Svi koji znaju barem malo o sportu, znaju jedno jednostavno pravilo: što ranije, to bolje. Ovo pravilo važi za mnoge sportove, a među njima je svakako i fudbal. Ako želite da vaše dete jednog dana ima šansu da postane šampion, morate ga odvesti na svoj prvi trening, što se kaže- čim nauči da hoda.
Edson Arantes do Nasimento, kojeg će svet kasnije znati jednostavno kao Pele, nije imao problema sa time. Njegov otac bio je bivši fudbaler, zbog čega je umesto prve igračke, svom sinu dao loptu, a gotovo svako veče su je šutirali po ulici.
Postalo je jasno svim prolaznicima koji su se zatekli dok je porodica igrala-Edson je imao neverovatan talenat. Još nije ni znao sva pravila fudbala, a već je pravio takve majstorske fudbalske poteze koji su u ljudima izazivali divljenje. Činilo se da mu preostaje samo naporno treniranje i čekanje na sreću, ali pronaći detelinu sa četiri lista nije bilo tako lako za Pelea.
Kada je dečak napunio sedam godina, otac ga je upisao u lokalni dečiji tim. Porodica nije imala novca za kopačke, zbog čega je budući kralj fudbala morao da igra bos. Takođe je često izostajao sa časova, jer je povremeno radio kao konobar ili čistač cipela, ali je i dalje bio smatran najboljim i najvrednijim igračem kluba.
Svoj prvi Svetski kup gledao je sa deset godina. Kasnije je u autobiografiji Pele zapisao kako su u finalu igrale reprezentacije Urugvaja i Brazila, a niko nije sumnjao da će Brazil pobediti. Peleovi roditelji su pozvali komšije, pripremili svečanu večeru, potrošivši sav ušteđeni novac, i sa radošću seli da gledaju utakmicu.
Na njihovo veliko razočaranje, Urugvaj je pobedio rezultatom 2:1. Peleov otac nije mogao da sakrije tugu i nije uspeo da zadrži suze, a mali Pele mu je, pokušavajući da ga uteši, rekao: "Ne plači, ja ću osvojiti Svetski kup za tebe." I ne samo da je održao obećanje, već je to učinio tri puta.
Ulaznicu za srećan život Pele je dobio zahvaljujući svom treneru iz tima. Trener je brzo shvatio da dečak mora da napreduje i preporučio ga kolegama iz kluba Santos, opisujući ga kao "neverovatnog igrača koji sve shvata u letu". Kada je Edson Arantes do Nasimento potpisao svoj prvi profesionalni ugovor, imao je samo 15 godina. Već posle godinu dana zarađivao je nekoliko puta više od svog oca.
Tada je Pele dobio svoj legendarni nadimak, u čast svog omiljenog igrača iz tima Vasko da Gama, po imenu Bile.
Teško je reći ko je više profitirao u toj situaciji: Pele ili Santos. Fudbaler je dobio priliku da trenira sa profesionalcima, a klub se s svakom novom utakmicom penjao sve više na tabeli. Čak su i najstrašniji rivali priznavali Peleov talenat, komentarišući posle svake utakmice s oduševljenjem: "On će postati najveći fudbaler u istoriji." I tako beše...
Skoro svi igrači tog vremena trenirali su po sličnim metodama, ali samo je Pele uspevao da pokaže pravo čudo na terenu. Često je postizao nekoliko golova u jednoj utakmici, nikada nije grešio i uvek je predviđao šta će njegov protivnik učiniti sledećeg trenutka, kako bi ga preduhitrio i ponovo postao pobednik.
Najbolji trenutak u Peleovoj karijeri dogodio se 1958. godine, kada je učestvovao na Svetskom prvenstvu. Tada je imao samo 17 godina, ali je briljirao u svakoj utakmici i vodio (kao što je obećao svom ocu) brazilsku reprezentaciju do prve pobede u istoriji. Pre toga Brazil nikada nije osvojio Svetski kup, ali tada je, na iznenađenje svih, s pravom priznat kao najbolji tim na planeti.
Tokom narednih osam godina Pele je uspeo da nadmaši sopstvene rekorde. Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1962. i 1970. godine, a posle finala svakog od njih u rukama je držao trofej od čistog zlata.
Mnogi stručnjaci i dalje ne mogu da odgovore na pitanje u čemu je tajna Peleovog fenomena i kako je uspeo da postane pravi kralj fudbala. Svi se slažu u jednom: rodio se s neverovatnim talentom koji je doveo do savršenstva upornim treniranjem.
I zaista, dok je igrao, Pele je bio apsolutno hladnokrvan i nemilosrdan prema sebi. Kada su treneri tražili da vežbu ponovi deset puta, on je to činio dvadeset puta. Kada je mogao da preskoči trening zbog lošeg vremena, on bi ipak izlazio na teren. Nikada se nije žalio, nije bio lenj i uvek je pamtio da treba da igra u timu, nikada ne smatrajući sebe boljim od drugih. A to uprkos tome što su ga navijači već kao dečaka proglasili za kralja.
Pored svega, Pele je imao i druge prednosti: neverovatnu brzinu reakcije i izuzetno razvijen periferni vid, koji mu je omogućavao da u svakom trenutku vidi šta protivnici rade.
"Bilo gde u svetu pronaći ćete tri ikone. Prva je, naravno, Isus. Druga je Koka-Kola. Treća je Pele," rekao je narcisoidno fudbaler o sebi.
Ali uprkos svom geniju, Pele se ponekad pretvarao u običnog čoveka sa svojim slabostima. Fudbaler nije imao loše navike, jer je uvek posvećivao veliku pažnju svom zdravlju, ali je svoju prekomernu ljubav prema ženama oduvek smatrao jednom od svojih glavnih mana. Iskreno je obožavao žene i nije mogao da odoli pravoj lepoti.
Pele nikada nije krio činjenicu da je imao mnogo ljubavnih avantura, ali se prvi put oženio 1966. godine s Rozmeri dos Reis Šolbi. Pele je rekao da je devojku upoznao kada je leteo u Njujork na snimanje i da dugo nije mogao da je zaboravi, zbog čega se vratio u Sjedinjene Države i pronašao je u tom velikom gradu. Par je živeo zajedno 16 godina i podizao troje dece, ali su se kasnije razveli.
Nakon toga, Pele je gotovo odmah pronašao novu ljubav. Nekoliko godina bio je u vezi s pevačicom Šušom, a zatim je odlučio da želi nešto ozbiljnije i ponovo se oženio – ali drugom ženom. Njegov drugi brak takođe je bio prilično dug: živeo je sa suprugom Asirijom Sejšas 14 godina, podizao blizance, ali je opet sve uništio – zbog svoje ljubavi prema ženama. Peleova supruga je saznala je da ju je varao. Ona je potom uzela decu i podnela zahtev za razvod.
Kao i na terenu, Pele je i u privatnom životu postigao het-trik. U 75. godini se treći put oženio – ovoga puta poslovnom ženom Maršijom Sibele Aoki, s kojom se zabavljao od 2010. godine. Pele i Maršija su se poznavali još od osamdesetih, ali dugo nisu bili u kontaktu, a zatim su se slučajno sreli u liftu i shvatili da se više nikada neće rastati.
Do tog momenta, Pele odavno više nije igrao fudbal, a bio je čak i ministar sporta Brazila. Shvatio je da će ova igra zauvek ostati sa njim kada je izašao na teren u svojoj poslednjoj utakmici. Bilo je to 1977. godine, a tada je više od 77 hiljada navijača došlo da kaže zbogom velikom Peleu. Među prisutnima na stadionu bili su i Muhamed Ali, Mik Džeger, Robert Redford i mnogi drugi.
Čim se utakmica završila i sudija odsvirao poslednji zvižduk, s neba je počela da pada kiša. Pele je dugo plakao u zagrljaju svojih prijatelja, iako sebi pre toga nikada nije dozvoljavao da pokaže emocije osim radosti.
Nakon što je napustio veliki sport, Pele je potpisao ugovor s korporacijom Pepsi i počeo da radi s mladim kadetima. Takođe je ostvario svoj dugogodišnji san i vratio se u školu. Nakon što je dobio diplomu, nastavio je studije i postao ekonomista, ali je i dalje uvek smatrao fudbal najbitnijim u svome životu.
Pele je glumio u filmovima, vodio sopstveni biznis i mnogo putovao po svetu. Priznao je da su mu ta putovanja davala nadu u bolju budućnost, jer su ga gde god da je otišao, dočekivali iskreni i ljubazni ljudi, piše portal "Vunmen".
Pele je 29. decembra 2022. u 82. godini, posle duge i teške borbe sa rakom, preminuo okružen svojom porodicom, ostajući veliki i nepobediv do smrti.
NE PROPUSTITE
U nastavku pogledajte intervju sa Zoranom Arunović, olimpijskom osvajačicom zlatne medalje:
Bonus video:
