Holivud je poznat po tome što ima neka od najlepših lica u filmskoj industriji. Mnogi glumci su nastavili svoj put ostajući u industriji, dok je drugima dosadila slava i odlučili su da izaberu različite puteve u životu. Dok je birao put za sebe, Miki Rurk, jedan od najlepših glumaca tog vremena, promenio je životni pravac i krenuo pogrešnim putem koji ga je koštao gotovo svega.
Tokom ranih 80-ih, Rurk je bio hvaljen kao jedan od najatraktivnijih glumaca u Holivudu. Bio je deo glumačke ekipe u filmovima "Diner" (1982), "Rumble Fish" (1983) i "The Pope of Greenwich Village" (1984), gde je veličanstveno predstavio svoj šarmantni osmeh. Svojim neospornim magnetizmom, Miki je ukrao srce svake žene. Međutim, njegova reputacija srcolomca nije dugo poživela.
Tokom naredne decenije, Rurk je razgovarao o svojoj borbi sa slavom i svom preziru prema industriji. U intervjuu iz 1992. priznao je: "Prolaziš kroz pokrete osećanja, ali znaš da te studio poseduje, publika te poseduje. Dakle, tokom osam godina polako gubite duh."
Godine 1991. Rourke je doneo odluku koja je promenila život. Sa osećanjem samouništenja i nedostatkom poštovanja prema sebi kao glumcu, osetio je potrebu da se vrati boksu, sportu koji mu je bio jedna od prvih ljubavi ranije u životu. Osećao se smireno, a boks mu je postao neka vrsta zaštite, bekstvo od pritisaka glumačkog sveta.
Nesreća za nesrećom
Nekoliko godina nakon što se pridružio bokserskom ringu, Miki se suočio sa ogromnim nesrećama koje su ga koštale karijere. Zadobio je brojne povrede, kao što su rascep jezika, slomljen nos, frakture jagodičnih kostiju i rebara. Čak je dobio i upozorenja da bi mogao dobiti trajno oštećenje mozga ako nastavi.
Dok je istovremeno pokušavao da održi svoju glumačku karijeru, fanovi nisu mogli da ne primete promene koje je radio na svom telu. Povrede i operacije su svima bile očigledne. U pojedinim scenama "Divlje orhideje", Rurkovi natečeni obrazi bili su glavni razlozi koji su izazvali sumnju u loše izvedene implante. Rurk je negirao ove tvrdnje, pripisujući otok neočekivanim nuspojavama operacije zuba, ali pitanja su ostala u vazduhu.
Tokom 1990-ih, Rurkova reputacija se promenila. Prešao je put od mladog talenta koji obećava do tragične ličnosti. Zbog kritikovanja filmske industrije, borio se da nađe posao i prepustio se ekstravagantnoj potrošnji.
"Moja karijera je krenula, pre oko 10 godina, u pravom smeru", rekao je on. "Počeo sam da ne volim posao, a ni sebe. Polako sam se samouništavao prilično brzom brzinom. Osećao sam se kao da ne pripadam da radim ono što radim, znači glumim. Osećao sam neku vrstu krivice što sam uspeo u tome."
Godinama se mučio sa zavisnoću od teških droga, ali i sa depresijom. Kaže da mu je njegov pas pomogao da se izvuče, te je zbog toga postao veliki zaštitnik ovih životnjia. Jednom prilikom je pravo bogatstvo dao da se napravi azil za pse u Rumuniji.
Pored sebe je uvek imao najzgodnije žene, a ženio se dva puta. S prvom suprugom ostao je u dobrim odnosima, dok ga je druga optužila za zlostavljanje. Posle drugog propalog braka nije se više ženio. Već godinama može samo da se vidi u društvu mlađih muškaraca.
