Priča o uspehu, harizmi, ali i teškom životnom putu. Sve to deo je životnog puta Edit Pjaf, legendarne šansonijerke rođene u Parizu pre 103 godine. Preminula je pre tačno 56 godina, otišla je prerano, ali njen trag ostao je do danas.
Njen veliki karijerni i životni put bio je pun ličnih tragedija. Brojni su biografi pisali o ovoj slavnoj Francuskinji, rođenoj krajem 1915. u Parizu. Majka ju je nakon porođaja napustila, a otac je otišao u rat pa je kao devojčicu odgajala baka.
A nije se radilo o “običnoj” baki. Njena je baka bila poznata “madam” pa je Edit detinjstvo provela u javnoj kući, gde su brigu o njoj uveliko vodile kurtizane. Brojni su kasniji autori o životu Edit Pjaf tvrdili da je upravo odrastanje u takvoj sredini imalo velikog uticaja na njen pogled na život i odnose s muškarcima. Navodno je mislila da muškarca koji ženu pozove u izlazak– žena ne sme da odbije.
Odrasla u bordelu, a kasnije pevala na ulici da zaradi za ručak
Kada joj je bilo svega 14 godina, Edit se pridružila ocu – putujućem akrobati, a u isto vreme pevala je na ulici za novac. Tokom tih nežnih godina dogodila joj se i prva ljubav, ona s Luisom Dupontom u kojeg je bila jako zaljubljena. Rezultirala je ta veza i detetom, ćerkicom Marsel, koja je preminula od meningitisa kada je imala samo 2 godine.
Tako je vrlo rano Edit osetila svu bol i tragediju života. Ali, iza ugla ju je čekala ogromna popularnost, uspeh. Veliku je popularnost stekla 1935. godine kada ju je na ulicama Pariza otkrio vlasnik noćnog kluba “Le Gerny’s”. Podstakao ju je da peva u njegovom klubu, a dao joj je i scensko ime – La Mome Piaf – vrapčić, sve zbog njene krhke visine.
Ljubav života odnela joj tragična nesreća
Nastupi u klubu doneli su joj ugovor za snimanje albuma i činilo se da je uspeh nadomak ruke, ali ubrzo je vlasnik spomenutog kluba pronađen mrtav, a Edit se našla na spisku osumnjičenih. Krivice su je oslobodili, ali imidž je trebalo vratiti.
Međutim, hrabra, istrajna i jaka, uspela je da sačuva svoju karijeru i nastavi dalje. Tada je i uzela ime Edit Pjaf, kako bi se udaljila od senki prošlosti.
Imala je mnogo uspeha, nastupala u pozorištima, velikim koncertnim dvoranama, postala obožavana kod publike. Nastavila je da peva i tokom nemačke okupacije, ali je podržavala francuski pokret otpora i pomagala je jevrejskim umetnicima da izbegnu progon nacista.
U proleće 1944. godine Edit je već nastupala u prestižnom Mulen Ružu. Iste godine, u kratkom razmaku, umrla su joj oba roditelja, ali je tuga nije zaustavila. Sama je tada napisala možda svoj najveći hit - “La Vie en rose”, koji se danas smatra klasikom za sva vremena.
Ubrzo ulazi u vezu sa piscem Rejmondom Asom. Sreće u ljubavi nije bilo, iako je partnere često menjala.
Pored Francuske, Edit je doživela veliki uspeh u Sjedinjenim Američkim državama. Upravo tada upoznaje ljubav svog života - boksera Marsela Serdana. Nepunih godinu dana ljubav je cvetala, a onda je Marsel nastradao u avionskoj nesreći kada je iz Pariza krenuo za Njujork ka voljenoj Edit.
Do kraja života umetnica je živela u ubeđenju da ga je ona ubila, pošto je, u želji da što pre vidi svoju ljubav, nagovorila boksera da ne putuje brodom već avionom. Zbog stravičnog osećaja krivice, Edit je razvila zavisnost od morfijuma.
Udala se 1952. za pevača Žaka Pilsa, Marlen Ditrih joj je bila kuma na venčanju, ali Serdana nikada nije prebolela.
Povratak “vrapca”
Grandiozni povratak dogodio se 1955. godine kada je u pariskoj Olimpiji priredila koncert za pamćenje. Iako nije bila sigurna da će izdržati da peva do kraja, savršen performans publika je nagradila gromoglasnim aplauzom, a taj uspeh ohrabrio je da iste godine krene na još jednu američku turneju.
Iako se 1956. godine razvela, te iste godine upisala se na stranice istorije kao prva pevačica zabavne muzike koja je nastupila u njujorškom Karnegi holu, prestižnoj dvorani klasične muzike.
Privatni život i u kasnijim godinama ostao joj je turbulentan - zaljubila u Grka Georgesa Mustakisa, doživela tešku saobraćajnu nesreću koja je narušila njeno već krhko zdravstveno stanje, pojačala zavisnost od morfijuma… I tako sve do 1959. godine kada se onesvestila usred nastupa u Njujorku.
Tada se vraća u rodni Pariz. Posle serije izvanrednih koncerata, zdravlje joj se značajno narušava ali ona ne odustaje od muzike, ali ni od muškaraca - udala se za 20 godina mlađen Tea Sarapou, mladog i zgodnog pevača koji je brinuo o njoj.
- Živela je svoje pesme. Svaka njena pesma bila je kao priča koju je ispredala publici - ispričala je autorka knjige "Poslednja ljubav Edite Pjaf".
Poslednja pesma koju je ova slavna dama snimila bila je “L’Homme de Berlin” 1963. godine.
Odlazak dive
Edit Pjaf je umrla u Grasu 10. oktobra, 1963. u svojoj 47. godini od unutrašnjeg krvarenja, kao posledice raka jetre. Telo je krišom prebačeno u Pariz, a njena smrt je zvanično objavljena tek narednog dana, 11. oktobra.
Zbog stila života koji je vodila, katolička crkva, uprkos njenoj veri, nije odobrila versku sahranu. Edit je saranjena na groblju Per Lašez, a na večni počinak ispratilo je više desetina hiljada ljudi koji su se kretali ulicom Lan do groblja.
