Gde god se pojavi Goca Tržan donosi dobru energiju, smeh i iskrenost. Pevačica velikih hitova, glumica i voditeljka, Goca je često žena bez dlake na jeziku i kad je reč o muzici i kad se govori o njenom privatnom životu. Poslednjih 13 godina živi bez skandala sa svojim mladim mužem, kako voli da kaže. Ćerka Lena je već porasla i ume da se nađe mami pri ruci kad zatreba.
Stičem utisak da se u poslednje vreme snima mnogo albuma, mnogo se peva?
- Ako se mnogo peva znači da se zlo ne misli, ha-ha. Ipak, retko se pogodi meta. Pravi se muzika za brzo konzumiranje i trending, ali onda pevači poput mene koji imaju 30 godina karijere imaju mnogo posla. Ljudi žele da čuju ono što ih vezuje za vreme kad su se sastajali, rastajali, studirali... Za mene je muzika pre svega emocija i zato snimam više nego ikad. Mi smo i počeli da se bavimo muzikom ne zbog love već što smo mislili da nam je to suđeno.
Možete li na prvo slušanje da kažete šta će da bude hit?
- Ne mogu. Da mogu, samo bih hitove snimala. Ovako, uradim dobru pesmu koja mi nešto znači. Juriti hit po svaku cenu za nas pevače znači da izgubimo doslednost i identitet. Svi veliki svetski bendovi ostali su verni sebi, samo su nešto menjali u zvuku. Nisu svirali hevi metal a onda prešli na trep. Ipak smo mi "penzioneri", gerijatrija, ispali najdosledniji izvođači. Zato i imamo publiku.
Kako vreme potiče, vi ste sve mirniji i mudriji. Prihvatate li sva dešavanja bez mnogo nervoze?
- Odavno sebe ne shvatam preozbiljno. Svašta me nervira, ali znam da time neću ništa da promenim. Ne mogu da menjem tuđe nevaspitanje, prostakluk, neukus. Shvatila sam koliko je život lep u svakom trenutku i nije potrebno da budem popularna da bih lepo živela. Ne poistovećujem se sa svojim zanimanjem i zato sam opuštena. Podjednako dobro bih mogla da radim bilo šta.
Razumete li ljude kad vam nešto pričaju ili ih slušate radi reda?
- Saosećam sa svima i to je moj problem. Nisam od prijatelja ili sagovornika koji slušaju da samo prođe vreme, već odmah tražim rešenje. Ali, ljudi često pričaju o svojim problemima samo da bi ih neko slušao. I često moram da pravim otklon i ne ulazim previše u njihovu priču. Tu je mudrost života: da proceniš ko želi samo da ga čuješ a ko je došao da te moli za pomoć.
Šta vas pomera? Mene pomeri kad mi je sin bolestan a ne javi se. Da li nas deca izbacuju iz ravnoteže?
- Ne, moje dete me ne pomera, ona me motiviše. Od nje mogu puno da naučim. Biti roditelj znači stvoriti samostalno biće koje ne mora da ti se javi kad je bolesno već da nađe način kako da ozdravi i vodi računa o sebi. Nova tehnologija nam je dala mogućnost da ih svuda pratimo, ali retko slušamo svoju decu. Od Lene sam naučila da deca žele da ih saslušate ali ne traže rešenje. Svaki put kad bih joj rekla: "To ti je glup problem, reći ću ti šta da uradiš", videla sam kako misli da je ne shvatam ozbiljno. U suštini, ne pomera me - ništa. Čvrsta sam u svojim uverenjima. Svaku smetnju shvatam kao lekciju, prepreku koja mora da se pređe kako bi bilo bolje.
Uvek ste važili za dobru žensku, ali godine prolaze. Šta sve mora da se radi kako bi se postigao taj "ceo paket"?
- Ja i jesam ceo paket. U ovim godinama ne mogu da budem celovitija nego što jesam. Taj nametljivi trend da moraš da budeš takva i takva uopšte me ne zanima. Veliki sam poštovalac žena i prihvatam ih takve kakve jesu. Sledeće godine punim 50 godina i nikad se nisam bolje osećala. Ne bih ništa tu dirala. Jedini je problem što ti vreme nestvarno sve brže prolazi. Onda sam naučila bitnu lekciju: da ga trošim samo na ljude koje volim i lepo okruženje. Čak i kad sam u teškoj situaciji kažem sebi: "Proći će". Na sceni sam više nego vatrena, ali u svakodnevici nemam vremena da ikog menjam.
Na pragu šeste decenije kakvi ste prema roditeljima, bratu, suprugu?
- Tek u ovim godinama naučiš istinski da voliš svoje roditelje. Kad dobiješ dete i prođeš s njim razne probleme tad razumeš šta su sve tvoji roditelji učinili da budeš ono što jesi. Do tad im često nešto zameraš i zaboravljaš koliko su tvojih gluposti zaboravili kako bi ti nastavio da živiš. A nagutali su se naših gluposti. Ušla sam u njihove cipele i prihvatila stvari za koje sam mislila da treba da budu drugačije. Trudim se da iskoristim svaki trenutak s njima da nam bude lepo. Ne bih volela da se kajem što nisam s njima provela više lepih momenata.
Ljubav menja oblike?
- Što si stariji, ljubav te drugačije prožima. Moja ljubav prema suprugu evoluirala je na spektakularno lep način. Evo, trinaest godina sam nenormalno zaljubljena u njega. Nije me napustilo da mi s vremena na vreme zadrhte noge kad ga vidim. Jave mi se leptirići. Nekad bih ga, naravno, zadavila golim rukama, to je prirodna potreba svake žene, ha-ha. Ali, mnogo se bolje razumemo, opušteniji smo i sve ide lako. Znamo naše vrline i mane, a ja često od svojih mana pravim sprdnju. To radi i moj muž, pa me slatko nasmeje. Kao i svakoj ženi kojoj hormoni divljaju, menjam raspoloženja, a on to prihvata sa ozbiljnim humorom. Hvala bogu što je mlađi, pa moram da treniram i vodim računa o izgledu. Ne opuštam se u tom smislu, naprotiv. Mnogo toga radimo zajedno a svako ima svoju autonomiju. To ne znači da svako ima svoj novčanik već vreme da ga provede kako hoće.
Izjavili ste da udobno živite. Šta to znači?
- Za mene udoban život znači da ništa ne moram i radim samo ono što hoću. Mužu i meni nije potrebno preskupo putovanje da bismo bili srećni. Zadovoljni smo malim, zato nikad neću biti siromašna jer mi je i malo dovoljno. Ne moraš da imaš najskuplji automobil. Udoban život je kad si zadovoljan onim što imaš i nisi u drami zašto drugi ima više. Kad prihvataš svoj odraz u ogledalu i tuđim očima, a ne trudiš se da se svima svidiš. Udoban život je kad ceo dan možeš da provedeš u pidžami i kažeš: "E, danas mi se ne kuva, danas lovački ručak!" U našem slučaju, zahvaljujući mom i Radomirovom vaspitanju, naša ćerka je sa 16 i po godina naučila fantastično da kuva. Baš ume da spremi jelo tako da joj često kažem: "E, ćerko, hajde molim te, danas ti kuvaš!" Zapravo retko naručujemo hranu. I da završim: udoban život znači da ugađam detetu, mužu, roditeljima, bratu, snajki, prijateljima... To mi godi. Ne očekujem zahvalnost niti da mi se to vraća.
Kako im ugađate?
- Poklanjam im svoje vreme. Danas je vreme skuplje od novog stana. Ono je jedina stvar koju ne možeš da vratiš kad prođe. Ugađam svojoj familiji tako što im kuvam, što sedimo, smejemo se, pričamo, igramo društvene igre, idemo u šetnju biciklima, pešačimo... Onima koje volite ne morate da dajete poklone, dajte im svoje vreme.
