Fahreta Jahić bila je dete iz skromne porodice kojoj su porodične vrednosti usadili otac Abid i majka Ifeta. Rođena u Brčkom sa bratom i sestrom je imala veoma srećno detinjstvo. U osnovnoj školi bila je đak generacije i veoma uspešna košarkašica jer je imala talenat i visinu od 180 cm. Tadašnjem treneru je bilo komplikovano da je zove Fahreta, pa joj je rekao: "Ja ću tebe zvati Brena."
"U Bosni, to je bio sinonim za lepu devojku," ispričala je Brena godinama kasnije kada je postigla veliku popularnost pod tim novim imenom.
Imala je samo 17 godina kada je nastupila na prvom muzičkom takmičenju gde je osvojila je prvo mesto i počela da nastupa sa bendom Yudexi na igrankama i takmičenjima. Verovali ili ne, u to vreme Brena je pevala strane i rok pesme, oblačila se kako je htela, a odeću za nastup šila joj je majka.
U Brčkom je bila poznata kao "mala koja peva rok", a kada je jednom prilikom u njen rodni grad došao bend Lira koji je tražio pevačicu - Brena se prijavila i tu započinje saradnju sa Sašom Popovićem.
Uspeh je bio zapisan u zvezdama. Nije bilo šanse da skrene s tog puta. Sve što je radila, bilo je primećeno. U Jugoslaviji svi su bili željni Brene i na njene koncerte se išlo masovno.
Kada je bila mala devojčica, jedna gatara joj je prorekla da će biti poznatija od Tita. Međutim, ne dolazi sva ta sreća bez velike cene. Tuga i strah, stigle su Brenu godinama kasnije, a za to je niko nije pripremio.
Udaja za Bobu Živojinovića
7. decembra 1991. godine se udala za megapopularnog tenisera Bobu Živojinovića. U Jugoslaviji Brena i Boba bili su zlatni par. Par je sudbonosno „da“ izgovorio u hotelu „Interkontinental“ pred 700 zvanica. Mlada je nosila prelepu kreaciju Kristijana Diora koju je kupila u Londonu. „Venčanje decenije“ je snimljeno i prodato u nekoliko hiljada primeraka, a novac je otišao u humanitarne svrhe.
Par je dobio dva sina: Stefana Emeralda, a 6 godina kasnije sina Viktora Ernesta.
Otmica
Sreća je godinama pratila ovaj par, sve do jednog dana 2000. godine kada su im otmičari kidnapovali najstarijeg sina. Pet dana je porodica prolazila kroz pakao sve dok se situacija nije rešila i dok nisu uspeli da vrate sina živog i zdravog.
"Otkad su mi oteli sina, više mi ništa materijalno nema značaj. Nije mi važno ništa što se može novcem kupiti," rekla je tada pevačica.
Ne slaže se s onom da vreme leči sve rane. Osim otmice sina, kao najbolniji trenutak u životu izdvaja i očevu smrt.
"Njegov odlazak me je dočekao nespremnu, jer je moj tata živeo tiho, a tako je i otišao. Zato mi je i sad teško kad ga se setim, jer mi jako nedostaje. Svaki čovek ima neke teške trenutke i što se pre nauči nositi se s njima, jednostavnije živi. Život jednostavno mora ići dalje," ispričala je Brena kojoj je porodica uvek bila na prvom mestu.
Ističe da je, uprkos slavi, i ona običan čovek od krvi i mesa koji plače, viče i trpi nepravdu. Najbolja terapija joj je kafa sa komšinicom koja joj dođe kao razgovor sa psihijatrom. Neostvarena želja joj je žensko dete.
(Stil/Biografija.org)
