Prerana smrt Elvisa Preslija 16. avgusta 1977. zaprepastila je svet i time podstakla intenzivne glasine o tome šta ga je zapravo ubilo.
Opšte je bilo poznato da je uoči svoje smrti živeo užasno nezdravim načinom života, prežderavajući se tanjirama hamburgera dok je uz to zloupotrebljavao lekove na recept. Nekada mršavi kralj rokenrola imao je 158 kilograma i u poslednjih nekoliko meseci svog života je dobio 20 kilograma jer mu se zdravlje naglo pogoršavalo.
Neki su tvrdili da je doživeo srčani udar dok se mučio da koristi toalet, dok su drugi verovali da su njegove godine zloupotrebe droge prerano okončale njegov život u 42. Ali, ono što je dodalo misteriju oko njegove smrti je da je njegova porodica odlučila da odmah zatvori njegov izveštaj o obdukciji, što je navelo fanove da razmišljaju šta se zaista dogodilo.
Od tada su neki stručnjaci koji su imali na umu tajni izveštaj, govorili o svojim teorijama, uključujući i onu koja kaže da je prethodna povreda mogla da dovede do njegove smrti. Elvis je imao medicinsku sestru non-stop i tokom 1975. odbijao je da se kupa, zbog čega su mu se na telu pojavljivale rane. Patio je od hroničnog zatvora i imao je zbijenu stolicu staru četiri meseca u crevima.
Pevač je takođe bio na koktelu lekova i prepisano mu je skoro 9 hiljade pilula, bočica i injekcija u sedam meseci pre smrti. A njegova devojka, Džindžer Alden, pronašla je telo rokenrol zvezde u donjem delu pidžame u toaletu.
O uznemirujućoj sceni, Džindžer, koja je tada imala samo 21 godinu, napisala je u svojim memoarima: "Njegove ruke su ležale na zemlji, uz bokove, dlanova okrenutih nagore. Bilo je jasno da od trenutka kada je pao na pod , Elvis se nije pomerio."
"Vrh njegovog jezika bio je stisnut među zubima, a lice mu je bilo mrljavo. Nežno sam podigla jedan kapak. Njegovo oko je gledalo pravo ispred sebe, krvavo crveno."
Istog dana obavljena je obdukcija, ali je porodica odmah zapečatila izveštaj na 50 godina, što je izazvalo niz spekulacija o tome šta ga je ubilo. Dan Vorlik, glavni istražitelj Kancelarije glavnog medicinskog istražitelja u Tenesiju, prisustvovao je obdukciji i podstakao popularnu teoriju da je Elvis umro dok se naprezao da ode u toalet.
Jednom je rekao: "Preslijeva hronična opstipacija, rezultat godina zloupotrebe lekova na recept i prežderavanja sa visokim sadržajem masti i holesterola, dovela je do onoga što je poznato kao Valsalvin manevar. Jednostavnije rečeno, napor pri pokušaju nužde stisnuo je pevačevu abdominalnu aortu, zatvorivši njegovo srce". Drugi su tvrdili da je umro od predoziranja drogom, ali kada je istraga ponovo otvorena 1994. godine, mrtvozornik Džozef Dejvis se nije složio.
On je objasnio: "Položaj tela Elvisa Preslija bio je takav da je hteo da sedne na komodu kada se desio napad. Zavalio se napred na tepih, zadnjim delom u vazduhu, i bio je mrtav kada je udario o pod .
"Da se radilo o predoziranju drogom, (Elvis) bi kliznuo u veće stanje sna. Povukao bi donji deo pidžame i otpuzao do vrata da potraži pomoć. Potrebni su sati da umre od droge."
Rezultati obdukcije bi trebalo da budu otkriveni 2027. godine, ali do tada najveći uvid u misterioznu smrt zvezde došao je od istaknutog kalifornijskog lekara Foresta Tenanta, koji je zapravo pregledao izveštaj dok je branio Elvisovog doktora, dr Džordža Nikopulosa, koji je kasnije oslobođen optužbi za prekomerno prepisivanje lekova. Za gospodina Tenanta, jedan glavni trag je bio u propadanju celog Elvisovog tela koje je naizgled počelo niotkuda 10 godina ranije.
Kao mladić, Elvis je bio izuzetno dobrog zdravlja, igrao je fudbal i bavio se borilačkim veštinama. Počeo je da zloupotrebljava droge uključujući amfetamine, opioide i sedative kao tinejdžer i poznato je da je imao užasnu dijetu. Ali za Tenanta to nije bilo dovoljno da objasni dugačku listu bolesti koje su mučile rok zvezdu od kasnih šezdesetih i nadalje.
Prvo se žalio na vrtoglavicu, bolove u leđima, nesanicu, infekcije oka i glavobolju, a 1973. je hitno prevezen u bolnicu u polukomi i ustanovljeno je da pati od žutice, teškog respiratornog poremećaja, izraženog otoka lica, natečenog stomaka, konstipacija, čir na želucu, krvarenje i hepatitis.
Ponovo je hospitalizovan 1975. sa visokim krvnim pritiskom, visokim holesterolom i stanjem zvanim megakolon, pri čemu se debelo crevo rasteže i može dozvoliti toksinima da preplave telo. Takođe je imao najmanje četiri predoziranja bliske smrti zbog kojih je ostao bez svesti i potrebna mu je reanimacija, a srce mu je bilo duplo veće od normalne veličine.
I uprkos tome što nikada nije pušio, takođe je patio od emfizema. Dakle, šta je izazvalo sve ove procese bolesti u njegovom stomaku, jetri, plućima, srcu, kičmi, očima i crevima? Forest veruje da je sve došlo do ozbiljne povrede glave koju je zadobio 1967. godine koja je izazvala progresivni autoimuni inflamatorni poremećaj.
Prema njegovom mišljenju, kao što je objavljeno u medicinskom radu iz 2013. godine, kada se Elvis spotaknuo o kabl televizora u holivudskoj hotelskoj sobi i udario u kadu, povreda je bila toliko teška da je prouzrokovala da se moždano tkivo pomeri i uđe u njegov krvotok. Tamo je telo identifikovalo materiju kao strano i proizvelo antitela da je uništi, što je izazvalo hipogamaglobulinemiju, poremećaj imunog sistema tela.
U to vreme se malo razumelo o autoimunim stanjima, ali ovih dana poznato je da izazivaju većinu simptoma koje je Elvis pokazao, od hroničnog bola, iracionalnog ponašanja, gojaznosti i uvećanih i bolesnih organa poput srca i creva. A 2016. Gari Rodžers, penzionisani detektiv za ubistva i sudski mrtvozornik, rekao je za "Hafington post" da bi, imajući na umu te nalaze, pripisao Elvisovu smrt srčanom udaru izazvanom srčanim oboljenjima i upotrebom droga uzrokovanim autoimunom bolešću, što izazvano povredom mozga.
Rekao je: "Morao bih da klasifikujem Elvisovu smrt kao nesreću. Nema nikakvog krivca. On je bio teško povređen i bolestan čovek. Nema ničijeg posebnog nemara i definitivno nema prikrivanja ili zavere. "Ako je dr Forest u pravu, tada jednostavno nije bilo odgovarajućeg razumevanja u utvrđivanju šta je zaista ubilo kralja rokenrola".