Bob Fosi je bio mnogo toga:
Legendarni reditelj poznat po filmovima “Cabaret” i “All the Jazz”, i nizu Brodvejskih hitova.
Inovativni koreograf koji je uveo nov stil plesa koji se i danas slavi. Vrlo zanimljiva figura plesa i filma, čiji su profesionalni i lični momenti zabeleženi u novoj FX mini-seriji “Fosse/Verdon”, čije je emitovanje počelo 9. aprila.
Evo nekoliko obaveznih činjenica o revolucionarnom koreografu:
1. Drži rekord po broju Toni nagrada za koreografiju
Tokom života, Fosi je osvojio ukupno osam Toni nagrada za koreografiju, što ga čini najnagrađivanijom osobom svih vremena u ovoj kategoriji. Njegova prva pobeda došla je 1955. godine za originalnu Brodvejsku produkciju “The Pajama Game”, a kasnije je pobedio zahvaljujući predstavama “Sweet Charity” i “Pippin”.
Fosi je osvojio još jednu nagradu, postavši tako jedina osoba koja je osvojila nagrade Toni, Oskar i Emi iste godine.
Sve tri nagrade bile su za režiju: “Pipin” na Brodveju, filmska adaptacija “Kabarea” i televizijski koncert “Liza with a Z” sa Lajzom Mineli u glavnoj ulozi. Do danas, Fosi je još uvek jedina osoba koja je osvojila EOT (EGOT minus Gremi) u jednoj godini.
2. Počeo je kao plesač
Fosov idol bio je Fred Aster, i na početku karijere bio je plesač sa težnjama da sledi Asterove korake. Nakon plesnih tačaka u nekoliko turnejskih produkcija, Fosi je “preselio” ples na ekran, i bio je pod ugovorom s MGM neko vreme pre nego što je prešao na Brodvejsku scenu.
Njegova prva predstava kao koreografa bila je “The Pajama Game” 1954.
– Kada sam počinjao, želeo sam da budem Fred Aster – rekao je za "Dance Magazine" 1969, – a posle toga Žerom Robins. Ali onda sam shvatio kako uvek postoji neko od koga plesač ili koreograf mora da prima naređenja. Tada sam odlučio da želim ipak da postanem reditelj, i to neko kao Džorž Abot, ali kako sam stario, prošlo me je obožavanje heroja, nisam želeo da oponašam nikoga.
Samo sam želeo da radim ono za šta sam sposoban i da se pritom dobro zabavljam.
3. Ženio se tri puta
Fosijev prvi brak je bio sa plesnom partnerkom Meri En Najls 1947. godine, kada je imao svega 20 godina.
Godine 1952. oženio je plesačicu Džaon Mekraken, od koje se razveo 1959. godine s obzirom na to da joj je bio konstantno neveran sa Gven Verdon. Upravo sa njom je imao treći i najduži brak. Gven je bila plesačica i glumica sa kojom je Fosi sarađivao na “Damn Yankees” 1955., drugom Brodvejskom mjuziklu koji je on režirao.
Prema biografu Semu Vasonu, Fosi je bio skeptičan kada je trebalo da Verdonovoj poveri glavnu žensku ulogu, pa su morali dosta da vežbaju zajedno pre saradnje, kako bi se uverio da će funkcionisati.
Iz tog sastanka proizašla je ljubavna i profesionalna veza.
Venčali su se 1960. godine, pa iako su se rastali 1971. usled nekoliko Fosijevih prevara, ostali su u braku do njegove smrti 1987.
4. Jedno od njegovih najpoznatijih dela je autobiografsko
Iako možda ranije niste čuli za Fosija, nemoguće je da ne znate njegovo čuveno delo, film “All That Jazz”, koji prati život koreografa-reditelja Džoa Gideona dok se bori s alkoholizmom, radoholizmom i zavisnošću o drogama. To je duboko lični i iskreni autoportret, i osvojio je četiri nagrade Američke akademije za film, kao i Oskara za najbolju režiju. Glumio ga je sjajni Roj Šajder.
5. Bolovao je od epilepsije i depresije
Dijagnostikovana mu je epilepsija 1961. kada je dobio napad tokom probe za “The Conquering Hero”. Takođe je patio od depresije.
6. Postoji specifična pozadinska priča iza Fosijevog prepoznatljivog stila
Obeležja tipičnog Fosijevog stila uključuju crne šešire, bele rukavice i vrlo neobične pokrete plesačica koje ističu svoje udove ili bokove, ili izoluju samo jedan deo svog tela u jednom trenutku, stil koji je Fosi uveo. Prema pisanju Njujork Tajmsa iz 1996. godine, Fosi je rekao da je favorizovao šešire jer je počeo da ćelavi od svoje 17 godine, ali magazin sugeriše “da je to bilo istina, on nikada ne bi podigao šešir u vazduh, ili ih konstantno naguravao, elegantno, sa dva prsta, ili ih je potpuno odbacio. Razlog zbog kojeg je voleo šešire bio je taj što je pomogao da se skrene pažnja na anatomsku karakteristiku koja je najvažnija za njegovu koreografiju, glavu.”
7. Umro je od srčanog udara
Na probi predstave mu je pozlilo i to u rukama svoje bivše žene Gven Verdon. On i ćerka su nakon njegove smrti prosule pepeo u Atlantski okean, blizu mesta gde je poslednje četiti godine proveo sa svojom devojkom.
