Proslavljena rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči (60) je prva sportistikinja u istoriji Olimpijskih igara koja je dobila maksimarlnu prosečnu ocenu 10.
Prva savršena desetka na Olimpijskim igrama, najmlađa šampionka u istoriji gimnastike, petostruka osvajačica zlatne medalje na OI, višestruka šampionka Evrope i sveta, ostaće upamćena po sjajnim sportskim uspesima, ali i neverovatnoj životnoj priči.
Rođena je u malom gradu u komunističkoj Rumuniji 1961. godine od oca mehaničara i majke domaćice, a Nađa je imala i mlađeg brata.
Odrastala je u srećnom i zdravom okruženju u gradiću Onesti. Bila je puna energije, a majka je kao devojčicu upisala na gimnastiku, do šeste godine već je već znala čime će se baviti kad poraste.
Jednom prilikom legendarni trener Bela Karolji u potrazi za talentima u lokalnim školama zapazio je Nađu. Imala je samo šest godina, a savršeno je izvodila određene gimnastičke poteze. Bilo je jasno kao dan da se radio o ogromnom talentu. Karolj je pitao roditelje da radi sa njom i oni su prihvatili.
Bila je jako uporna i vredna. Trenirala je i po osam sati dnevno i uskoro je postala jedna od najboljih u zemlji.
Čudo od deteta
Imala je samo 14 godina kada je sa rumunskim olimpijskim timom krenula na OI u Montreal 1976. godine.
Devojčica visoka 149 centimetara i teška 38 kilograma ispisala je istoriju gimnastike. Nađa je za vežbu na dvovisinskom razboju dobila najvišu moguću ocenu. Bila je to prva savršena desetka na Olimpijskim igrama.
Zanimljivo, ocenu 10.00 nije bilo moguće napisati na semaforima, pa je nakon Nađinog nastupa svuda pisalo 1.00.
Kada je ugledala ocene bila je razočarana, nije mogla da veruje da je najlošija ikada. Smatrala je da je dobro odradila vežbe. Ubrzo su joj objasnili o čemu se radi i usledilo je veliko slavlje 14-godišnje Rumunke. Sedam čistih desetki!
Nađa je tako preko noći postala nacionalna ikona. Njeno lice bilo je na poštanskim markama, a zahvaljujući njoj Rumunija više nije bila nepoznata zemlja.
Nađa je postala prva gimnastičarka koja je uspela da trijumfuje na tri Evropska prvenstva. Uzela je zlato 1975. godine, 1977. godine i 1979. Briljirala je i na Olimpijskim igrama u Moskvi. Osvojila je zlato na gredi i u parteru.
Međutim, godinu dana kasnije njen život počinje da se pretvara u pakao.
Naime, za vreme egzibicione turneje u Americi, Nađin trener Bela je sa suprugom zatražio azil i dobio ga. Ona se vratila u Rumuniju i usledilo je osam godina pakla.
Čaušeskuov režim je stavlja pod posebnu prismotru kako bi sprečili i njen beg iz zemlje. Zabranili su joj da putuje, pratili su je agenti službe, prisluškivali...
Nađina karijera je bila završena. Nađa je bila zatvorenica rumunskog režima. Tih godina odlučila je da se posveti trenerskom poslu.
Seksualno zlostavljanje
U tom periodu bila je primorana da izlazi sa Nikom Čaušeskuom, bahatim sinom čuvenog komunističkog diktatora Nokolaje Čaušeskua.
Tatin naslednik je silno voleo žene, pa se na njegovoj listi želja našla i Nađa. Često su viđani zajedno i on ju je predstavljao kao devojku. Međutim, ona i dan danas tvrdi da nikada nije bila u vezi s njim, barem ne svojevoljno. Kasnije je isplivao podatak da ju je Čaušeskuov sin seksualno zlostavljao.
Nađa je u to vreme bila zaljubljena u šest godina mlađeg glumca i pevača Stefana Banika. Međutim, kada je Nik saznao za njihovu vezu, ali i da je Nađa trudna s glumcem, poslao je tajnu službu kod Stefana. Naredio mu je da ostavi slavnu gimnastičarku, ako želi da živi.
Dan kasnije Nađa je u tajnosti pobacila bebu i nakon toga popila čašu izbeljivača u pokušaju da izvrši samoubistvo. Međutim, kasnije je tvrdila da je samo uzela pogrešnu čašu.
Beg u Ameriku
U novembru 1989. godine, nekoliko nedelja pre revolucije, Nađa je odlučila da pobegne iz zemlje. Upoznala je Konstantina Panaita i on joj je obećao da će joj pomoći u bekstvu. Pristala je. Prateći njegove instrukcije preplivala je ledeni Dunav i hodala kilometrima kako bi se domogla Mađarske. Tamo su je primili i dozvolili da pređe u Austriju, gde ju je čekao Panaita.
Zajedno su otišli u američku ambasadu, dobila je politički azil i kartu za Njujork. U Americi je imala dosta prijatelja. Tamo je bio njen trener Bela i američki gimnastičar Bart Koner, ali Nađa je postala Konstantinov talac.
Panait, koji joj je omogućio da pobegne iz Rumunije za 5 hiljada dolara, držao ju je u zatočeništvu godinu dana. Iskoristio je to tako što je od intervjua i gostovanja Nađe Komaneči po televizijama zaradio 200.000 dolara.
Nađi su prijatelji pomogli da se preseli u Montreal i da konačno počne normalan život.
Postala je jako bliska sa Amerikancem Bartom Konerom, koga je upoznala još na Olimpijadi u Montrealu. Iz godinu i po dana prijateljstva rodila se ljubav između njih.
Pogledajte u našoj galeriji Nađine fotografije:
Bart je pozvao Nađu da se preseli kod njega u Oklahomu i poredložio joj da zajedno otvore školu za gimnastiku. Počeli su da žive zajedno, započeli posao i to je ujedno bio najsrećniji period u životu slavne Nađe.
Udala se za njega 1996. godine u manastiru Kašin blizu Bukurešta, a Bart je, po želji svoje supruge, prešao u pravoslavlje.
Inače, Nađa je želela da joj kum na svadbi bude tadašnji predsednik Rumunije, Jon Ilijesku, koji je došao na to mesto nakon što je Čaušesku streljan. On se zahvalio na ovom "lepom gestu i prema zemlji i njenim roditeljima", ali zbog zvaničnog položaja nije mogao da joj bude kum.
Ipak, bio je jedan od zvanica na njenom venčanju, na kojem su bili pozvani i Robert de Niro, Arnold Švarceneger, Hilari Klinton...
