Danilo Bata Stojković ili vlasnik glume lično, kako su ga popularno zvali, rešio je svojevremeno da pošto-poto uđe u predstavu Radovan III, tako da niko ne zna i iznenadi kolegu Zorana Radmilovića.
Plan je pao i zavera skovana! Od šminkerke Ateljea 212 naruči je ogromne brkove, od kostimografa belu atlet majicu i bele gaće. Sve je bilo spremno...
Rešio je da u predstavu uđe kroz čuveni prozor na 12, spratu koji je deo scenografije, a u ulozi "onog komšije sa petog sa abnormalnim brkovima" (ulogu je, naravno, sam osmislio sebi – ništa atipično za Batu, kažu, bitno je bilo da se šou napravi...)
I zaista, jednog dana "onaj sa petog sprata" pojavi se niotkuda na prozoru, uskoči na scenu i poče nešto da priča. Radmilović je stajao u šoku par sekundi (u publici tajac...većina je znala predstavu napamet) i ne znajući kako da reaguje – odglumi da je pao u nesvest, da dobije na vremenu i smisli kako da reaguje.
Bata u tom trenutku pogleda u publiku, koja je predstavu manje ili više znala napamet, niko se ne smeje (kako je planirano), svi ćute i čekaju da vide šta će da se desi. Sve oči uprte u Batu, dok Radmilović smišlja dalji plan "onesvešćen".
Zbunjen Zoranovim onesvešćivanjem i mukom iz publike – Bata se okrenu levo-desno i onako u gaćama "iskoči sa 12 sprata", bez reči, kroz isti onaj prozor kroz koji je i ušao.
Milan Caci Mihailović (Jelenče) seti se da uzme bokal vode sa stola i pljusnu Radmilovića vodom pravo u lice i ovaj, kao, "dođe sebi". Kada se "prizvao" procedio je kroz zube, da ga samo Jelenče (Caci):"Mali, tebi ću da je*** majku", a zatim je ustao i upitao sve na sceni i publiku:"Je li, ljudi, je l ovo bila neka medicinska sestra?"
U publici momentalno nastade haos, metež i opšti smeh – i dok je čekao da se publikia smiri, Radmilović se nadovezao:"Glava joj nije baš nešto, ali u telu – kao violina, Bog te!"
I tek tako, dobro isplaniran i organizovan upad na Radmilovićevog "Radovana" završio se neslavnim Batinim "padom kroz prozor sa 12 sprata".
Iako je više nego evidentno da Batina fora nije upalila i da je 1:0 za Zokija u ovoj anegdoti, ipak ne možemo da ne damo "bodove" i Bati – makar za upornost, ideju, ali i teatralan izlalak iz tuđe predstave!
Kako je to kasnije, po završetku predstave, izgledalo iza scene između ova dva glumačka titana, nažalost nikada nećemo saznati. Ali, šta god da se dogodilo, verujemo da se dugo prepričavalo.
(Stil/M. Petković/Uspomenar212)
