Da postoje naslednice kraljevskih porodica čiji životi nisu odraz sjaja i raskoši o kojem devojčice maštaju od malih nogu, svedoči i sudbina princeze Karoline od Monaka. Porodične tragedije u nizu i ljubavna razočaranja donela su joj neizmernu gorčinu.
Prema drevnoj legendi iz trinaestog veka, princ Renijer I Grimaldi kidnapovao je i obljubio prelepu devojku koja je iz osvete postala veštica i proklela ga rečima da članovi monegaške dinastije nikada neće imati iskrene sreće u ljubavi. Bilo da je ovo istina ili samo priča koja je ostala urezana u sećanje generacijama, ne može da se zanemari kletva koja kao da je bila uporište brojnih tragedija koje su zadesile ovu porodicu.
Ovo prokletstvo nije zaobišlo ni princezu Karolinu od Hanovera, ćerku prelepe američke glumice irskog porekla Grejs Keli i princa Renijera III, koja je mnogo puta u životu zbog ljubavi patila, uspravljala se na noge i iznova padala.
Kišnog 23. januara 1957. godine, biblioteka palate u Monte Karlu privremeno je pretvorena u privatnu ambulantu kako bi na svet došla princeza Karolina Luisa Margaret Grimaldi. Tog istog kišnog dana čuli su se topovi tačno dvadeset tri puta, deca su otišla kućama iz škole, jedan jedini zarobljenik pušten je na slobodu i proglašen je nacionalni praznik. Četrnaest meseci nakon što je kraljevska porodica dobila svog prvog naslednika, Grejs Keli rodila je sina, princa Alberta, a nakon dva pobačaja i glumičine teške odluke da odbije glavnu ulogu u filmu Alfreda Hičkoka i vrati se bar na tren svom holivudskom životu, 1. februara 1965. godine Karolina i Albert dobili su sestru, princezu Stefani.
Iako je princ Renijer III želeo još potomaka, zbog zdravstvenog stanja Grejs Keli to nije bilo moguće, pa su se brižni roditelji posvetili vaspitavanju svoje troje dece omogućivši im stvari o kojima su mnogi mogli samo da sanjaju. S druge strane, od samog rođenja Karoline, Alberta i Stefani, bilo je predodređeno da će svaki njihov pokret, bilo u privatnom ili poslovnom životu, biti pod budnim okom javnosti i medija. Deca su uprkos svemu želela da upoznaju i svet izvan zidina palate, što im je njihova majka i omogućila čestim posetama Filadelfiji i izletima po Americi.
Svaki povratak u palatu predstavljao je za njih povratak u okove zatvora, što je najteže prihvatala Karolina. Poznata po svojoj tvrdoglavosti i svojeglavosti, ponekad i razmaženosti jer je često pravila incidente poput onog kada je ujela svog brata zato što je njemu data veća pažnja nego njoj, Karolina je u jednom intervjuu priznala kako je već sa četrnaest godina spoznala da zavidi mnogim svojim prijateljicama što opuštenije od nje hodaju kroz život.
- Saznanje da se razlikujemo od ostale dece nije bio veliki šok, pošto smo već bili navikli na mnogo drugačije stvari, poput konstantnog fotografisanja, ali tada sam počela da uviđam kako moji prijatelji mogu da rade ono što ja nisam smela – rekla je tada princeza Karolina, dok je u jednom intervjuu za Elle izjavila da je najveća poteškoća u životu jedne princeze upravo činjenica da ne može sačuvati svoju privatnost.
- Ponekad se osećam bespomoćno. Kada izađem u farmerkama do škole plesa, fotografi se sjate oko mene ili me uslikaju u toplesu na plaži u Monte Karlu. Veoma je frustrirajuće i kada pokušavam da uradim brižne stvari poput pružanja pomoći hendikepiranima zato što paparaci tada odjednom nestanu jer za to jednostavno nisu zainteresovani – rekla je Karolina koja je za vreme školovanja u ženskoj katoličkoj školi u Monaku izrazila želju da otputuje i nastavi studije u Parizu.
Upisala se na Institut političkih nauka, čuveni “Sciences Po” u Parizu, ali se istovremeno, valjda zato što se konačno rešila dvorske stege, naglavačke bacila u pariski društveni život.
A onda se Karolina, naravno, zaljubila u najneprikladnijeg od svih momaka.
Filip Žino, plejboj nejasnih izvora prihoda, noći je provodio u popularnom “Castelu” uz mnogo pića i bezbroj devojaka, a od Karoline je bio stariji ravno 17 godina, ali mlada princeza je želela da se uda za njega. Grejs i Renije odgovarali su je koliko su mogli, čak su joj uskratili pristanak na nekoliko meseci u nadi da će ona u međuvremenu naići na nekog boljeg – upoznala je princa Čarlsa, ali od ljubavi nije bilo ništa – i na kraju su popustili.
Venčanje u junu 1978. bilo je skromno, ali među šezdesetak zvanica našli su se i Ava Gardner, Keri Grant i Frenk Sinatra, a princeza Gracija Patricija je izjavila kako je Žino “pametan i šarmantan”.
No, san o porodičnoj sreći nije se ostvario. Žino ni kao oženjen čovek nije odustao od švalerisanja u svakoj prilici, što je Karolinu izluđivalo do te mere da je jednom promenila brave na vili u Monaku, a s vremenom je nevernom mužu i uzvratila istom merom: počela je da se viđa s Robertinom Roselinijem, sinom Ingrid Bergman i italijanskog reditelja Roberta Roselinija, naočitim arhitektom i stručnjakom za nekretnine koji je tad živeo u Monte Karlu i često pratio princezu na skijanju u Austriji ili vikendima u Rimu.
Njene veze nakon razvoda bile su kratkotrajne i ne previše ozbiljne. I dalje je izlazila s Roselinijem, kao i s Bobijem Šrajverom, članom šire porodice Kenedi i bratom Marije Šrajver koja se posle udala za Arnolda Švarcenegera, i teniserom Giljermom Viljasom, s kojim je bila na odmoru na Havajima, čemu je “Paris Match” 1982. posvetio naslovnicu.
Ni mesec posle tog izleta izgubila je majku u tragičnoj nesreći. Dok se njen brat Albert još tražio u vezama s manekenkama i sportskim uzbuđenjima, Stefani buntovno menjala karijere i momke, a ostareli otac tonuo u depresiju, Karolina je odjednom morala da se uozbilji i kao prva dama Monaka preuzme sve dužnosti i obaveze koje taj položaj nameće.
Stefana Kaziragija, sina industrijalca milionera iz Milana i ljubitelja brzine i adrenalina, upoznala je 1983. u diskoteci u Monte Karlu. Legenda kaže da je počela da se viđa s njim iz osvete, zato što se naljutila kad je u tabloidima izašla fotografija Roselinija – na kojeg je još nekako polagala pravo – kako se zabavlja s nekom starletom u Grčkoj.
– Želela sam pravi dom i decu. Mučila me je savest jer moj prvi brak još nije bio poništen, ali moja želja za decom bila je jača od svega. I mislim da je to razumljivo sa hrišćanskog gledišta – rekla je Karolina, koja je dve godine posle Andree rodila kćerkicu Šarlotu, pa sina Pjera, i posvetila se porodici.
Osam godina posle tragične pogibije majke monačka princeza izgubila je muža kad se 1990. njegov katamaran “Pinot di Pinot” pri brzini od 170 km na čas okrenuo u vazduhu i udario svom snagom o vodu. Stefanov kopilot izleteo je sa sedišta i preživeo, ali Kaziragi je već bio mrtav kad su spasioci došli do olupine. Karolina, koja je bila u Parizu kad je čula strašnu vest, vratila se u Monako u crnini. Ostala je udovica u 33. godini, s troje male dece: Andrei je bilo šest, Šarloti četiri a Pjeru tri godine. Tek nakon što im je poginuo otac deca su postala zakonita jer je papa napokon poništio Karolinin prvi brak i dao legitimitet braku s Kaziragijem.
Godine 1999. ponovo se udala, za Ernsta Augusta od Hanovera, nemačkog princa kojeg je Grejs još odavno izabrala za nju iz “Almanach de Gothe”, zbog besprekornog porekla, rodbinskih veza s engleskim dvorom i mogućeg stabilnog uticaja. Renije ga je s olakšanjem dočekao rečima:
– No, bar je jedan od nas!
Ipak, uprkos plavoj krvi, Ernst August se pokazao kao prilična sirovina, pijanac koji je voleo da se potuče. Nije ga smirilo ni rođenje kćerkice Aleksandre, a nakon što su se po tabloidima zaređale njegove slike s raznim ženama, uključujući i rumunsku manekenku koja je u donjem vešu reklamirala austrijski lanac bordela, braku je posle deset godina došao kraj.
