Miloša sam zbog 32 godine razlike stalno odbijala, moj otac ga je mrzeo jer su isto godište: Ubrzo nakon udaje Maja mu je spremala sahranu

Postoje ljubavi koje kratko zasijaju i ugase se. Postoje i one koje traju tiho, bez velikih trzavica, skoro neprimetno. Jedna takva je i ljubavna priča sa Miloradom Pavićem i njegovom Jasminom.

Njih dvoje razdvajale su 32 godine, osude društva, nerazumevanje najbližih, pa i sama sudbina – ali ih ništa nije uspelo trajno razdvojiti.

Susret koji je promenio živote

Maja je imala 29 godina kada je sudbina dovela Miloša u njen život. On je tada imao 61 i iza sebe već slavu velikog umetnika, ali i život u Parizu, u kojem se decenijama bavio samo slikarstvom.

„Došla sam iz Španije, jer mi je otac iznenada oboleo i završio u kliničkoj smrti. Prekinula sam doktorski studij na Kanarima, vezu na daljinu i posao. Bila sam izgubljena, bez plana. Moja majka mi je tada rekla: ‘Zašto ne odeš na novi fakultet umetnosti i dizajna koji se otvorio? Možda tamo pronađeš posao.’ Nisam verovala da ima mesta za mene, jer nijedan predmet nije imao dodira sa arhitekturom, ali sam ipak otišla.“

U prostorijama fakulteta dočekao ju je čovek sa dugom kosom, vezanom šnalom. „Je l’ si ti došla da studiraš kod nas?“, upitao je. „Ne, želela bih da radim“, odgovorila je Maja. Tada još nije znala da razgovara sa jednim od najpoznatijih slikara našeg doba – Milošem Šobajićem.

Ubrzo je dobila priliku da preda dva predmeta kao docent, a time je počelo i njihovo poznanstvo.

Početak prijateljstva i prve prepreke

U to vreme Miloš je još uvek bio u braku sa suprugom Lotos, s kojom je proveo ceo život od mladosti. Bio je, kako Maja kaže, „zaštitnički nastrojen“ prema njoj, i iako je ubrzo posle suprugine smrti priznao svoja osećanja, ona ga je tada odbila.

„Vodile su me predrasude. Razlika od 32 godine bila je ogromna prepreka u mojoj glavi. Godinama je pokušavao, a ja sam bežala od toga. Tek 2016, kada sam imala 40, počela sam da ga gledam drugim očima.“

 Njihova veza nikada nije bila lako prihvaćena. Najbliži, pa čak i Majin otac, nisu mogli da shvate.

- Otac je bio šokiran. Oni su isto godište. Dugo nismo razgovarali jer je sve radio da to prekine. Ja moram njega da razumem kao oca jer se plašio da se neću ostvariti kao majka, pitao se šta će meni neko toliko stariji, govrio da će on preminuti pre mene i da će mi to teško pasti. To je jedna roditeljska zabrinutost koja je jako racionalna. Nažalost, nije mogao da razme veličinu ljubavi i koliko on meni znači - priča.

Ljubav koja je sazrela u pravo vreme

Prelomni trenutak desio se kada je Maja odlučila da napusti fakultet i ode u Amazoniju, zemlju porekla svoje majke. Želela je novi početak, daleko od svega što ju je opterećivalo u Evropi. Umesto toga, završila je u – Grčkoj. Ali ne sama.

„Trebalo je da odem u džunglu, a završila sam sa njim na žitnim poljima Grčke. Tada je sve počelo.“

Njihova ljubav rasla je iz dana u dan. Iako Maja nije želela venčanje, Miloš je insistirao. Plašio se budućnosti, bolesti, neizvesnosti. Želeo je da ostavi makar simboličan trag i da njihova veza dobije i „pečat papira“.

Venčanja koja su ostala u planovima

„Mi smo smatrali da smo se venčali hiljadu puta. Naše prvo venčanje bilo je tamo, u poljima Grčke. Planirali smo i jedno u Amazoniji, u plemenu Ašeninka, odakle potiče moj deda. Trebalo je da bude i venčanje u Visokim Dečanima. Pandemija je sve to zaustavila.“

Planirani datum u junu 2021. nikada nisu dočekali zajedno.

Tragedija pandemije i poslednji susret

U martu 2021. oboje su se razboleli. Završili su u bolnici „Dragiša Mišović“. Lekari su im govorili da će ubrzo izaći. Ali Miloš se pogoršao. Pokvario se aparat za kiseonik, premešten je na intenzivnu negu.

„Tražila sam skafander da ga vidim i oprostim se. Dok sam se oblačila, rekli su mi da je stavljen na respirator. Nikada ga više nisam videla svesnog. To je bio trenutak kada sam izgubila supruga, ljubavnika, prijatelja, brata, oca i sina – sve u jednoj osobi. Najveća tragedija mog života.“

Osude, nerazumevanje i borba za ljubav

Ni okolina nije bila blagonaklona. Komentari, osude, podsmevanja – sve su to prolazili zajedno. „Ponekad mislim da svi moramo da prođemo kroz period osude, razapinjanja, mučenja. Neko na kraju i vaskrsne“, kaže Maja.

Život posle Miloša i smisao ljubavi

Posle njegove smrti, Maja je dve godine živela u samosažaljenju, pitajući se da li će ikada pronaći nekoga ko će je voleti isto. Ali onda je shvatila nešto važno:

„Ako zadržim ljubav u sebi i zatvorim je, ona će umreti. Sve što stagnira – nestaje. Miloševa ljubav može da živi samo ako joj dozvolim da teče dalje, kroz mene, kroz moj život. Tako i posle njega, ta ljubav nastavlja da živi.“

Stil / Blic žena