Đorđe David startovao je učesnicu "Zvezda Granda" Mirjanu Popović, koja se na ovo takmičenje prijavila ove godine putem onlajn konkursa, ali nije prošla dalje u takmičenje.
Ona je redakciji Kurira dostavila poruke i fotografije koje joj je Đorđe David slao, ali i dokaz da ga je grubo odbila rečima: "Možeš deda da mi budeš!"
Na sve ovo Đorđe Davit tvrdi da mu je afera nameštena:
"Takve namontirane gluposti s ciljem da se meni iz nepoznatog razloga naudi neću da komentarišem, vidimo se na sudu," poručio je on.
Ko je Đorđe David?
Đorđe Nikolić poznatiji kao Đorđe David je jugoslovenski i srpski glumac, bivši pevač bendova Generacija 5 i Fuzzbox, te aktuelni frontmen grupe Death Saw. Rođen je 5. novembra 1964. godine u Zemunu. Živi i radi u Beogradu. U braku je sa Anom Mirčetić, s kojom ima ćerku Stašu.
1983. godine upisao je Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića. Glumio je u brojnim predstavama, te filmovima „Šmeker“, „Tamna strana Sunca“ i „Prokleti pas“. Pojavio se i u serijama „Doktorka na selu“, Vuk Karadžić“ i „Sinđelići“. Muzičku karijeru gradio je uporedo sa glumačkom. Od 1986. do 1990. godine nastupao je na festivalima „MESAM“ i „Beogradsko proleće“. U periodu od 1992. do 2000. godine bio je član grupe Generacija 5. Od 2009. godine je frontmen benda Death Saw. Snimio je nekoliko albuma s raznim bendovima i jedan samostalni album pod naslovom „Balkan“. Potiče iz beogradske porodice čija su članovi uglavnom bili pravnici, ekonomisti i lekari. Njegov otac Vasilije Vasa Nikolić je bio savetnik u kabinetu Dragoslava Draže Markovića, a kasnije kod jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Sa Mirom Vucom utemeljio je malu privredu na području Jugoslavije. Mentor mu je bio profesor doktor Jovan Đorđević, autor ustava iz 1974. godine. Majka Stanislava je dugo godina radila u „Beobanci“. Đorđe ima 18 meseci stariju sestru Zoranu. U jednom intervjuu kazao je da je imao veoma srećno i bezbrižno detinjstvo. Iako mu je otac bio veoma autoritativan, poput mnogih beogradskih porodica, živeli su lepo. Kaže da je najčešće dobijao batine jer se sa sestrom svađao oko čokolade i drugih slatkiša, ali ipak je najgore prolazio onda kada bi noću dok svi spavaju krišom jeo sarmu i rusku salatu spremljenu za doček Nove godine. Toj hrani ni danas ne može da odoli.
Pohađao je nižu muzičku školu, smer klavir i igrao košarku. Na terenima u njegovom komšiluku na basket su dolazile današnje legende srpske košarke, poput Aleksandra Saše Đorđevića, Vlade Divca i Predraga Saše Danilovića. Đorđe je pevao u školskom horu, sa kojim je često nastupao kao solista.
Idiličan život prekinula je tragedija koja se dogodila 1979. godin. Naime, u saobraćajnoj nesreći 800 metara od njihove kuće, kod Studentskog grada poginuo je njegov otac. U automobilu je u tom momentu bio i Đorđe. Otac je poginuo na licu mesta, a Đorđe je prošao bez ijedne povrede. Kako je pevač u jednom intervjuu kasnije ispričao, sve se desilo pod sumnjivim okolnostima. U njihovo vozilo je udario kombi angolske ambasade, a ljudi koji su se u njemu nalazili imali su diplomatski imunitet. Oni su brzo nakon nesreće avionom otišli iz Jugoslavije. O njima se više nikada ništa nije saznalo. Usledio je vrlo težak period za celu porodicu, posebno za majku i sestru. Kako je Đorđe kasnije ispričao, tada je upao u loše društvo, ulica ga je uzela pod svoje, pa je bežao od kuće i počeo da koristi narkotike. Naime, posle nesreće se neprestano pitao zašto se sve desilo tako kako se desilo, nije mogao da jede i da spava, pa je spas pronašao na nekoj drugoj „tamnoj“ strani, piše Biografija.org
U to vreme je bio član Dečjeg omladinskog dramskog studija Radio Televizije Beograd (RTB) koji je prvo vodio Bratislav Bata Miladinović, a nakon toga Mika Aleksić. Aleksić je saznao šta se sa Đorđem u tom momentu dešava i na sve moguće načine pokušao da ga izvuče iz svega toga. On danas kaže da je Mika verovatno najzaslužniji što je ostao živ i zdrav. Posle oca je bio drugi najveći autoritet u njegovom životu. Kada je video da su ljudi s kojima se tada družio počeli da umiru od posledica konzumiranja narkotika, shvatio je ta je to „reka bez povratka“ i da mora od svega da se skloni. Tokom godinu i po dana jedino nije probao heroin, jer je čuo priče o tome šta je zapravo heroin. Posle te loše epizode u njegovom životu, vratio se košarci i postao prvotimac Crvene zvezde. Paralelno sa tim je počeo da svira s raznim bendovima i u tom periodu snima prve snimke sa Džez orkestrom Radio Beograda.
