro. Opravdanje za neuspeh ne postoji. Kad je žena zadovoljna svojim dostignućima, sigurno će biti zadovoljni i članovi njene porodice. Sve postižem sama.
U jednom intervjuu ste rekli da vaša deca znaju koliko je vaš posao ozbiljan, posebno nakon što je neko delio letke s neprimerenim sadržajem na kojima je bila foto-montaža s vašom slikom. Kako ste reagovali i kako ste se zaštitili?
- Loša strana ovog poziva je što ste meta ljudi iz supkulture. Nikad nisam imala problem s velikim zvezdama, uspešnim, cenjenim ljudima, niti ličnostima od kredibiliteta i digniteta. Nažalost, oni koji su poznati po nemoralu su u školi moje dece pokušali da izazovu vršnjačko nasilje. Oni koji su u javnosti poznati po sadržaju koji su delili u školi sebi su dali za pravo da krenu na decu. Jezivo. Ja sam ambasador svog lista i istovremeno njegov sluga. Uživam slobodu, ali je i skupo plaćam. Nas novinare i našu profesiju uvek su cenili i uvažavali najviše oni koji znaju kakva je to muka pisati i otkrivati ono što bi drugi da sakriju. Ima mnogo tajni, mnogo informacija koje ne mogu da se obrade i objave, ali ako piše istinu, novinar ne treba da trpi od onih koji svoju privatnost ne umeju da čuvaju. Na globalnom i regionalnom nivou postoji veliki broj instrumenata koji se bave zaštitom novinara. Imam završen Rojtersov onlajn trening i njihov sertifikat, te sam se obratila i Komitetu za ljudska prava pri Ujedinjenim nacijama, ali i Evropskoj uniji, kao i Asocijaciji novinara i zaštitniku građana. Verujem da će kad-tad taj slučaj biti rešen.
Vaš rad na Kosovu, posebno izveštavanje o tragičnim događajima, bio je vrlo emotivan. Kako se nosite s takvim pričama?
- To su priče i teme koje najviše volim da radim. Otišla sam u našu južnu pokrajinu i na licu mesta se uverila u sve ono o čemu se spekuliše. Izdvojila bih razgovor sa ocem heroja Stefana Nedeljkovića, Draganom. U njemu sam videla svoju porodicu, koja je u ratu ostala bez mladog člana koji je dao život braneći otadžbinu.
Imate neobičan i zanimljiv hobi - vozite formulu. Kako ste se zainteresovali za taj sport?
- Volim da provozam formulu jer onda više vodim računa u saobraćaju, što je i te kako važno. Gas je lako dodati, ali teško ga je oduzeti, a to iskustvo nude sportovi poput formule.
Jednom ste izjavili da je trajanje i opstajanje ključ uspeha, a ne samo ekskluzive - šta vam je najvažnije u novinarskoj karijeri?
- Da budem ispravna i da svakog mogu da pogledam u oči, čak i one o kojima sam otkrivala najškakljivije informacije.
Šta biste poručili mladim ljudima koji žele da grade karijeru u novinarstvu?
- Najvažnije je da ne budu fanovi javnih ličnosti, njihovi poltroni, nosači kofera, već da budu novinari koji časno i pošteno rade taj posao. Ni po babu ni po stričevima, poštujući poslovnu politiku medija za koji rade.
Autor: Nataša Todorović
