Dijana Niven Bećirović rođena je 1962. godine u Lukavcu kod Tuzle, u siromašnoj, ali ponosnoj porodici. Rasla je u vremenu kada je svaki iskorak iz zadatih društvenih okvira bio smatran revolucionarnim, a upravo takva – hrabra i nekonvencionalna – bila je Dijana od samog početka.
Nakon osnovne škole, školovanje je nastavila u Sarajevu, gde je pohađala srednju školu i istovremeno počela da se pojavljuje u reklamama za velike jugoslovenske industrijske gigante. Iako je prvobitno upisala studije glume, u poslednjem trenutku je odlučila da promeni smer i posveti se žurnalistici. Kasnije je završila još dva fakulteta, pokazujući da ambicija i radoznalost nikada nisu napustile ovu svestranu ženu.
Već kao tinejdžerka počela je da pomera granice. Godine 1981, sa samo 19 godina, postala je prva osoba iz svog mesta koja se fotografisala naga – pozirala je za legendarni jugoslovenski magazin Start, čija je duplerica u to vreme bila smela, gotovo subverzivna platforma. Ali to nije bilo sve. Iste godine, Dijana se pojavila i u Plejbojevom editorijalu pod nazivom "Cure s Jadranske obale", koji je kasnije objavljen i u nemačkom izdanju pod intrigantnim naslovom "Titove devojke".
Njena pojava, lepota i karakter nisu ostali nezapaženi. Već sa 14 godina modni agenti su je primetili, a 1984. godine Dijana odlazi u Italiju. Tamo započinje uspešnu karijeru modela i ubrzo postaje zaštitno lice najprestižnijih brendova – između ostalih, radila je za "Versace" i "La Perla", dva simbola glamura i sofisticiranosti. Ali Italija joj je donela mnogo više od modne slave.
U Milanu se kretala u umetničkim i muzičkim krugovima. Bila je bliska sa Vladom Pravdićem, klavijaturistom legendarnog benda Bijelo dugme, ali njihovu priču je, kako sama kaže, prekinuo Goran Bregović.
– Bio je zaljubljen u mene, ali onda se pojavio Goran. A kad Goran nešto hoće – to i dobije. I da, ukrao me je od Vlade, priznala je Dijana u jednom intervjuu, dodajući kako je to bio povod za sukob unutar najpoznatijeg jugoslovenskog benda.
Njena prisutnost privlačila je slavne muškarce. Udvarali su joj Rod Stjuart, Kevin Kostner, a jednom prilikom otkrila je da su se Niki Lauda i jedan drugi muškarac doslovno potukli zbog nje. Usledile su priče koje deluju kao iz filma: razgovor sa papom Pavlom II dok je bila “pijana i u miniću”, intervju sa kardinalom Jozefom Racingerom, budućim papom Benediktom XVI, i tri susreta sa samim papom Jovanom Pavlom II.
Uprkos svemu, Dijana se nikada nije odrekla svoje prvobitne ljubavi – novinarstva. Njena karijera na tom polju bila je jednako zapažena. Bila je poslednji novinar koji je intervjuisao legendarnog vozača Formule 1 Ajrtona Senu. Dva dana kasnije, 1. maja 1994, Sena je tragično poginuo na trci u Imoli. Dijana je s njim razgovarala o životu, smrti i sudbini – intervju koji je danas dokument o jednoj od najpotresnijih priča u istoriji sporta.
Njeno ime je čak povezano i sa političkim previranjima. Italijanski tabloidi špekulisali su da je večera koju je imala sa Silviom Berluskonijem bila jedan od uzroka političkog potresa u toj zemlji – pa čak i pada italijanske vlade. Iako to nikada nije zvanično potvrđeno, mit o Dijaninom uticaju samo je dodatno porastao.
Danas, Dijana Niven Bećirović ima 60 godina i živi u Los Anđelesu, gde je završila prestižni American Film Institute. U Holivudu je radila kao producentkinja na nekoliko filmskih projekata i i dalje se kreće u visokim umetničkim i intelektualnim krugovima.
Njena priča je svedočanstvo o hrabrosti, inteligenciji i ženstvenosti koja se ne pokorava pravilima. Od siromašnog detinjstva u Tuzli do svetskih modnih pista, političkih skandala i najvažnijih intervjua savremenog novinarstva.
