Neša Leptir je imao samo 33 godine kada je preminuo. Prošlo je od tog momenta preko 34 godine, a ljudi u Jugoslaviji još uvek pamte stihove njegovih pesama, britak humor i osmeh "vođe svitaca".
Rak testisa u poodmakloj fazi kasno je primećen, tako je Neša ovozemaljski život zvršio zbog metastaza na mozgu. Sahranjen je na Novom bežanijskom groblju i još uvek se svake godine organizuje pomen velikom umetniku.
"Svet je za nas nestao kad je on otišao. Govorio mi je da sam cicija. Dolazio bi kući često bez rukavice i šala koje sam mu kupila. Pomogao je uvek ljudima i nikad nije imao para. Željko (brat) je obećao da će zarađivati za obojicu. Grdila sam ga što nije pazio na sebe. Živeo je 300 na sat," pričala je njegova majka svojevremeno za Kurir.
"Tekstove bi zapisao na putovanjima. Na salveti u kafani ili autobuskoj karti. Neša je uvek bio dobro dete. Stalno je trčao i uvek je bio nekih 20 centimetara iznad zemlje, kao da je na pozornici," ispriča je njegova majka u svom poslednjem razgovoru za Kurir.
O tome kako je izgledao njegov poslednji dan i poslednje reči, pričao je njegov brat Željko koji ga je pitao kako se oseća, a Neša mu je tada rekao: "Ne mogu baš da igram fudbal..."
"Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojnomedicinskoj akademiji. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je, sa krošnji drveća koje je stajalo pod prozorom poletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je "tamo", posle. Ali znam da on zna... Moj brat je uvek imao dve vizije: sanjao je plavi bicikl i vetar u leđa. I danas znam da vozi nebeski plavi bicikl, i da mu duva u leđa baš taj, isti, nebeski vetar - rekao je Nešin brat Željko u razgovoru za Novosti.
Navodno je dan pred smrt na poleđini lekarskog recepta ispisao svoju poslednju poruku.
"Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta".
