Život 75-godišnje američke glumačke dive jednog dana mogao bi poslužiti kao ideja za film. Njeno detinjstvo obeležilo je odrastanje u kontroverznom religioznom kultu koji je osnovao evangelički fundamentalista Frenk Bučman iz Pensilvanije.
To je bila grupa u kojoj su svi morali da govore iste stvari i da se ponašaju se na isti način. Za mene, kao dete, to je bilo poražavajuće jer su mi u vreme kad sam sama trebala da shvatim šta sam drugi govorili što moram da budem. Jednostavno nam ništa nije bilo dopušteno. Bilo mi je teško jer do trenutka kad sam se uspela da se ivučem iz svega nisam verovala svojim instinktima. Verovala sam da su to misli koje je neko drugi usadio u mene, rekla je glumica o kultu u kojem je živela od svoje sedme do 22. godine.
Nikada nije otkrila kako je zapravo pobegla iz kulta, ali poznato je da je odmah nakon izlaska upisala fakultet: Mislila sam da će se svet promeniti ako se svi držimo za ruke i zajedno pevamo. Bila sam vrlo naivna. Mnogo me toga nateralo da odem, a onda sam ušetala na fakultet u odsek za dramu i jednostavno postala neko drugi.
Njen neverovatan glumački talenat bio je očigledan od samog početka studija, pa joj nije dugo trebalo da osigura uloge u raznim pozorišnim produkcijama. Filmski uspeh stigao je u osamdesetima. Reditelj Džordž Roj Hil otkrio ju je 1980. godine na Brodveju i tražio da dođe na audiciju za film The World According to Garp s Robinom Vilijamsom. Naravno, dobila je ulogu, a izvedba u filmu osigurala joj je prvu nominaciju za nagradu Oskar.
Sedam godina kasnije dobila je ulogu u filmu Fatalna privlačnost, koji ju je lansirao među najveće holivudske zvezde: To je bila prva uloga s kojom sam se odmakla od dobrih majčinskih likova. Nikada se nisam više pripremala za film.
Ovaj kultni psihološki triler doneo joj je četvrtu nominaciju za Oskara. Sedmu je osvojila za film The Wife iz 2017. godine, ali zlatna statua opet joj je izmakla. Za razliku od mnogih kolega, Glen ne krije da bi ga jednog dana ipak želela osvojiti: Oduvek sam se osećala kao autsajder u glumačkom svetu i nagrada poput Oskara mnogo bi mi značila upravo zbog tog osećaja. To je jedno od najvažnijih filmskih priznanja koje možeš dobiti i s obzirom na to koliko dugo radim ovaj posao, naravno da bi mi to mnogo značilo.
Svoj privatni život uspešno je skrivala od očiju javnosti, ali poznato je da se tri puta udavala (i razvodila). U vezi s producentom Džonom Starkom 1988. godine dobila je ćerku En, s kojom je glumila u filmu The Wife. Bogato životno iskustvo čini je sjajnim sugovornikom pa smo iz njenih intervjua izdvojili životne lekcije koje je podelila s drugima. Pročitajte ih u nastavku.
1. O VAŽNOSTI OBRAZOVANJA
Pre fakulteta nisam imala pojma niočemu. Bila sam prazna kutija za alat. Željna znanja. Za mene su studije bukvalno predtavljale vodu u pustinji. Jednostavno sam počela da rastem. Studirala sam dramu i antropologiju. Šta je obrazovanje napravilo za mene? Probudilo znatiželju o određenim područjima koja će trajati do kraja života. To je, po meni, dužnost studija humanističkih nauka. I zato, kada mi ljudi priđu i kažu šta treba da urade kako bi postali glumci, ja odgovorim: 'Pronađi dobar fakulter.' A to je zadnja stvar koju žele da čuju. (smeh)
2. O LIČNOM OSTVARENJU
Moja mama se čitav život sebe podređivala mom ocu. Bila je u osamdesetima kad mi je rekla: 'Osećam se kao da ništa nisam postigla.' To je bilo toliko tužno. Mi žene, mi smo hraniteljke, to je ono što svi očekuju od nas. Imamo svoju decu, svoje muževe, partnere. Ali mi moramo pronaći svoje lično ispunjenje. Moramo lediti svoje snove. Moramo reći: 'Ja to mogu.'
3. O SAMAČKOM ŽIVOTU
Sada sam sama. Ironično je to što se nikad u životu nisam više osećala živom i željno iščekivala sve novo što dolazi. Mislim da to ima veze sa spoznajom ko ste zapravo kao osoba i spoznajom da je u redu biti ta osoba. Izgleda da sam ja po tom pitanju malo kasnije procvetala.
4. O SRAMEŽLJIVOSTI I INTOVERTNOSTI
Kao malena devojčica bila sam neverovatno sramežljiva van svog porodičnog kruga i danas još uvek nosim u sebi tu sramežljivost. Što je manje ljudi oko mene, to sam srećnija. Ja volim tišinu, ali neki ne znaju šta bi s njom. Problem je u tome što danas mnogo ljudi ne prepoznaje što im njihov sopstveni unutrašnji glas govori. Toliko je drugih glasova koji im na uvo šapuću šta bi trebalo da budu, šta bi trebalo da misle i kako bi trebalo da izgledaju. Bombardovani smo bukom i slikama i zbog toga smo zaglavljeni.
5. O BRAKU I LJUBAVI
Bila sam u mnogo veza i bio je to težak put. Sada ne tražim nikoga. Osećam poštovanje prema braku, mislim da je to sjajna stvar. Želiš nekoga ko će te čekati kod kuće, nekoga ko će ti čuvati leđa. Iako nikad nisam bila uspešna s brakovima, verujem u njih. Ali takođe mislim kako je najvažnija stvar u životu poznavati sebe, shvatiti šta tebi donosi zadovoljstvo i biti ostvareno ljudsko biće. Kada si umetnik, ponekad si toliko okupiran svojom umetnošću da nemaš dovoljno emotivne energije kako bi se dao nekom drugom. Zato je, na neki način, lakše kad si sam.
6. O STARENJU
Godine donose slobodu. Što sam starija, lakše mi je da kažem: 'Ne, ne želim to da uradim. To mi neće doneti nikakvo zadovoljstvo.' Mislim da sam u životu često stvari odrađivala zbog osećaja dužnosti, a sada više nemam razloga za to.
7. O MUŠKOM EGU
Toksična muževnost je jedna vrlo kompleksna tema. Očigledno je da muški ego može biti neverovatno destruktivan. Potrebno mu je nešto što će ga učiniti civilizovanijim. Evoluirali smo u ratnike. Nažalost, moziviše nas potreba za moći i teritorijom, a to je najviše izraženo na muškoj strani. Mislim da je to stvarnost ljudske prirode. Trenutno je sve radikalno i van balansa. Gubimo važnu bitku sa svojom mračnom stranom. Ja pronalazim čudnu utehu u prirodi. Priroda će ovako ili onako preživeti, ali ljudi? U to nisam sigurna. Mislim da smo previše pohlepni i glupi za to.
8. O POSLU
Nisam dobra u postizanju balansa između posla i slobodnog vremena. Mnogo sam bolja kad radim. Uvek osećam krivicu kad se odmaram. Više od svega volim da čitam i stalno mislim da moram zaraditi vreme za tu aktivnost. Ali nedavno sam rekla samoj sebi: 'Dosta više s tim. Jednostavno uživaj.' Recimo da je život za mene uvek bio malo veći izazov od posla.
9. O EMOCIJAMA
Generalno govoreći, muškarcima je puno mnogo izraziti se emotivno nego ženama. To je stvarno veliko generalizovanje, ali mislim da je valjano. Ljudi žude za povezanošću. Sećate se onog jednog eksperimenta koji je potvrdio da malim bebama treba dodir? Kada nemate te povezanosti i kada vas niko ne nauči kako da je steknete na pravilan način, to ima drastične posledice na naš život.
10. O POTREBI ZA OSEĆAJEM ODOBRAVANJA
Svako treba odobravanje drugih. Retki su oni koji mogu bez toga. Mislim da to ljudima daje hrabrost i donosi spoznaju da ono što rade za druge ima određenu vrednost.
