O glumačko-rediteljskom opusu Radoslava ‒ Raleta Milenkovića, čije se uloge pamte i prepričavaju, mnogo toga je rečeno. Da je „majstor svog zanata“ svedoče i najznačajnije nagrade za glumu i režiju koje je dobio na brojnim festivalima.
Istovremeno, njegov privatni život ostao je po strani, mada se stiče utisak da bez zadrške odgovara na sva novinarska pitanja. Tako je, pre nešto više od godinu dana, u emisiji „Balkanskom ulicom“ priznao da je uvek bio zaljubljive prirode, ali i da kao najsrećniji period na emotivnom planu pamti osamdesete.
‒ U Zagrebu sam živeo od 1981. do 1987. godine. Zaljubio sam se i otišao. Bilo je prekomplikovano da od tate oficira, koji ima četiri ćerke, odvojim najstariju i odvedem je. Pomislio sam da ima pozorišta i u Zagrebu. Sviđao mi se taj grad. I voleo sam tu ženu.
Tom prilikom otkrio je i to da Arsenije i Natalija ne pokazuju zanimanje za glumu.
‒ Nemam koncept u vaspitavanju dece. Trudim se samo da se osećaju voljenim i da ih poštedim nečega što nije zdravo i bezbedno. Veliko je pitanje šta će im život pružiti, a sreća je veoma bitan faktor ‒ rekao je svojevremeno Rale.
‒ Sin je pravi sportski tip, trenirao je ragbi, sada rukomet. Ćerka svira violončelo, pohađa muzičku školu i ide na solo pevanje. Ima sluh i savršenu šaku za taj instrument, ali je izuzetno radoznala i ne vežba mnogo, pa je sva prilika da neće biti veliki solista. Kada je reč o mojoj deci, jedino mi je važno da ne idu gluva i slepa kroz svet, već otvorenog uma i srca.
‒ Razveden sam, ali kao što Mađari lepo kažu, imam svoj par, a to je dramaturg Barbara iz Budimpešte. To je jedna divna žena i mnogo se volimo. Moj ventil je život, trudim se da živim, da sam u nekom miru, da se razumemo život i ja ‒ priznao je Rale Milenković u intervjuu koji je dao pre nekoliko godina.
