Monika Viti je bila italijanska glumica koja je sa režiserom Mikelanđelom Antininijem snimila 4 filma. To su bila četiri remek dela. Monika je za njega bila muza, ali i njegova dugogodišnja ljubavnica.
Njen život je obavijen misterijom s obzirom da se o njoj tako malo zna. Danas vam donosimo sve detalje vezane za Moniku Viti, lepoticu italijanske filmske scene.
Bila je izuzetno svestrana glumica, podjednako vešta u igranju užurbanih uloga u kojima ju je Antonioni bacio i kasnije njene uloge u komedijama.
Rođena je u Rimu 1931. godine. Imala je, kako kaže, veoma nesrećno detinjstvo, porodica ju je omalovažavala, a odnos s majkom je bio veoma komplikovan. Kao jedina ćerka, osećala je da se prema njoj ponašaju potpuno drugačije od svoje braće: „Imala sam vrlo stroge roditelje. Moja dva brata bila su moć i sloboda. Bila sam nemoćna i povučena. " Iskustva iz detinjstva obeležiće je za ceo život - nikada neće poželeti da osnuje porodicu i biće oprezna kome poklanja svoje srce.
Na scenu je debitovala sa samo 14 godina i gluma tada postaje njeno bekstvo od svega što ju je kočilo u odrastanju.
- Kada sam sa četrnaest godina zaključila da mi je dosta života, shvatila sam da mogu da glumim, da nastavim da se pretvaram da sam neko drugi i da makar malo nasmejem ljude na pozornici i ekranu, ispričala je jednom.
Kad je Monika napunila 18 godina, njena porodica- braća kao i roditelji - emigrirali su u Sjedninjene Američke države bez nje. Ona je ostala u Italiji i u nekom trenutku ubrzo nakon završetka rimske Nacionalne akademije dramske umetnosti 1953. godine, menja svoje ime u umetničko - Monika Viti.
Počeci glumačke karijere su bili spori. Obilazila je Nemačku sa Italijanskom pozorišnom trupom, a nešto kasnije dobila je i nekoliko uloga u manjim filmovima i serijama koji su se prikazivali sa televiziji.
Saradnja sa Antonionijem
Tada već poznati režiser, Mikelanđelo Antonioni je 1957. godine pozvao mladu Moniku da sinhronizuje glas u njegovom sledećem projektu. To je bio film "Krik". Dok je snimala glas u studiju, Monika nije primetila da Antonioni stoji iza nje i da je posmatra. Posle nekog vremena samo je izustio: "Imate prekrasan vrat. Mogli biste da budete zvezda."
Njegovo odrastanje se mnogo ralikovalo od njenog. Imao je divno detinjstvo, bo je okružen velikom porodicom, a kada je upoznao mladu Moniku njegova karijera je već uveliko išla uzlaznom putanjom, pisao je scenarije i snimao dokumentarne filmove. Već tada je bio veliki je intelektualac, distanciran i veoma pedantan.
Veoma brzo su uplovili i u ljubavnu vezu. Njihova prva poslovna saradnja je trajala pune dve godine. Snimali su jedan od njegovih najvećih filmova "Avantura". Film je prikazan na Kanskom filmskom festivalu 1960. godine gde su dobili ovacije. Film je osvojio u narednih nekoliko meseci celu planetu i tada je proglašen drugim najvećim filmom ikada snimljenim. Na prvom mestu je bio "Građanin Kejn".
Za svoj nastup Monika Viti osvaja nagradu Zlatni globus za najbolju glumicu 1961. godine.
"Avantura" je film koji Mikelanđela Antonionija i Moniku Viti stavlja u centar međunarodne pažnje. To je prvo od četiri filma koji su zajedno napravili tokom samo samo nekoliko godina. Ostali su "Noć" (1961), "Sumrak" (1962) i "Crvena pustinja (1964) - svi su danas apsolutni klasici.
Monika zaradom od "Avanture" kupuje stan u Rimu. Mikelanđelo se useljava u stan tačno iznad njenog, sa unutrašnjim stepenicama koje povezuju dva stana. Poput Ana Karine i Žan-Luka Godarda, Monika Viti i Mikelanđelo Antonioni takođe su ljubavnici - njihova veza je trajala celu deceniju. Navodno je njihovu vezu prekinuo on.
Monika se nakon turbuletne veze okreće komediji ... i tragediji
Kako je slava Monike Viti kao glumice rasla, ponude su joj dolazile sa svih strana. Ona nikada nije maštala da ode u Holivud, pa je odlučila da ostane u Italiji i da se okrene nešto lakšim filmovima koji su tada bili veoma popularni.
- Shvatila sam da imam talenat za komediju kada sam recitovala tragične uloge na način koji je zasmejavao moje kolege na Akademiji. Tek sam kasnije shvatila kakav je to izvanredan dar.
Tokom ostatka 1960-ih i tokom1970-ih sarađivala je sa mnogim međunarodnim filmskim režiserima, uključujući Luisa Bunjuela u filmu "Fantom slobode", 1974. Ali izvan Italije i umetničkog kruga, verovatno je se najbolje sećamo kao istoimenu heroinu Modesty Blaise (1966). Osamdesetih je snimila još nekoliko filmova, uključujući poslednji s Antonionijem, pre nego što se vratila u pozorište, kao glumica i kao profesor.
Monika se oprobala i kao pisac i režiser ali u tome nije uspela da se dokaže. 1995. godine je ipak odlučila da se uda i to za Roberta Rusa, s kojim je živela već deset godina, a ubrzo nakon toga je saznala da pati od Alchajmerove bolesti. Poslednji put se u javnosti pojavila 2002. godine u Parizu.
Njen muž je dao saopštenje za javnost u kojem je naveo da se on brine o svojoj supruzi kao i medicinski radnici, da žive i dalje u Rimu. Od tada joj se gubi svaki trag.
Monika Viti je preminula 2. februara 2022. godine.
