Branka Blek Rouz je naša najpoznatija srpska striptizeta. Ona godinama drži i svoj bar, a sada otkriva sve o svom kontroverznom poslu, ali i kako je njena porodica prihvatila tu "profesiju".
– Moji sinovi se nikad nisu ljutili na mene što sam izabrala da budem striptizeta, jer sam s njima uvek otvoreno pričala o svemu. Jedan dečko iz odeljenja mog mlađeg sina slao mi je ljubavne poruke preko društvenih mreža.
Međutim, jedno vreme njena deca su imala svakodnevne neprijatne situacije.
- Otišla sam u školu i sve ispričala njihovom razrednom starešini i direktoru. Tada sam rekla sinu da slobodno može da pozove sve drugare da odgledaju moj šou, kako više ne bi imali predrasude i da se ne bi dešavale neprijatne situacije. Na moj nastup je došlo celo odeljenje, neka deca su čak povela i roditelje. Od tada su svi dolazili jednom mesečno da me gledaju kako igram i moja deca više nikada nisu imala problem s tim što im je majka striptizeta – kaže Branka za Hit.
Sa setom se prisećala kako je uopšte počela da pleše oko šipke.
– Radila sam kao komercijalista na terenu za nekoliko firmi. U to vreme je jedna moja drugarica igrala kao dens plesačica po diskotekama i pričala mi da za jedno veče uzima i po 50 maraka. Volela sam da igram i odlučila da probam jer je zarada bila mnogo veća od one koju sam dobijala kao komercijalista u firmi. Menadžer jedne diskoteke mi je predložio da kod njega počnem da igram jer mu se dopao moj ples, koji je više bio erotski nego dens. Rekla sam mu da ne bih smela da se skinem jer sam stidljiva, jedino bih mogla da pokušam u bikiniju.
Prihvatila je da odigra svoj prvi striptiz, i to na ispraćaju jednog momka u vojsku!
– Na tom slavlju je bilo i mladića i devojaka. Lepo sam izvela tačku, poskidala sam ih i svi su se lepo proveli. Pitali su me koliko se dugo bavim ovim poslom. Rekla sam im da mi je ovo prvi nastup, a oni su mi na to odgovorili: „Ako si ovako izvela prvi nastup, onda ovim poslom treba da se baviš ceo život“. I tako je sve počelo.
Prvi put se okuražila da se skine u toples na nastupu u Vršcu, a s njom je tada bila i čuvena striptizeta Vesna Počuča Šana:
– Šana i ja smo imale nastup u tom gradu, a ja nisam ni planirala da se skidam. Međutim, gazda diskoteke je rekao: „Platio sam striptiz, a ne da gledam nekog u kupaćem“. Odlučila sam da budem pravi profesionalac i ispoštujem dogovor jer je sve bilo unapred plaćeno. Pred kraj nastupa skinula sam gornji deo, tada sam razbila tremu i stid i posle je sve išlo glatko.
Za prve nastupe je uzimala po 100 tadašnjih maraka, a cena je vremenom skakala.
– Krajem 1999. godine u Sremskoj Mitrovici odigrala sam prvi nastup sa novim grudima. Bilo je to svega deset dana nakon operacije, igrala sam sa sve koncima. Šana je kao zvezda tražila 200 maraka, a mi ostali po 100. Nakon nastupa, prišao mi je gazda diskoteke, rekao da sam najbolje odigrala i dao mi duplo od traženog iznosa. Od tog trenutka počela sam da dižem cenu, pa sam za nastup uzimala 300, pa 500, pa 1.000, pa 2.000 maraka… Mogla sam to sebi da dozvolim jer sam punila diskoteke, a njihovim gazdama se isplatilo da me angažuju – kaže Branka, koja je, baveći se striptizom, počela da zarađuje pravo bogatstvo:
– Jednom sam za tri uzastopne večeri zaradila toliki bakšiš da sam od njega kupila automobil, ugradila nove grudi, obnovila svu garderobu i još mi je ostalo za trošak. To je bilo u vreme moje najveće popularnosti, početkom dvehiljaditih. Imala sam turneje po celoj bivšoj Jugoslaviji, moji nastupi su se prepričavali, a gazde diskoteka bile su oduševljene mojim performansom i programom.
Sve to je mogla nekada samo da sanja, dok je kao devojčica odrastala u Šapcu bez oca i majke.
– Kad sam bila beba, zvali su me „paprika“. Taj nadimak mi je dao jedan komšija jer kada god bih plakala, zacrvenela bih se u licu baš kao paprika. Moja majka Jadranka i otac Branislav su 15 dana posle mog rođenja otišli u Austriju da rade, tako da su me odgajili baka Sara i deda Bogosava. Bilo je to sedamdesetih godina, kada su naši ljudi masovno odlazili u inostranstvo, pa su i moji roditelji morali trbuhom za kruhom.
Branka kaže da su joj detinjstvo i osnovna škola ostali u divnom sećanju i da je bila đak za primer.
– Prva četiri razreda Osnovne škole „Sele Jovanović“ završila sam na Mišaru. Svi učitelji su me mnogo voleli. Od petog do osmog razreda školovala sam se u selu Orid, koje se nalazi tri kilometra od Šapca. Sa dečacima sam igrala klikere i fudbal, nisam imala momka u osnovnoj.
U to vreme je najviše vremena provodila sa deset godina mlađim bratom Miroslavom.
– Oduvek sam mu bila veliki autoritet i više je slušao mene nego naše roditelje. Nažalost, po završetku srednje škole krenuo je stranputicom, upao je u loše društvo i počeo je da se drogira. Imao je brojne prekršaje i trenutno je u zatvoru. Više se ne drogira, ali je njegov život uništen, jer je na blokatorima. Nikad više neće biti kao pre. Kada je počeo da se drogira, roditelji su ga štitili i krili su od mene da ima problem, jer nisu hteli da se sekiram. Govorili su da preuveličavam i da on „samo malo više popije“, a da se u stvari ne drogira – priča Branka.
I dodaje da je jednom prilikom situacija u kući eskalirala i da je brat nasrnuo na oca i majku:
– Jednom me je majka pozvala iz komšiluka i rekla da je brat nasrnuo na nju i na oca. Tada sam pozvala policiju i hitnu pomoć. Došla sam iz Beograda i rekla im: „Sin vam se drogira, morate mu pomoći“. To je jedna velika trauma u mom životu i zbog toga testiram sve svoje radnike i igračice u klubu, jer ne želim da radim s nekim ko je narkoman - zaključuje Branka.
