Velška pevačica Dafi izgradila je neverovatnu muzičku karijeru. 2008. je godine njen album bio najprodavaniji u Ujedinjenom Kraljevstvu, osvojila je tri nagrade 'Brit Awards', a potom i Gremi. Ali, onda je samo nestala nakon što je izdala svoj drugi album 2010. godine.
I dok su se svi pitali šta se dogodilo s njenim životom i karijerom, ona je patila zbog stravičnih događaja koji su je obeležili zauvek. Danas 37-godišnja pevačica, deset je godina ćutala o svim grozotama kroz koje je prolazila, a onda je 2020. godine napokon odlučila da istinu podeli s javnošću i jednim saopštenjem apsolutno je šokirala celi svet.
'Možete samo da zamislite koliko puta sam pokušala ovo da napišem. O načinu na koji bih to napisala, kako bih se osećala nakon toga. Nisam potpuno sigurna zašto je sada pravo vreme i zašto se osećam oslobođeno i uzbuđeno jer govorim. Ne mogu da objasnim. Mnogi od vas su se pitali šta mi se dogodilo, zašto sam nestala i gde', izjavila je tada pevačica potom opisavši tragediju koja je ljude ostavila bez teksta.
'Bio je moj rođendan. Drogirali su me u restoranu, što je potom trajalo još četiri nedelje kada su me oteli i odveli u stranu državu. Ne sećam se odlaska na avion ili putovanja u vozilu. Odveli su me u hotelsku sobu, a počinitelj se vratio i silovao me. Sećam se bola i pokušaja da ostanem svesna u sobi nakon što se sve to dogodilo. Ostala sam zarobljena s njim i sledeći dan, nije me ni pogledao, morala sam da hodam iza njega. Bila sam nekako svesna i povučena. Razmišljala sam o begu u susedni grad ili mesto dok je spavao, ali nisam imala novac i bojala sam se da će pozvati policiju zbog bekstva. Ne znam odakle sam imala snage da izdržim sve te dane. Osećala sam prisutnost nečega što mi je pomoglo da ostanem živa. Vratila sam se s njim nazad, bila sam smirena i normalna, koliko je to moguće biti u takvoj situaciji, a kada sam došla kući, sela sam, ošamućena, kao zombi. Znala sam da mi je život u opasnosti, prikriveno je priznao da me želi ubiti. S ono malo snage što mi je ostalo, instinktivno sam želela da pobegnem i pronađem mesto za život gde me on neće pronaći.
Počinitelj me je drogirao u svom domu te četiri nedelje, ne znam da li me je silovao za to vreme, sećam se samo dolaska automobilom u stranu državu. Ne znam zašto nisam bila drogirana u inostranstvu; verovatno da je razlog prvoklasna droga koju mi je davao i s kojom nije smeo da putuje.
Nakon što se to sve dogodilo, neko koga poznajem došao je do moje kuće i vieo me na balkonu kako buljim u prazno, ogrnuta ćebetom. Uopšte se ne sećam dolaska kući. Ta mi je osoba rekla da mi je koža bila žute boje i da sam izgledala kao mrtvac. Očigledno je osoba bila uplašena, ali nije htela da se meša. Nikada nije videla tako nešto.
Nakon toga, nisam se osećala sigurno da odem u policiju. Osećala sam da ću, ako nešto krene po zlu, biti mrtva, da će me ON ubiti. Nisam mogla da rizikujem da me pogrešno usmere ili da završim u svim vestima. Zaista sam morala da pratim instinkt koji sam imala.
Prva osoba kojoj sam rekla bila je moja psihijatrica, mesecima kasnije, vodeći stručnjak u Ujedinjenom Kraljevstvu kada su složene traume i seksualno nasilje u pitanju. Ne znam kako sam imala toliko sreće da je pronađem. Bez nje, možda ne bih uspela. Imala sam i misli o samoubistvu.
Delim ovo jer živimo u strašnom svetu i nisam više posramljena što me je nešto duboko povredilo, više... Verujem da ako govoriš iz srca, srca drugih će odgovoriti. Koliko god da je moja priča mračna, govorim iz srca, za moj život, i život onih koji su pretrpeli isto.
Ne stidim se da kažem da sam gotovo deset godina provela u potpunosti sama. I dalje me boli srce kada to napišem. Ali dugujem sebi to da kažem. Osećam se dužnom da objasnim koliko je oporavak zaista bio izazovan. Nadam se da vas ovo teši i da ste manje posramljeni, ako se ojećate samima...', glasi deo pisma koje je pevačica 2020. godine podelila s javnošću.
