"Ne plašim se tog izdisaja", reči su Irfana Mensura koje će dotaći svakog, jer na pitanje o smrti on ima jednostavan odgovor: "Kad sam odlazio na operaciju da mi ugrade tri bajpasa, znao sam da iza sebe ostavljam nešto."
Slavni glumac danas slavi 70. rođendan, a smrti je, prema sopstvenim rečima, gledao više puta u oči. Prvi put se to dogodilo tokom strašnih devedeseth godina prošlog veka, drugi put je "dah" smrti osetio pred operaciju srca, a i prošle godine je imao mnogo sreće kad je preboleo korona virus.
"Bila je 1992. godina, a ja sam imao pištolj u ustima. Bukvalno! Mogao sam tada da nestanem", ispričao je glumac za Kurir. U popularnoj kafani "Stupica", kraj Jugoslovenskog dramskog pozorišta, tada su se okupljali glumci, ali i pripadnici raznih krugova, pa i polusveta i kriminala.
"Neki primitivni ljudi, kad je sve bilo sivo, želeli su da se svi prezivamo na ić. Sa Žarkom Lauševićem su to veče hteli da popiju piće, a mene su terali zato što se zovem Irfan Mensur", opisao je glumac veče koje se umalo završilo tragično.
Posle toga je otišao iz Srbije i dobio švedsko državljanstvo, ali je njegov očuh primetio da u pasošu ima i neki vodeni žig koji Šveđani nisu imali - oznaku da je politički izbeglica.
"Jedini sam čovek koji je vratio švedski pasoš", rekao je Mensur. Nije se osećao kao politički izbeglica, želeo je samo "da se sve smiri i da se taj kukolj istrebi".
Zato je ovu ispravu vratio, pa sa jugoslovenskim pasošem otišao prvo u London, Kopenhagen, zatim u Švedsku, pa nazad u Srbiju. Tu je nastavio karijeru i obogatio je novim ulogama, ali i otpočeo romansu a zatim i brak sa Srnom Lango.
"Želeo sam da izgradim svoju lozu i ostavim svoj trag i zato sam ime svog oca uzeo za svoje prezime. Ostavljam tri čoveka iza sebe, Filipa, Pavla i Aleksu (Srnin sin iz prvog braka). Aleksu delim s njegovim ocem", kaže glumac. "Odgajio sam ga od njegove druge godine. On mu je tata, a ja sam mu ćale."
Pogledajte još footgrafija našeg poznatog glumca:
