Doktorka Tamara Redža je specijalista plastične hirurgije sa veoma zanimljivom i inspirativnom životnom pričom. Iz rodnog Beograda otišla je u Brazil, u želji da uči i da se usavrši. Međutim, nije ni slutila da će odlazak u Brazil da joj donese filmsku ljubav i da je tamo zadrži.
Ubrzo je postigla veliki uspeh u poslu, a možemo slobodno reći da je jedna od retkih mladih žena koje žive bajku.
Otišli ste u Brazil na razmenu studenata, da li ste imali strah i da li ste osetili da je to zemlja u kojoj ćete ostati?
- Kao apsolvent Medicinskog fakulteta, 2015. godine, otišla sam na studentsku razmenu u Brazil. Brazil ima jednu neobjašnjivu osobinu, a to je da se svako ko se nalazi u njemu oseća kao da tu pripada.
Kada se razvila ljubav prema plastičnoj hirurgiji?
- U bolnici mi je bilo dodeljeno odeljenje plastične hirurgije i upravo tu se desila ljubav na prvi šav. Moj tamošnji mentor mi je nakon moje prve ambulantne operacije rekao da misli da sam rođena da budem hirurg i da zaista smatra da bi trebalo time da se bavim, što je u meni izazvalo neopisivu sreću. Tada sam znala da želim da specijaliziram plastičnu hirurgiju i ništa drugo. Tu sam se pronašla, to je onaj osećaj kada radite posao, koji, zapravo, ne smatrate poslom, već užitkom.
- Iako sam dobila i ponudu da dođem u tu bolnicu na specijalizaciju, za mene je to bio preveliki korak u tom trenutku, s obzirom na to da nisam nikada planirala da živim i radim u nekoj drugoj zemlji, jer sam jako vezana za svoju porodicu i moj Zemun i Beograd. A negde sam osećala da bi moglo da se desi da ostanem da živim tu ako bih došla na specijalizaciju, pa sam zato želela to da izbegnem, da ne bih morala da pravim teške izbore u budućnosti. Međutim, ostala sam u kontaktu sa svim kolegama i prijateljima iz bolnice, koji su me stalno zvali da dođem da ih posetim. I nakon svega, krajem 2016. godine sam upisala specijalizaciju iz plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije u Vojnomedicinskoj akademiji.
Koliko se plastična hirurgija razlikuje u Brazilu i Srbiji i koje zahvate tamošnje žene najčešće rade?
- Plastična hirurgija u Brazilu i Srbiji se razlikuje po tome što je u Brazilu izuzetno razvijen kult tela. Mislim da Brazilke više mare za to, čak nekada i preteruju. Ali sve to jê dovelo do toga da su njihovi standardi estetike jako visoki i iz tog razloga su upravo Brazilci razvili većinu tehnika iz estetske hirurgije tela. S obzirom na to, oni su jedni od vodećih u liposkulpturi tela (liposukcija i oblikovanje tela sopstvenom mašću), što kod nas još uvek nije zaživelo. To je moja omiljena operacija, jer imate moć da potpuno promenite izgled osobe koja nije zadovoljna svojim telom, donosi izuzetnu satisfakciju kako pacijentu, tako i hirurgu koji vidi neopisivu sreću pacijenta.
- Takođe, jedna zanimljiva stvar je da imamo potpuno drugačiju percepciju lepih grudi. Tako da, kao Evropljanka, i dalje pokušavam da prihvatim njihove standarde. Najčešće procedure koje se ovde rade su lipo HD (liposkulptura), povećanje i podizanje dojki.
U Brazilu ste upoznali ljubav svog života. Kako je došlo do toga?
- Zanimljivo je to što sam sve vreme imala neobjašnjivu želju da se vratim u Brazil, nešto me je neopisivo vuklo ka njemu, a sada znam i šta. Nakon 7 dugih godina, sada već kao specijalista plastične hirurgije, vratila sam se u Brazil, u želji za usavršavanjem, kako bih svojim pacijentima mogla da pružim najbolji tretman i najnovije hirurške tehnike. Plan je bio ostati mesec i po dana i vratiti se u Srbiju,međutim...
- S obzirom na to da sam dobila poziv od kolege plastičnog hirurga da posetim njegov kurs iz najnovije tehnike podizanja grudi, sa ushićenjem sam prihvatila poziv i otišla u Brazil, ubrzo nakon svog specijalističkog ispita. Upravo tu mi se desio drugi sudbinski susret. Prvi je bio sa plastičnom hirurgijom, a drugi sa čovekom svog života, Žozinaldom Martinsom. Šalim se da nas je spojio engleski jezik. Kada sam došla prošle godine u Brazil, imala sam problem sa komunikacijom, jer još uvek nisam pričala portugalski, a oni nisu baš najbolji sa engleskim. Bila sam u poseti kolegi i drugog dana moje posete, on je takođe došao da vidi tu novu tehniku.
- S obzirom na to da ovaj kolega kome sam došla u posetu nije imao operacija narednih par dana, uputio me je upravo na Žozinalda, rekavši da on radi lipo HD perfektno i da bi bilo odlično da učim od njega. Pošto su Brazilci izuzetno neposredni, odmah ga je pitao da li ima operacija narednih dana i kada je on odgovorio potvrdno, Žozinaldo mi je rekao da sam dobrodošla ako želim da posetim njegove operacije. Šalimo se da je ovaj kolega kod kog smo bili u poseti naš kum, jer nas je on spojio. Nakon nekog vremena, pored profesionalnog odnosa, počeli smo da razvijamo osećanja kojih nismo ni bili svesni, a svi u našem okruženju (i naši followersi) su navijali da budemo zajedno.
Kako su Vas Brazilci prihvatili kao snajku?
- Kao snajku, Brazilci su me prihvatili čak i kada to nisam bila. Vrlo im je zanimljiva naša sudbinska priča i to kada čuju da sam čak iz daleke Srbije i oduševe se kada čuju koliko sam dugo u Brazilu i kojom sam brzinom naučila portugalski, nekada kažu da nisu ni primetili u početku da nisam Brazilka, a kasnije čuju malo drugačiji naglasak. Takođe, iznenade se kada vide kako sam isto prisna i neposredna kao oni, jer oni Evropljane smatraju izrazito hladnima. Sve je mnogo simpatično. Smeju se mojim lapsusima na portugalskom i pokušavaju da uče reči na srpskom, koji smatraju izuzetno teškim, ali mnoge reči su do sada naučili.
Uspešna ste poslovna žena, a onda i supruga. Kako uspevate da uskladite sve obaveze i koliko je teško?
- S obzirom na to da radim sa svojim suprugom, naše obaveze su iste. Posao ne smatramo poslom, već zadovoljstvom, što je dobro, jer zaista mnogo radimo. Kako smo otvorili kliniku sredinom prošle godine, to je naša druga kuća i mnogo vremena tu provodimo. Zanimljivo je što je on želeo da ime klinike bude na srpskom, tako da smo se odlučili za jednu reč na srpskom iza koje ima jedna zanimljiva i šaljiva priča.
Veoma mladi ste postigli veliki uspeh, šta biste poručili mladim ženama koje tek treba da krenu sličnim putem?
- Mladim ženama bih poručila da mogu da budu sve ono što žele da budu, samo ako su dovoljno hrabre, vredne i posvećene. Najbitnije je istinski voleti ono što radiš, onda je sve lako.
