Mark Rafalo ima 56 godina i upravo je bio nominovan za Oskara za sporednu mušku ulogu u filmu "Jadna stovrenja". Ali kada je priznanje ipak dobio Robert Dauni, Mark nije bio nesrećan - naprotiv. On zna da u životu ima i važnijih stvari, a tu lekciju se dosta pomučio.
Rođen je 1967. godine u gradu Kenoša na jugozapadnoj obali jezera Mičigen. Njegova majka Meri Rouz je bila frizerka i krojačica, a njegov otac Frenk je radio kao moler. Mark ima dve sestre – Tanju i Nikol, dok mu je brat Skot preminuo 2008. godine. Frenk je potomak italijanskih doseljenika, a Meri Roz ima francusko-kanadske korene.
Mark je tokom svog školovanja pohađao i katoličku i redovnu školu. Sebe opisuje kao srećno dete iako se tokom detinjstva i mladosti borio sa disleksijom i ADHD poremećajem. Tinejdžerske godine proveo je u Virdžinija Biču na jugoistoku američke savezne države Virdžinije. Tu je završio srednju školu, a nakon toga porodica se prvo preselila u San Dijego, a potom u Los Anđeles. U LA je počeo da uči glumu na „Stela Adler konzervatorijumu“. U tom periodu pisao je, uređivao i glumio u mnogim pozorišnim predstavama, te preživljavao radeći kao konobar.
Osim što je poznat po brojnim filmskim ulogama, američka javnost je Marka Rafala upoznala i kao borca za ljudska prava. On je deo pokreta „pro-choice“ koji se zalaže za legalizaciju abortusa. Jednom prilikom je izjavio kako „ne želi da se vrati vreme kada su žene morale da pređu čitavu zemlju kako bi pod okriljem noći u nekom jefitnom hotelu izvršile abortus“.
Mark Rafalo je od juna 2000. godine u braku sa Sanrajs Kojgni. 2001. godine dobili su sina Kina, 2005. godine ćerku Belu Noće, a 2007. godine drugu ćerku Odet. Sa porodicom živi na Menhetnu u Njujorku. U decembru 2008. godine njegov brat Skot je upucan u glavu u svom stanu na Beverli Hilsu. Preminuo je nedelju dana kasnije, a šta se zapravo te noći desilo nikad nije rasvetljeno.
Nakon završetka snimanja filma „Poslednji zamak“ 2011. godine, Rafalu je dijagnostikovan tumor na mozgu. Ubrzo je operisan, te je neko vreme njegovo lice bilo delimično paralisano. Oporavio se od paralize, ali je tumor ostavio posledice, pa je glumac potpuno gluv na levo uvo i udebljao se 40 kg.
Iako su mu doktori rekli da će mu lice ostati paralizovano, zbog svog glumačkog poziva vežbao je svaki dan kako bi uspeo da vrati lice i telo u normalu. U čemu je i uspeo. Što se smatralo medicinskim čudom.
Sve je uspeo da pravaziđe i počevši od Skorsezeovog filma „Zatvoreno ostrvo“, kreće vrtoglavi uspon u njegovoj karijeri, u poslednjoj deceniji je bio nominovan čak tri puta za Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmovima „Klinci su u redu“, „Rvanje s ludilom“(Foxcatcher) i „Pod lupom“ (Spotlight). Pre dve godine je glumio glavnu ulogu u odličnom filmu „Tamne vode“, a vrhunac karijere doživljava prošle godine kada je dobio Emija za dvostruku ulogu u mini seriji „Znam da je ovo istina“ u kojoj glumi braću blizance od kojih je jedan šizofreničar.
