Holivudska glumica Ketlin Tarner bila je ikona osamdesetih godina prošlog veka, simbol ženstvenosti, seksepila i nesputane harizme. Njeno ime postalo je sinonim za zvezdu prve klase nakon što je 1981. godine očarala publiku ulogom u erotskom trileru Telesna strast (Body Heat), čime je momentalno dospela u sam vrh američke filmske industrije.
Nizali su se uspešni projekti
Lov na zeleni dijamant, Dragulj sa Nila, kultna crna komedija Rat Rouzovih i drama Čast Pricijevih, za koju je dobila i nominaciju za Oskara. Publika ju je obožavala, a producenti su se utrkivali u želji da je angažuju. Bila je oličenje glamura, samopouzdanja i senzualnosti.
Međutim, iza zavesa svetlećih reflektora i glamuroznih premijera, život joj je postajao sve teži. Početkom 1990-ih Ketlin je počela da oseća neobjašnjive bolove i slabost u zglobovima. Godine 2007. povukla se iz javnosti, a razlog je bio – reumatoidni artritis, hronična autoimuna bolest koja joj je znatno otežala kretanje i svakodnevne aktivnosti.
„Moj svet se srušio. Telo mi je odgovaralo neverovatnim bolom svaki put kada bih pokušala da ga pomerim. Zglobovi su mi toliko oticali da nisam mogla da držim ni čašu vode, niti da podignem sopstveno dete“, izjavila je u potresnom intervjuu za The Guardian.
Terapije koje je primala kako bi ublažila simptome ostavile su duboke posledice – usled uzimanja lekova znatno se ugojila, lice joj je oteklo, a fizički izgled, po kojem je bila prepoznatljiva, počeo je da se menja. Upala je i u fazu zavisnosti od lekova, a da bi ublažila depresiju koja ju je sve više pritiskala, počela je da konzumira alkohol. U jednom trenutku, nije mogla ni da se obuje, ni obuče bez pomoći. Lekari su joj otvoreno rekli da bi mogla završiti u invalidskim kolicima.
Suočena ne samo sa fizičkom patnjom, već i sa društvenim pritiscima i nemilosrdnim komentarima, Ketlin je prolazila kroz duboku krizu identiteta. "Ceo život sam karijeru gradila na izgledu. Kad sam obolela, to više nisam bila ja. Pitala sam se – ko sam ja bez toga?", iskreno je priznala.
Njeni kolege iz industrije nisu uvek pokazivali razumevanje. Navela je da su neki, poput Nikolasa Kejdža i pokojnog Berta Rejnoldsa, bili posebno surovi i neosetljivi prema njenom stanju, što je dodatno pojačalo osećaj izolacije.
Ipak, uprkos svim nedaćama, Ketlin nije odustala. Potpuno se posvetila borbi protiv bolesti i vremenom pronašla terapiju koja joj je pomogla da ponovo stane na noge. Neočekivano rešenje pronašla je u ulošcima za cipele od bakra, koje joj je preporučila koleginica Morin Lipman. „Posle tri nedelje korišćenja, mogla sam da hodam satima – i to bez bolova“, izjavila je s nevericom.
Danas, iako fizički promenjena, Ketlin Tarner ostaje simbol hrabrosti i otpornosti. I dalje se bavi glumom, uglavnom u pozorištu i na televiziji, a svojim iskustvom otvoreno govori o izazovima hronične bolesti, pritisku izgleda u Holivudu i važnosti mentalnog zdravlja. Njen glas, koji je i dalje prepoznatljiv i moćan, sada koristi kako bi podstakla druge da ne ćute o svojim bolovima, već da traže pomoć i – nikada ne odustaju.
